МЕНИ

Насловна » Активности » Саопштења

Саопштења

18 јануар 2018.

ПОЧЕЛЕ ПРВЕ ОБУКЕ У СРПСКО-КОРЕЈСКОМ ИНФОРМАТИЧКО ПРИСТУПНОМ ЦЕНТРУ

У Српско-корејском информатичко приступном центру који ради у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе, почео је нови циклус обука у оквиру пројекта „Бебо, добро дошла на свет” које су намењене запосленима у центрима за социјалну заштиту.

 Почеле прве обуке у Српско-корејском информатичко приступном центру

Систем пријаве рођења детета у породилиштима који је доступан од 2016. године, проширен је поред уписа детета у матичну књигу рођених, на пријаве за здравствено осигурање и пребивалиште за бебу, као и на захтев за родитељски додатак.

Пројекат спроводе Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство здравља, Министарство унутрашњих послова, Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања и Центри за социјалну заштиту.

До краја маја биће обучено више од хиљаду запослених, а ова услуга је већ доступна у свим здравственим установама на територији Србије.

16 јануар 2018.

ДЕЛЕГАЦИЈА МЕШОВИТОГ ОДБОРА ЗА МАЊИНЕ У ХРВАТСКОЈ

Делегација српске стране Међувладиног мешовитог одбора за мањине са Хрватском боравила је у Вуковару, Пакрацу и Загребу у циљу припреме седнице Мешовитог одбора која ће се одржати у Србији 30. и 31. јануара у Србији.

У оквиру посете Загребу копредседавајући српске стране државни секретар Иван Бошњак састао се са копредседавајућим хрватске стране Одбора Звонком Миласом, државним секретаром Централне канцеларије за Хрвате изван Хрватске. Двојица копредседавајућих су потврдили спремност да се рад Међувладиног одбора унапреди са циљем побољшања остварења мањинских права у обе земље. Састанку је присуствовала и амбасадор Републике Србије у Хрватској Мира Николић.

 Делегација Мешовитог одбора за мањине у Хрватској

У оквиру посете Хрватској српска делегација се у Вуковару састала и са представницима Срба и представницима Заједничког већа општина са којима је разговарала о проблемима из области образовања, културе и медија, као и о застојима у спровођењу Уставног закона о правима националних мањина у Хрватској. На састанку су размотрена питања која се односе на положај Срба на овом подручју, као и предлози препорука које треба да буду размотрене на следећем састанку Мешовитог одбора.

На посебном састанку са представницима медија на српском језику размотрена су питања која се тичу рада и финансирања “Радио Дунава“, „Радио Борова“ и “Радио Банске Косе“, часописа “Извор“ и Продукције ЗВО.

Делегација се након Вуковара упутила у Пакрац, где се састала са владиком пакрачко-славонским господином Јованом.

Током посете упознати су са културно историјским благом на територији Пакраца и Славонске Епархије, и одали пошту жртвама Јасеновца. Једногласно су заузели став да је у наредном периоду потребно интензивирати контакте са Србијом, почев од образовних институција и нивоа локалних самоуправа, како би се подржали напори на очувању споменика и културе сећања. Низом састанака које је организовала Амбасада Србије у Загребу, успостављена је комуникација ММО са општинама, градовима, жупанијама и српским већима у локалним срединама. Посета је завршена после прославе Српске Нове године, у Загребу и Ријеци, којима су присуствовали и председник општине Инђија Владимир Гак са сарадницима.

16 јануар 2018.

ДОВОЉНО ПОТПИСА ЗА ИНИЦИЈАТИВУ ФОНДАЦИЈЕ ТИЈАНЕ ЈУРИЋ

„Циљ и жеља сваког човека је да деца буду безбедна, а томе ће допринети иницијатива Фондације Тијане Јурић“, подвукао је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић у разговору са оснивачем Фондације Игором Јурићем.

 Довољно потписа за иницијативу Фондације Тијане Јурић

Ова Фондација је покренула иницијативу увођења доживотног затвора за починиоце најтежих облика тешких кривичних дела која су за последицу имала смрт детета, малолетника или трудне жене и прикупила потписе 158.460 грађанки и грађана Србије који су изразили подршку Фондацији.

Министарство, као надлежни орган за вођење Јединственог бирачког списка (ЈБС), на захтев Народне скупштине, проверило је да ли су сви потписници Иницијативе уписани у ЈБС, то јест да ли има најмање 30.000 потписника са исправним подацима, колико је потребно да би Народна скупштина уважила грађанску иницијативу и утврдила да је више од 125,5 хиљада потписа исправно и потпуно.

Јурић је изразио велико задовољство и исказао захвалност министру и запосленима у Министарству за пожртвованост да посао преписа података у електронски облик и провере података ураде за 45 дана, а за шта је сигурно требало најмање 6 месеци рада.

„Чињеница да нико од запослених није питао што остаје дуже на послу, а радили су и током ноћи, говори да смо сви приступили задатку као људи, а не као бирократе и све у циљу да што пре завршимо наш део посла да се ова грађанска иницијатива претвори у закон“, истакао је министар. Он је изразио задовољство што се користи механизам грађанске иницијативе јер се на тај начин јача демократски процес и политичка партиципација грађана у Србији, већ и да показујемо да доношење јако битних одлука и закона могу иницирати сами грађани.

13 јануар 2018.

Седма седница Међувладиног мешовитог одбора за мањине са Хрватском 30. и 31. јануара

Седма седница Међувладиног мешовитог одбора за мањине са Хрватском биће, након више од три године, одржана 30. и 31. јануара најављено је на првој конститувној седници српског дела овог Међувладиног одбора.

 Седма седница Међувладиног мешовитог одбора за мањине са Хрватском 30. и 31. јануара

Према досадашњој пракси, први дан седнице ће се одржати у Београду, док ће други део седнице бити одржан у средини у којој живе градјани хрватске националност. Председник српског дела Међувладиног тела Иван Бошњак је предложио да то овога пута буде у Петроварадину, у коме се налази родна кућа Бана Јосипа Јелачића за чији је откуп од приватних власника, на иницијативу председника Србије Алексаднра Вучића, Влада Републике Србије издвојила и пребацила новац Националном савету хрватске националне мањине.

Међувладин мешовити одбор за мањине са Хрватском формиран је у циљу пуне имплементације и остваривања гарантованих права и могућности припадника хрватске мањине у Републици Србији и Срба у Републици Хрватској.

9. јануар 2018.

ЈЕДАН ШАЛТЕР ЗА ПОСЛОВЕ СА УПРАВОМ

Министарство државне управе и локалне самоуправе ће у три до пет локалних самоуправа током године огледно успоставити јединствено управно место или једношалтерски систем за нови животни догађај – продаја половних аутомобила.

Министар Бранко Ружић каже да је за ове потребе у буџету Министарства обезбеђено 48 милион динара и објашњава да јединствено управно место није ништа друго него један шалтер на који грађани долазе када имају потребу да заврше неки посао са управом и тако остваре неко своје право. „Грађани и грађанке ће моћи да на једном месту добију све релевантне информације, да поднесу само један захтев, комуницирају само са једним органом и службеником и да на крају на том месту добију и одговарајуће решење, потврду или слично“ објашњава министар Ружић.

Јединствено управно место се везује за важне животне догађаје и ситуације у којима су грађани упућени на службе општине или републике. У протеклом периоду је по овом моделу омогућено да грађани преко јединственог управног места и е сервиса Бебо добродошла на свет матичним службама пријаве родјење детета већ из породилишта.

Слично ће бити и за купопродају аутомобила - грађанин купи половни аутомобил, одлази на један шалтер и на њему предаје сву потребну документацију за пренос возила, утврђивање и плаћање пореза, регистрацију возила на новог власника. До сада је за овај посао било потребно 5 дана, грађани су осам пута да одлазили у четири различите институције, подносили осам различитих захтева и плаћали седам различитих такси. „Грађане не би требало да интересује како ћемо ми у органима управе решити њихове захтеве, како ћемо разменити податке и информације, већ ће, када је посао готов, доћи само по потврде, возачку и слично“ каже министар Ружић који оцењује да је ово прави начин да се направи мост између грађана и управа и омогући да се ефикасно пружају услуге за које грађани плаћају.

“Добра полазна основа за сада постоји, па је оправдано очекивати да ће у скоријој будућности јавна управа заиста постати сервис грађана и привреде, а да ће једноставни, брзи, јефтини и квалитетни поступци и процедуре бити нешто што ће се подразумевати” каже Ружић.

9. јануар 2018.

РУЖИЋ: ФОНД ЗА НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ ВЕЋИ 12 ПУТА

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић изјавио је да је за Буџетски фонд за националне мањине за финансирање програма и пројеката из области информисања на језицима националних мањина у 2018. години издвојено 21,8 милиона динара, што је 12 пута више него прошле године.

Он је рекао да је први пут након 15 година активиран Буџетски фонд за националне мањине и да су средства издвојена за тај фонд у 2017. години била врло мала, 1.800.000 динара.

"Зато смо у буџету за 2018. годину ова средства увећали за 20 милиона динара, односно 12 пута", рекао је Ружић.

Он је оценио да су националне мањине за Србију важан ресурс и најјача веза ка партнерима у региону и додао да питање положаја грађана Србије других нација не би требало да се гледа само кроз призму обавеза Србије у преговорима са ЕУ.

"Унапређење положаја националних мањина и обезбеђивање услова за остваривање њихових права је важно за наш пут ка ЕУ и Поглавље 23, али је много битније како ћемо ми уредити међусобне односе са циљем да што боље живимо и да схватимо да нас различитост чини још богатијима", навео је Ружић.

Такође, у циљу испуњења активности дефинисаних у оквиру преговарачког "Поглавља 23 – Правосуђе и основна права" са ЕУ и Акционог плана за унапређење положаја националних мањина покренуто је и неколико законодавних иницијатива у чијој изради су активно учествовали представници националних савета.

Пред Владом Србије су, како наводе, Нацрти закона о изменама и допунама Закона о заштити права и слобода националних мањина и Закона о службеној употреби језика и писама.

Једна од најбитнијих законодавних активности, како је речено је и припрема преднацрта Закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина.

Ружић је оценио да је радна верзија овог нацрта припремљена у сарадњи са националним саветима и да су спровели и јавне консултације за израду нацрта, што је, како је додао, потпуно нова пракса.

Нагласио је да сматра да су на добром путу се добије квалитетан предлог који ће задовољити све заинтересоване.

6. јануар 2018.

БРАНКО РУЖИЋ ЗА ПОЛИТИКУ: МАЊЕ СТРЕСА ЗА ГРАЂАНЕ

Чинимо све да им олакшамо живот, а не да их успоравамо и кочимо, како је то државна управа често радила, каже Бранко Ружић, кога су грађани оценили као једног од најбољих министара.

 Бранко Ружић за Политику: Мање стреса за грађане

Иако није одликаш, Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе, према новогодишњем истраживању „Политике” и агенције „Фактор плус” проглашен је за једног од најбољих министара (оцена 2,8) у Влади Србије. Ту позицију дели са шефом своје странке СПС Ивицом Дачићем, потпредседником владе, и Небојшом Стефановићем, министром полиције. Они се налазе на другом месту, одмах иза премијерке Ане Брнабић (оцена 3,1).
- Ово је потврда да су наши напори и рад видљиви, што је тешко, с обзиром на чињеницу да се Министарство државне управе и локалне самоуправе бави сређивањем система како би сви остали могли да пруже максимум. Ако управа не штима, државни органи и привреда неће моћи одрживо да се развијају, нити ће грађани бити задовољни – каже Ружић за „Политику”.

Чиме сте освојили грађане да гласају овако за вас?
- Верујем да они примећују да смо наставили посао реформе јавне управе, чему је здрав темељ поставила Ана Брнабић, да њихов сусрет са службеницима није тако стресан као раније. Верујем и да разумеју да нам је циљ да урадимо све што можемо како би им олакшали живот, а не да их успоравамо и кочимо, како је то управа у прошлости често радила. Само у последња три месеца прошле године, усвојено је наших пет закона којима ћемо регулисати даље едукације запослених и наставити да стварамо систем плата у ком ће бити јасно ко, колико и за који посао треба да зарађује. И да коначно награђујемо запослене у управи за додатно залагање, односно по учинку.

Зашто је дошло до поновног одлагања увођења платних разреда?
Систем који влада неколико деценија, а у којем смо исплаћивали додатке за рад са странкама особама којима је то и посао, у којима су смишљана радна места само како би неко имао већу плату од другога - не може се системски уредити уз козметичке промене. Било је потребно да изградимо нов систем. Као и када градите кућу, често схватите да је, на пример, потребно да потпуно другачије организујете простор. Тако и у овој ситуацији. Ову годину ћемо искористити да напишемо потребна подзаконска акта, за договоре ресорних министарстава са својим јавним службама. Радићемо пажљиво на Каталогу радних места и дефинисаћемо шта подразумевамо под стандардни радом, а шта је изнад тога.

Ако је криза прошла зашто је забрана запошљавања још увек на снази када Фискални савет каже да је то лоша мера?
Сам Закон о максималном броју запослених важи до краја 2018. године. Период док забрану не укинемо користимо да проверимо и начин и циљ запошљавања у складу са најзначајнијим функцијама државе. Јавност мора да буде информисана да сада већ имамо два паралелна процеса. То су рационализација и оптимизација. Ништа не радимо линеарно већ системски и тежимо као држава идеалу да са мање постигнемо више.

Ако је тако, зашто је Влада Србије 31. децембра одобрила запошљавање чак 3.500 људи у Београду?
Рационализација не значи аутоматски и забрану запошљавања већ оставља простор за радним ангажовањем. Улога Министарства државне управе и локалне самоуправе је посредничка када говоримо о односу захтева које општина и градови упућују владиној комисији. У односу на сваки појединачни захтев коначну одлуку доноси владина комисија, а на основу јасно прописаних критеријума чија примена ни на који начин не угрожава фискалну консолидацију коју влада спроводи.

Док је централна благајна у суфициту, буџети општина и градова су неодрживи, а комунална предузећа послују неуспешно. Зашто увек исте општине попут Јагодине добијају новац из буџетске резерве?
Разлози за такво стање локалних финансија су различити и бројни, од неодговорног понашања до мањка капацитета, лоших инсталација, цена услуга и слично и верујем да ће влада изаћи са системским решењем. А одлука коме иде новац, а коме не, није у мом ресору. Али, ако алудирате да је то политичка одлука, са индигнацијом то одбијам јер колико знам и многе друге општине и градови добијају и много већа буџетска средства у односу на Јагодину, која је спрам својих скромних могућности постала и привредни и туристички, па делом и академски центар, што свакако може да послужи као позитиван пример другим општинама и градовима.

Планирано повећање неопорезивог дела зараде јесте обрадовало привреднике, али не и општинаре, чији буџети се највећим делом финансирају од овог намета. Само по том основу локалне касе ће следеће године имати пет милијарди динара мање приливе, показује рачуница Фискалног савета. Како ће се локалне самоуправе изборити са овим мањком?
Свака афирмативна мера или олакшица за привреду аутоматски значи и нове инвестиције и нова радна места. Такође локалне самоуправе морају да направе шири обухват убирања пореза на имовину како би тај изворни приход побољшао стање буџета. Домаћински однос, дисциплина и одговорност су лековити за сваку локалну касу.

Колико сте новаца као министар обезбедили за локал?
Фонд за локалне самоуправе је повећан са 10 на 320 милиона динара. Мислим да ћемо, након расписивања конкурса, бити у прилици да, као министарство, помогнемо у реализацији приоритетних пројеката које општине определе. Грађани ће, сигуран сам, бити задовољнији, а општине ће бити привлачније и за нове инвеститоре. Када је реч о Фонду за мањине, он је увећан чак 12 пута и сада износи 22 милиона динара. Он ће се користити како бисмо унапредили информисање на језицима националних мањина као и за афирмисање мањинских културних и традиционалних вредности.

Грађанима је једнако важно да се смање редови и таксе. Шта сте урадили на том пољу?
Први корак је био донети закон који ће обавезати службенике да било како размењују податке, а не да их тражимо од грађана. Након тога, успоставили смо и електронски сервис размене, такозвани еЗУП, а затим и интензивирали рад на Централном регистру - који такође представља електронску базу свих података из матичних књига, како бисмо олакшали службеницима посао и убрзали поступке. Корак даље је био и пописивање, скраћивање и упрошћавање 188 поступака које управа има са грађанима и привредницима, чиме поред смањења потребног времена, новца и броја докумената, чинимо још једну важну ствар - уједначавамо праксу, односно чинимо да иста правила важе свуда у Србији.

5. јануар 2018.

РУЖИЋ: ФОНД ЗА ЛОКАЛ ПОВЕЋАН НА 320 МИЛИОНА ДИНАРА

Фонд за јединице локалне самоуправе ће ове године бити увећан са досадашњих 10.630.000 динара на чак 320 милиона чиме ће се, по речима министра државне управе и локалне самоуправе Бранка Ружића, коначно суштински помоћи општинама и градовима.

„Након дуго година успели смо као влада да обезбедимо локалу већа средства, која су до сада у знатно мањем износу расподељена за помоћ током миграција и поплава, а сада ћемо новим правилником омогућити да већа средства користе за сређивање инфраструктуре, па и за повећање ефикасности самих управа“, рекао је Ружић и додао да је то значајно, не само за унапређење квалитета живота грађана, већ и за привлачење нових инвестиција.

Правилник ће бити донет ускоро, након чега ће Министарство упутити позив општинама и градовима да конкуришу за ова средства.

Погледајте старија саопштења

 Врх стране
 Провера уписа у Јединствени бирачки списак  е Управа  Јавне расправе и консултације  Информациони систем еЗУП  Модели административних поступака на локалном нивоу  Савет за стручно усавршавање запослених у ЈЛС   Усклађивање посебних закона са ЗУП-ом  Партнерство за отворену управу  Реформа јавне управе  Инспекцијски надзор  Јавне набавке  Испити  Конкурс за доделу средстава из буџетског фонда за националне мањине  Управљање променама