МЕНИ

Насловна » Активности » Саопштења

Саопштења

21. септембар 2018.

Сарадња Србије и Француске у области реформе јавне управе

Србија и Француска имају изузетну сарадњу у разним областима, а узајамне посете на тему реформе јавне управе симбол су воље и спремности да и на ту тему тешње сарађујемо“, рекао је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић на састанку са експертом Генералног Директората државне службе и јавне управе Француске (DGAFP) Жан Марк Шнајдером, који је стигао у Србију 20. септембра.

 Сарадња Србије и Француске у области реформе јавне управе

Та сарадња ће бити прецизирана у оквиру Административног уговора Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије и Министарства за јавну управу Републике Француске, који се очекује да ће бити потписан приликом посете председника Француске Србији. Ружић је изразио уверење да ће таква врста споразума пружити адекватан формални оквир за наставак динамичне и пре свега, одрживе сарадње, која је у досадашњем периоду значајно допринела спровођењу захтевних реформи и приближавању стандардима ЕУ.

 Сарадња Србије и Француске у области реформе јавне управе

Господин Шнајдер је указао на значај не само успостављања, већ пре свега одрживости наведене сарадње, која треба да се одвија континурано и дугорочно, истакавши дугу традицију француске јавне управе.

Поред ове посете, Француска је у априлу ове године упутила на рад у Министарству државне управе и локалне самоуправе експерткињу Клодин Жустафре која пружа драгоцену подршку у спровођењу реформе јавне управе, посебно унапређењу управљања људским ресурсима и успостављању надлежности Националне академије за јавну управу, а до краја године очекују се још две посете из француске владе.

18. септембар 2018.

ПРАГМАТИЧНИМ ПРИСТУПОМ ДО ПОБОЉШАЊА ПОЛОЖАЈА МАЊИНА У РУМУНИЈИ И СРБИЈИ

Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак и државни секретар Министарства спољних послова Румуније Ђорђе Чамба, обојица копредседавајући Међувладине мешовите комисије за националне мањине Србије и Румуније, разговарали су у Београду о сарадњи на решавању питања битних за положај румунске и српске националне мањине у две наше државе у наредном периоду.

 Прагматичним приступом до побољшања положаја мањина у Румунији и Србији

У фокусу њиховог разговора била су питања образовања и информисања, а г. Чамба је изразио задовољство што је председник Србије Александар Вучић јавно обећао побољшање информисања румунске националне мањине у Србији, као и улагање у повећање броја наставног особља за наставу на румунском језику.

Чамба је оценио да је неопходан прагматичан наступ у раду Међувладине мешовите комисије за националне мањине, а представници Србије и Румуније су се договорили да наредни састанак косекретара Комисије буде 30. и 31. октобра у Букурешту.

Закључио је да очекује конструктиван рад ове комисије и позитивну улогу у процесу европских интеграција Србије, као и подршку Румуније током предстојећег председавања Румуније Европском унијом.

 Прагматичним приступом до побољшања положаја мањина у Румунији и Србији

На састанку у Букурешту би требало да се утврде до сада реализовани закључци и постави нацрт нових препорука у интересу унапређења положаја обе мањинске заједнице у нашим државама.

Државни секретар Бошњак је обавестио Чамбу о недавним састанцима са представницима румунске националне мањине у централној и источној Србији, којима је присуствовао и генерални конзул Румуније, као и о новим законским решењима која се тичу мањинских питања у чијој припреми је учествовао и представник румунског националног савета.

Бошњак је рекао и да све радње везане за изборе за националне савете националних мањина теку како је планирано, као и да је у Посебан бирачки списак тренутно уписано 18970 грађана са правом гласа за румунски национални савет, а да је поднета једна изборна листа.

18. септембар 2018.

УСКОРО ДОПУНЕ ЗАКОНА О ИНСПЕКЦИЈСКОМ НАДЗОРУ

Нацрт измена и допуна Закона о инспекцијским надзору наћи ће се крајем септембра у јавној расправи са циљем да додатно унапреди ефикасност инспекција и одговорну привреду растерети трошкова које намећу сувишне контроле. Кључна реч је поверење јер ће компаније убудуће чешће обављати самопровере уместо да буду предмет надзора инспектора.

  • Посебан квалитет реформе инспекција јесте чињеница да тесно сарађујемо са привредом, њиховим пословним удружењима и представницима 41 инспекције. Заједно смо радили и на имплементацји закона и заједно смо, после пуне две године примене закона, припремили нацрт којим ћемо направити корак даље и постојећа законска решења унапредити, новим реформским. Она су усмерена на још интензивније померање фокуса са кажњавања на превенцију, процену ризика и јачања поверења између инспекција и привреде - изјавио је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић на 14. седници Координационе комисије за инспекцијски надзор.

Током скупа у Палати Србија потписан је трипартитни уговор између министарства, Европске банке за обнову и развој и НАЛЕД-а о двогодишњем продужетку сарадње на развоју Јединице за подршку Координационој комисији. Јединица је као административно тело Комисије, између осталог, помогла формирање 11 инспекцијских радних група за приоритетне области надзора (недозвољена трговина, сузбијање неформалног рада, храна итд.) и израду 21 ходограма за сузбијање нелегалне трговине дуваном, кафом, брашном и другим осетљивим робама. Посебан допринос дала је јачању транспарентности инспекција које сада на месечном нивоу извештавају о активностима и резултатима.

  • Захваљујући раду Јединице више немамо преклапање инспекција и данас овај тим управља следећим великим реформским кораком, увођењем система е-инспектор од којег очекујемо да унапреди резултате надзора. Заједно с министарством и НАЛЕД-ом тражимо додатне начине да помогнемо привреди и разматрамо могућност увођења информационог центра у којем ће сви привредници, посебно мали, наћи одговоре на питања о инспекцијском надзору и решења за ситуације у којима се током контрола нађу – изјавила је директорка ЕБРД за западни Балкан Жужана Харгитаи.

Потпредседник Управног одбора НАЛЕД-а и генерални директор компаније Гомекс Горан Ковачевић поздравио је реормски процес у области инспекција и похвалио настојање да се она додатно унапреди, посебно истакавши унапређење транспарентности рада инспекција на граници на које су упућени сви увозници. Ковачевић је такође апеловао на инспекторе да већи акценат ставе на откривање нерегистрованих фирми чији је удео чак 17% у укупном броју привредних субјеката. Он је позвао државу да у том циљу ојача људске и технолошке капацитете инспекција и боље искористи постојеће ресурсе применом анализе ризика. Ковачевић је додао да би привреднике посебно обрадовало најављено покретање информационог центра који ће, уколико буде водио и регистар инспекцијске праксе, представљати својеврсног „привредног омбудсмана“.  

13. септембар 2018.

74 ПРОЈЕКАТА ЗА ВЕЋУ ИНФОРМИСАНОСТ НА ЈЕЗИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Министар Бранко Ружић и представници 74 пројеката потписали су данас уговоре о додели средстава из Буџетског фонда за националне мањине, који је ове године износио 12 пута више него лане, и то 21.8 милиона динара. Средства се могу искористити само у циљу веће информисаности на мањинским језицима, каква је и била препорука Савета Владе Србије за националне мањине, у чијем раду поред представника државних органа, учествују и председници националних савета националних мањина.

 74 пројеката за већу информисаност на језицима националних мањина

Ово је друга година како Министарство, након 15 година неактивирања, врши расподелу средстава из овог Буџетског фонда“, рекао је Ружић и напоменуо да су прошле године била знатно скромнија средства – 1.800.000 динара, али и да ће се трудити да се тај фонд следеће године увећа.

Напоменувши да са правом ову годину запослени у Министарству зову „мањинском“ , не само због Фонда, већ и зато што се одржавају и редовни избори за националне савете, као и због чињенице да је знатно унапређен законодавни оквир у пролеће и што је унапређен и Посебан бирачки списак.

 74 пројеката за већу информисаност на језицима националних мањина

„У свему томе од великог значаја је и улога вас – представника цивилног друштва и то да заједно са нама, покретањем иницијатива, дијалога и спровођењем пројеката од јавног интересе допринесете да прописи које пишемо, политике које креирамо - одговарају стварној потреби наших грађана“, истакао је Ружић.

Представници пројекта су се захвалили на могућности да се на овај начин више говори о представницима мањина у Србији, као богатству наше земље.

12. септембар 2018.

ДЕЛЕГАЦИЈА МДУЛС У ЛЕТОНИЈИ

Помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Марина Дражић разговарала је са представницима Министарства унутрашњих послова, тачније Канцеларијом за послове држављанства и миграције, на тему израде Регистра становништва.

 Делегација МДУЛС у Летонији

Наиме, Министарство државне управе и локалне самоуправе Србије кренуло је са припремом Нацрта закона о Регистру становништва који би обухватио најважније податке о грађанима Србије на једном месту, а у том послу веома је важно сагледати праксу других земаља који су такав регистар већ израдили.

Дражићева је на састанку изразила велику захвалност Жани Ружите, начелници Сектора за европске послове и међународну сарадњу, као и заменику директора Канцеларије за послове држављанства и миграције Улдису Апситису на вољи и времену да укажу на све активности и изазове који су имали током израде летонског Регистра становништва.

Апситис је указао да, иако има још посла у унапређењу Регистра и да се тренутно ради на Регистру физичких лица, оваква база знатно олакшава послове, како за државне службенике, тако и за саме грађане.

Регистар становништва данас има око 260 клијената“, рекао је Апситис и истакао да је jедан од приоритетних активности у наредном периоду обезбеђивање услуга и евиденције о летонским држављанима у иностранству.

Помоћница министра је истакла да је пред овим Министарством огроман посао, али да ће и тај, као што је и израда Централног регистра матичних књига, допринети напретку Србије на пољу дигитализације и реформе управе у прави сервис грађана и привреде.

7. септембар 2018.

РУЖИЋ: УПРАВА ВИШЕ НИЈЕ КОЧНИЧАР, ВЕЋ ПОКРЕТАЧ ПРОМЕНА

Захваљујући платформи за размену података и докумената еЗУП, државне службе су 500.000 пута размениле документа, што значи да грађани толико пута нису имали обавезу да иду на различите шалтере и доносе разна документа.

 Ружић: Управа више није кочничар, већ покретач промена

Наводећи овај податак, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић отворио је данас други дан конференције "Дигитал 2018".

Ружић је рекао да је циљ државе и ресорног министарства да сваки посао који привредник и грађанин имају са државом функционише "по принципима ефикасности и економичности".

"Недавно смо уложили 35 милиона динара у инфраструктуру, опрему, како бисмо успоставили Регистар матичних књига и још боље водили најзначајније евиденције о нашим грађанима - матичне књиге", рекао је Ружић.

У првих пет месеци ове године, наводи, било је 30 процената мање одштампаних извода из МК рођених у односу на прошлу годину.

"Дигитализација је обавезни правац размишљања свих у Влади Србије. Она је у свему што радимо", каже Ружић.

Објашњава да Управа није више кочничар промена, него, како је рекао покретач промена. 

"Почели смо од сопствене куће како бисмо реално, паметно распоредили кадрове и финансије, прошли смо кроз рационализацију, а сада пролазимо и кроз оптимизацију". 

Канцеларија за информационе технологије и еУправу је покренула и први национални портал отворених података, подсећа министар и каже да то представља централно место на којем су обједињени отворени подаци јавних институција и стављени на располагање грађанима и невладином сектору и привреди. 

"Њихов број је удвостручен за свега четири месеца рада портала, а најбољи показатељ великог помака у овој области је индекс отворених података који је Србију сместио на прво место у региону и 41. место на листи чланица Уједињених нација". 

Дигитализација, напоменуио је Ружић, не може да чека. 

"Нити ће свет чекати на нас. И управа нема другог избора осим да промене разуме, прихвати и примени јер дигитализација није нешто што доноси корист само корисницима услуга, грађанима, већ доноси велике штедње и у времену и новцу самој управи", рекао је Ружић.

6. септембар 2018.

РУЖИЋ ЗАНИЈЕРУ: ЈЕДИНСТВО РАЗЛИЧИТОСТИ БАШТИНИМО КАО ДРЖАВА

 Ружић Занијеру: Јединство различитости баштинимо као држава

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић разговарао је данас са Високим комесаром за националне мањине ОЕБС-а Ламбертом Занијером и представио му активности Министарства на унапређењу услова за остваривање права мањина у Србији.

Ружић је истакао да су само ове године усвојена четири прописа из надлежности Министарства која унапређују законодавни оквир и статус националних мањина у Србији

„Ти закони су наишли на одобравање припадника националних мањина, али и на похвале ОЕБС-а и других референтних међународних институција које су с Министарством учествовале у транспарентном и инклузивном поступку израде тих закона“, рекао је Ружић и оценио да је Србија у неким сегментима далеко испред појединих држава чланица ЕУ када је остваривање права мањина у питању.

Министар је подсетио да је прошле године покренут Фонд за националне мањине који, каже, није функционисао 15 година, да је његов буџет прошле године износио 1,8 милиона динара, док је ове године обезбеђено 21,8 милиона динара.

Ружић је најавио да ће следеће седмице бити потписани уговори са 77 корисника којима су на јавном конкурсу одобрена средства у области информисања на језицима националних мањина.

Министар је истакао да су националне мањине велика драгоценост и компаративна предност Србије у односу на многе државе у региону.

„Чињеница да око 13 одсто укупне популације у Србији чине припадници националних мањина говори о јединству различитости који баштинимо као држава и као влада, и зато покушавамо да то унапредимо“, навео је Ружић.

Он је захвалио Занијеру и Канцеларији ОЕБС-а на, како је истакао, изузетној сарадњи и изразио наду да ће заједнички наставити да унапређују законске прописе и статус припадника националних мањина у Србији.

Високи комесара за националне мањине ОЕБС-а Ламбертом Занијером Занијери је оценио да Србија има добар законодавни оквир који се бави националним нањинама и подржао недавне измене и допуне Закона о националним саветима националних мањина и Закона заштити права и слобода националних мањина, као и то што су у том процесу учествовали и припадници националних мањина.

„Комуникација са припадницима националних мањина је јако важна да бисмо чули шта су њихови приоритети, а нарочито пред предстојеће изборе за националне савете“, нагласио је Занијери.

Он је позитивно оценио образац сарадње који држава има с националним мањинама кроз билатералне комисије које се баве питањима националних мањина и похвалио то што Србија улаже напоре у интерграцију националних мањина у друштво.

„Видим да Србија добро ради у тој области. Улагање у решавање питања везаних за статус националних мањина представља ресурс за цело друштво“, указао је Комесар.

 Ружић Занијеру: Јединство различитости баштинимо као држава

На питање новинара да ли иницијативе албанског и бошњачког националног савета који захтевају од Уставног суда да преиспита уставност измењених закона могу да изазову политичке тензије и утичу на предстојеће изборе, Занијери је назначио да је позитивно што националне мањине у Србији могу да учествују у доношењу закона, као и да изразе своје неслагање с тим и да се обрате Уставном суду.

„Поздрављам чињеницу да та могућност уопште постоји, јер би то у теорији требало да допринесе смањењу тензија”, поручио је Занијери.

Одговарајући на исто питање, министар Ружић је искључио могућност да ће захтеви појединих националних савета утицати на изборни циклус и подвукао да је то доказ демократичности једног уређеног система.

„Процес израде овог прописа био је веома инклузиван и транспарентан, уз учесће представника свих националниох савета националних мањина у Србији. Тада су имали прилику да укажу на своје резерве, од којих су многе инкорпориране у ове законе. Ово је легитиман начин, а шта је позадина, нека процени јавност“, закључио је Ружић.

На редовним изборима за националне савете националних мањина заказним за 4. новембар бирају се 22 савета, а рок за пријаву изборних листа је 19.октобар

До сада је предато девет листа за изборе за националне савете националних мањина у Србији 4. новембра, изјавио је данас министар државне управе и локалне самоуправе Србије Бранко Ружић.

4. септембар 2018.

РУЖИЋ И ОБРАДОВИЋ О САРАДЊИ ЗА БОЉЕ ТРЖИШНЕ УСЛОВЕ

Министар државне управе и локалне самоуправе Републике Србије Бранко Ружић састао се са председником Комисије за заштиту конкуренције др Милојем Обрадовићем.

Главне теме разговора биле су могућности унапређења сарадње у циљу побољшања рада јавне управе у Републици Србији, а које би обезбедиле још квалитетнији привредни амбијент, равноправне услове за све тржишне учеснике, економску стабилност Србије и повећање животног стандарда грађана.

 Ружић и Обрадовић о сарадњи за боље тржишне услове

Др Обрадовић је упознао министра Ружића и са досадашњим радом и плановима Комисије, нарочито оним који су везани за унапређење законодавног оквира који се односи на политику заштите конкуренције, пре свега у контексту побољсања услова за пословање привредних субјеката у Републици Србији.

3. септембар 2018.

КОНСТРУКТИВНИМ И ОТВОРЕНИМ ДИЈАЛОГОМ ДО НАЈБОЉЕГ И ОДРЖИВОГ РЕШЕЊА

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић и министар финансија Синиша Мали разговарали су данас са представницима Савеза самосталних синдиката Србије и УГС Независност, на челу са Љубисавом Орбовићем и проф Зораном Стојиљковићем о реформи система плата у јавној управи.

Саговорници су се сложили да је неопходно наставити са досадашњом праксом редовних, конструктивних и отворених разговора како би се дошло до најбољег и одрживог решења, како за запослене у јавној управи, тако и за државу у погледу политике управљања кадровским и финансијским капацитетима.

 Конструктивним и отвореним дијалогом до најбољег и одрживог решења

Министар Ружић поновио је да реформа има за циљ да створи правичан, транспарентан и управљив систем у коме се зна ко, колико, за који посао треба да зарађује који ће, у коначном, довести до веће мотивације запослених који су кључни за услуге које пружамо грађанима, било да је реч о здрављу, образовању, култури, социјали, спорту или административним услугама. Истакао је и да се трага за најбољим решењем како би се вредновала специфичност посла, а не само стручна спрема.

„Изузетно нам је стало да сагледамо, не само коју стручну спрему ко има, већ и да ли се запослени сусреће са одређеним ризицима на послу, већим одговорностима и слично, како бисмо на најбољи начин, у сарадњи са ресорним министарствима и синдикатима одредили и адекватну позицију“, рекао је Ружић истичући да ће од 1. јануара 2019. године сви запослени у јавној управи прећи на једну јединствену основицу, а да ће са предлогом коефицијената који ће одређивати износе плата за радна места изаћи крајем овог месеца.

 Конструктивним и отвореним дијалогом до најбољег и одрживог решења

Министар Мали je подвукао да повећања плата о којима се говори у јавности зависе од стања у буџету и да она немају директне везе са реформом система плата, али да верује, с обзиром на добре макроекономске показатеље, да ће повећања у наредном периоду допринети бољој позицији најмање плаћених у управи.

„Залажемо се за договор и показујемо изнова да смо вољни и спремни не само да повећамо плате нашим просветним, здравственим, социјалним, културним радницима, већ и да се удружимо и у инклузивном процесу коначно поставимо систем какав треба да имамо, а не на какав смо принуђени“, рекао је Мали.

 Конструктивним и отвореним дијалогом до најбољег и одрживог решења

Орбовић је изразио наду да је квалитетно решење близу и да исто не треба угрозити. „Направљен је видљив помак како у дијалогу, тако и у одређеној бризи Владе Србије за најпотцењеније запослене у управи“, рекао је он и истакао хитност у тражењу решења како би се ти запослени и задржали у управи и наставили да брину о образовању, здрављу и другим потребама наших грађана.

Проф. Стојиљковић је казао да је било много неразумевања у претходном периоду на ову тему, те је стога важно да се подстиче на даљи дијалог. Он је истакао да је сада битно да надлежна министарства наставе разговоре са синдикатима, како би се решили сви захтеви изнети у последње време, а одрживо системско решење изнедрило.

30. август 2018.

РУЖИЋ И СИРЛИФ: ГРАЂАНИН, ПРЕ СВЕГА

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић захвалио се данас министру унутрашњих послова Републике Либерије Варнију Сирлифу на њиховом повлачењу признања ЈПН Косова и заузимању неутралног става по овом питању до достизања коначног решења.

 Ружић и Сирлиф: Грађанин, пре свега

Република Србија је веома захвална на оваквој одлуци и ми је сматрамо подршком у настојањима да се нађе најприхватљивије решење“, рекао је Ружић.

Министри су разговарали и о променама у раду управе како би се створио ефикаснији, професионалнији и модернији сервис грађана, као и могућностима за сарадњу две државе у погледу стручног усавршавања службеника, пољопривреде и задругарства.

Сирлиф је истакао да Либерија тежи јачој децентрализацији у функцији ефикаснијег задовољавања потреба грађана, као и да настоји да развије задругарство као вид удруживања индивидуалних пољопривредних произвођача.

Министар Ружић је рекао да је у Србији промењен знатно законодавни оквир како би се повећала транспарентност рада управе и обезбедило веће укључивање грађана у доношење политика и одлука.

Основ сваке реформе коју овде спроводимо, а која се односе на систем јавне управе, је Грађанин Србије, пре свега“, казао је министар и додао да су њихове потребе увек на првом месту.

 Ружић и Сирлиф: Грађанин, пре свега

Објаснивши да је за сваку промену потребна одлучност и политичка воља, министар Ружић је рекао да наша управа пре четири године није налик овој данас, као што ни ова данас неће личити на ону сутра, јер је реформа сталан процес и ми који служимо грађанима морамо увек да пратимо трендове и ослушкујемо потребе грађана.

С тим у вези, министри су разматрали и могућност сарадње у области стручног усаврашавања јавних службеника, посебно имајући у виду да је Србија донела Закон о Националној академији, као један од резултата увођења системског усавршавања.

24. август 2018.

МДУЛС И СКГО – ПОДРШКА ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА У ПРИМЕНИ НОВИНА ИЗ ЗАКОНА О ЛОКАНОЈ САМОУПРАВИ

Државни секретар Зоран Касаловић рекао је данас на састанку са Мрежом начелника градских и општинских управа и управа градских општина да је изменама Закона о локалној самоуправи обезбеђен континуитет у реформским процесима који се спроводе на локалном нивоу.

 МДУЛС и СКГО – Подршка локалним самоуправама у примени новина из Закона о локаној самоуправи

„Измене Закона, које је српски парламент усвојио у јуну, обухватају промене скоро половине чланова закона, али је мој утисак да се тежиште промена односи на даљу демократизацију и транспарентност у раду локалног нивоа власти, што и јесте један од приоритета целокупне реформе јавне управе“, рекао је Касаловић.

Он је објаснио да промене унапређују процес партиципације  грађана, кроз фиксирање минималног процента бирача за покретање грађанске иницијативе, обавезни поступак јавне расправе за доношење одлуке о буџету (у делу инвестиција), могућност да 100 грађана са бирачким правом или 1/3 одборника може дати предлог надлежном одбору скупштине општине за спровођење јавне расправе о неком општем акту, увођење дужности органа општине да на примерен начин обавести јавност да је отпочео рад на припреми општег акта (нпр. на сајту општине), и друго.

Државни секретар је  истакао да је потпуно измењен однос општине и месне заједнице уз детаљно регулисање ових односа у закону и непосредан избора савета месне заједнице.

 МДУЛС и СКГО – Подршка локалним самоуправама у примени новина из Закона о локаној самоуправи

Све ове измене закона заједно стварају основ и обавезу локалних самоуправа да ускладе своје статуте и друге опште акте у року од девет месеци од ступања на снагу овог закона. Зато је Министарство државне управе и локалне самоуправе заједно са Сталном конференциојом градова и општина организовало скуп са Мрежом начелника градских и општинских управа и управа градских општина, на коме су представљени модели статута и одлуке о месним заједницама. Циљ је да се локалним самоуправама помогне да лакше имплементирају новине из Закона о локалној самоуправи.

20. август 2018.

ЧЕСТИТКА РУЖИЋА ПОВОДОМ KУРБАН БАЈРАМ

 Честитка Ружића поводом Kурбан Бајрам

 

 

Министар државне управе и локлане самоуправе Бранко Ружић упутио је честитке грађанима исламске вероисповести поводом Курбан-бајрама.

 

Свим верницима исламске вероисповести који данас прослављају, искрено честитам Kурбан Бајрам. Славите га са најближима у здрављу, весељу и благостању. Нека овај празник подсети да сви ми у основи гајимо исте вредности мира, солидарности, толеранције и поштовања међу људима“.

17. август 2018.

Избори за националне савете националних мањина   4. новембра

Министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић расписао је данас изборе за националне савете националних мањина за 4. новембар.

Чланове за националне савете 2018.године бирају 22 мањинске заједнице, од тога 18 националних мањина је испунило услов за непосредне изборе (албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египћанска, мађарска, немачка, пољска, ромска, румунска, русинска, словачка, словеначка, украјинска, чешка), а четири за изборе путем електoрске скупштине (македонска, хрватска, црногорска и руска).

 Избори за националне савете националних мањина 4. новембра

Рок за предају листа за непосредне изборе је 15 дана пре одржавања непосредних избора, односно 30 дана пре одржавања избора путем електoрске скупштине.

“Након четири године расписујемо редовне изборе за националне савете као тела која су веома значајна за очување традиције, културе, употребе језика и писма. По пресеку стања 15. августа скоро 475.000 наших грађана је уписано у посебан бирачки списак”, рекао је Ружић.

Министар је још једном позвао све грађане припаднике мањина који живе у Србији да искористе бирачко право и да се упишу у посебан бирачки списак.

 Избори за националне савете националних мањина 4. новембра

Ружић је навео да је Министарство за државну управу и локалну самоуправу добило похвале за те законе од међународних институција.

„У протеклом периоду радили смо у синергији са националним саветима националних мањина у тражењу најбољих решења за остваривање њихових права. Наша држава данас јесте добар и међународне пажње вредан пример државе која је људска и мањинска права подигла до нивоа највиших међународних стандарда. На ту чињеницу, као и на чињеницу да у нашој Србији живи 13% припадника националних мањина треба да будемо веома поносни“, истакао је министар.

Редовни избори за чланове националних савета националних мањина одржавају се на четири године.

Национални савет има најмање 15, а највише 35 чланова. У случају националне мањине чији је број према резултатима последњег пописа становништва мањи од 10.000 лица, национални савет броји 15 чланова, односно 35 уколико је број већи од 100.000 лица. Савет може имати и 19, 23 и 29 чланова у зависности од резултата са пописа становништва.

15. август 2018.

ПРИВРЕМЕНО ЗАКЉУЧЕЊE ПОСЕБНОГ БИРАЧКОГ СПИСКА

 Привремено закључење посебног бирачког списка

Министарство државне управе и локалне самоуправе обавештава да ће Посебан бирачки списак (ПБС) за изборе националних савета националних мањина бити привремено закључен 15. августа у поноћ.

Посебан бирачки списак се привремено закључује како би се на основу броја уписаних припадника националне мањине донела одлука о начину избора националних савета – непосредно или путем електорске скупштине.

Непосредни избори одржавају се када је 24 часа пре расписивања избора у посебни бирачки списак одрђене националне мањине уписано више од 40% припадника према последњем попису становништва. Националне мањине које не испуњавају овај услов, чланове националног савета бираће путем електорске скупштине.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић ће изборе за националне савете националних мањина расписати у петак, 17. августа 2018. године.

7. август 2018.

РУЖИЋ: КОРЕЈА ПОМАЖЕ СРБИЈУ СА 200.000 ЕВРА У КРЕИРАЊУ ПАМЕТНИХ ГРАДОВА

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић искрено се захвалио делегацији владе Јужне Кореје на свој помоћи коју ова држава пружа Србији у процесу модернизације и дигитализације рада, истакавши да једна од његових првих активности када је преузео функцију министра је била потписивање споразума са Националном агнецијом за Информационе технологије Републике Кореје.

 Ружић: Кореја помаже Србију са 200.000 евра у креирању паметних градова

"Ово потврђује колико нам је Кореја битан партнер већ дужи низ година. Само кроз пројекте са Министарством државне управе и локалне самоуправе, Влада Јужне Кореје је инвестирала око милион евра у подршку развоја електронске управе", рекао је Ружић.

Он је подсетио да је отварањем Информатичко-приступног центра Национална агенција за ИТ Јужне Кореје омогућила да више од 7.000 људи буде обучавано на више од 200 тренинга и радионица за мање од годину дана, а потписани су и меморандуми о сарадњи са Републичким геодетским заводом и Министарством културе и информисања.

 Ружић: Кореја помаже Србију са 200.000 евра у креирању паметних градова

"Захвалан сам што нас сматрате једном од најразвијенијих држава у којима сте отворили такве центре, те морам да споменем да је кроз пројекат Волонтери Кореје одржана бесплатна летња ИТ школа коју је успешно завршило 700 полазника овог лета. И не мање битно, они нису учили само програмирање, већ и о корејској култури", рекао је министар.

Он је нагласио да је следећа фаза рада Кореје у Србији, на креирању концепта паметних градова, кроз пројекат вредан 200.000 евра, од пресудног значаја.

"Дигитализација је међу главним приоритетима у овом мандату владе, и имајући у виду да ће до 2050. године број становника у градовима бити удвостручен, морамо да почнемо да размишљамо о начинима како да, као управа, радимо брже, што је немогуће без увођења нових технологија", рекао је Ружић, захваљујући се представницима владе Јужне Кореје на дељењу искустава и вештина у тој области.

Погледајте старија саопштења

 Врх стране
 Провера уписа у Посебан бирачки списак   Избори за националне савете националних мањина 2018   Конкурс за доделу средстава из буџетског фонда за националне мањине  Адресни регистар  Узми рачун и победи!  Провера уписа у Јединствени бирачки списак  е Управа  Јавне расправе и консултације  Информациони систем еЗУП  Модели административних поступака на локалном нивоу  Савет за стручно усавршавање запослених у ЈЛС   Усклађивање посебних закона са ЗУП-ом  Партнерство за отворену управу  Реформа јавне управе  Инспекцијски надзор  Јавне набавке  Испити  Управљање променама