МЕНИ

Насловна » Архива » Саопштења - децембар 2017.

Саопштења

29. децембар 2017.

Инспектори задовољни реформом

Реформа инспекцијског надзора довела до значајних резултата и позитивних промена у начину рада инспектора резултати су анкете Министарства државне управе и локалне самоуправе која је спроведена међу одабраних осам републичких и пет локалних инспекција.

Све анкетиране републичке инспекције и 78,2% анкетираних локалних инспекција сматра да је примена Закона о инспекцијском надзору унапредила инспекцијски надзор. Инспекције сматрају да су највећа унапређења које је донео Закон - превентивни надзор (88% републичких и 67,8% локалних инспекција), затим саветодавна улога инспекција (75% републичких и 69,6% локалних инспекција), уређење нерегистрованих субјеката (75% републичких инспекција), као и уједначена пракса (63% републичких и 40,6% локалних инспекција).

С друге стране, све инспекције истичу да би ефекти примене и спровођења закона били још значајнији ако би се инспекције ојачале, пре свега, додатним људским ресурсима, имајући у виду да само 62,5% инспекција на републичком нивоу сматра да има довољан број инспектора, док је на локалу тај проценат још мањи - 38,5%.

Анкета је спроведена у оквиру анализе примене Закона о инспекцијском надзору, а за потребе анализе организоване су и две фокус групе са представницима инспекција и привреде.

Представници надзираних субјеката, који су присуствовали фокус групи, изнели су да је Закон о инспекцијском надзору значајно унапредио рад инспекција, омогућио уједначавање рада различитих инспекција и обезбедио остваривање циља инспекцијског надзора, као и остваривање саветодавне функције инспекцијског надзора. Оно што надзирани привредници истичу јесу ниже казне, а затим и некажњавање за ситније формалне недостатке, што је у годинама пре доношења закона био чест случај, када су инспектори, по мишљењу привредника, наплаћивали казне чак и када за то нису постојали реални разлози.

Завршена је анализа примене Закона о инспекцијском надзору у оквиру урађена је у оквиру пројекта „Праћење и анализирање спровођења Закона о инспекцијском надзору и обавештавање јавности о оствареним резултатима“, који је финансирало Министарство државне управе и локалне самоуправе, а пројекат је спровела Стална конференција градова и општина.

21. децембар 2017.

Ружић: Центар-резултат сарадње са Републиком Корејом и у области ИКТ

У Београду је данас, у присуству министра државне управе и локалне самоуправе Бранка Ружића, отворен Информатички приступни центар намењен обукама државних службеника, али и грађана у области информационих и комуникационих технологија, који је финансирала Република Кореја са 250.000 евра.

Ружић је на отварању центра рекао да је Министарство обезбедило простор, а Република Кореја опрему, технологију, знање и обуке које ће, наводи, бити бесплатне.

Каже да је потпуно опремљени центар намењен за обуку радника државне управе у области информационих и комуникационих технологија, али и грађанима, студентима, стартап предузећима, невладиним организацијама и локалним самоуправама.

 Ружић: Центар-резултат сарадње са Републиком Корејом и у области ИКТ

Центар ће, наводи министар, помоћи да се у Србији успостави одржив модел развоја дигитализације јавне управе.

"За мене као министра је значајно што ће све ово допринети да наши државни органи пружају квалитетније услуге грађанима на транспарентнији и ефикаснији начин, јер знања никад доста, посебно када учимо од оних који су међу најбољима или најбољи", рекао је Ружић.

Центар је, каже, први опипљив и конкретан резултат Меморандума са директором Националне агенције за информационо друштво Републике Кореје, истичући да су Република Кореја и њена влада значајан партнер Србије већ годинама.

"Отварање центра је и својеврсно признање Кореје Србији за постигнуте резултате у развоју ИТ сектора и економије уопште, пошто се овакви пројекти покрећу тек када држава достигне одређени ниво развоја", нагласио је Ружић и додао да је Кореја ове године изабрала Србију као једину државу на Балкану у којој ће отворити центар.

 Ружић: Центар-резултат сарадње са Републиком Корејом и у области ИКТ

Директор Националне агенције за информационо друштво Кореје Бјонг Џо Со рекао је на отварању центра да је информационо-комуникациона политика коју спроводи Влада Србије начинила невероватан напредак, наводећи да је ИТ у Србији сектор са најбржим растом који са шест одсто учествује у БДП-у.

Каже и да Влада Србије прави важне кораке да повећа дигиталну компетенцију државних службеника, грађана, као и младих генерација.

Со је рекао да агенција отвара такве центре у земљама у развоју, те навео да их је до сада отворено 53 у 46 земље света.

Како је навео Со, Србија је у Кореји позната по фудбалу и тенису, а његови фаворити су, каже, Новак Ðоковић и Ана Ивановић.

 Ружић: Центар-резултат сарадње са Републиком Корејом и у области ИКТ

Ки Чанг Парк из амбасаде Кореје у Србији рекао је да ће центар бити простор у коме ће живети пријатељство Србије и Кореје која је, каже, партнер на путу дигитализације Србије.

"Ово је тек почетак", рекао је он.

Директор у Министарству науке и информационих технологија Кореје Мунги Че рекао је да Србија има одличан образовни систем који омогућава развој веома добрих ИТ стручњака.

Изразио је уверење да ће центар постати "информационо двориште" на нивоу Источне и Централне Европе, те да ће се сарадња две државе проширити и на културу и привреду.

Информационо приступни центар простире се на 410 метара квадратних са три опремљене учионице за обуке из области информационо-комуникационих технологија, конференцијске сале и канцеларије за службенике, са најсавременијим рачунарима и опремом.

 Ружић: Центар-резултат сарадње са Републиком Корејом и у области ИКТ

Едукацију ће спроводити стручњаци, волонтери и консултанти из Републике Кореје и Србије.

Бугарска, Румунија, Молдавија, Украјина и Белорусија су европске земље које су добиле ову врсту помоћи од Кореје у последњих 15 година, а центри су отворени на свим континентима, осим у Северној Америци.

20. децембар 2017.

Изјава министра Ружића поводом става Синдиката Србије

Поводом изјаве Синдиката Србије: «Нови закон угоржава пола милиона људи у јавним службама», министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић изнео је да су наводи нетачни и то из следећих разлога:

Наведени закон припреман је уз широке консултације са репрезентативним синдикатима у јавним службама у циљу постизања што већег консензуса у дефинисању права и обавеза запослених. „Дијалог није трајао 20 дана, већ дуже од шест месеци, и са сигурношћу могу рећи да је допринео дефинисању многих одредби закона“, рекао је Ружић додавши да су уважене специфичности појединих јавних служби и ниво права који је достигнут у посебним законима, а који је у претходном периоду реализован у сарадњи са репрезентативним синдикатима.

 Изјава министра Ружића поводом става Синдиката Србије

Такође, остављено је значајно место колективним уговорима којима се може, у сарадњи са репрезентативним синдикатима, прецизирати или дефинисати широки корпус права запослених уважавајући особености делатности и радноправни положај запослених у појединим јавним службама.

Министар подсећа да је Социјално-економски савет у свом изјашњењу на Нацрт закона указао да није постигнут потпуни консензус, али да Закон даје значајан допринос уједначавању права запослених посебно у делу који се односи на примања, док се неким институтима постиже већа правна сигурност и већа права запослених и њихова заштита, те и да је постигнут значајан допринос учешћем синдиката у овим разговорима, кроз формулисање многих одредби закона који су довели до његовог унапређења. Као тачне наводе, министар наглашава да јесте да у наведеним разговорима нису учествовали представници синдиката културе, а да су синдикати просвете тражили изузимање из закона и његово повлачење из процедуре.

Овим законом, истиче Ружић, уређује се радноправни статус и плате запослених у јавних службама и успоставља се систем радних односа у јавним службама заснован на заслугама и уводи се функција управљања људским ресурсима кроз обавезне институте којима се она остварује (планирање кадрова, конкурсни поступак, вредновање резултата рада и др).

Законом се успоставља систем вредновања радне успешности, чији је циљ да допринесе успостављању квалитетног, благовременог и ефикасног извршавања циљева и задатака јавне службе.

Вредновањем радне успешности запосленог успостављају се услови за напредовање кроз платне разреде по основу радне успешности изнад очекиване, рекао је министар. Као примере наводимо процену радних и стручних способности за обављање послова радног места запосленог на пробном раду; правилно одлучивање о упућивању запослених на стручно усавршавање и додатно образовање; изрицање мера за неостваривање резултата рада у складу са законом и одлучивање о другим правима и обавезама запосленог. Због благовремене, потпуне и правилне примене одредба Закона које се односе на вредновање радне успшености, предвиђен је период од две године за успостављање овог система и доношење подзаконског аката неопходног за даљу имплементацију вредновања.

Као нетачне наводе, министар истиче оне који се односе на могућност послодавца да запосленог без његове сагласности премести на радно место удаљено до 50 км од места становања. Наиме, наведено решење већ успостављено Законом о раду којим је утврђено да се не тражи сагасност запосленог за премештај за максималну удаљеност од 50 км у односу на место рада на којем је запослени радио пре премештаја.

Нетачни су наводи у вези различитих цена рада. Циљ успостављања уједначеног и финансијски одрживог система плата у јавним службама, постиже се овим  законом кроз примену основице која се утврђује у складу са системским законом о платама, чиме се доприноси уједначавању система, уз истовремено уважавање специфичности у погледу финансијских могућности и стварања услова за одговорно управљање средствима буџета којима се располаже.

19. децембар 2017.

Ружић у Сарајеву: Европска будућност нас зближава

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић изјавио је у Сарајеву да је за земље региона европска будућност извесна и да је тај чинилац уједно и везивно ткиво које доприноси јачању билатералних веза и сарадње, као и превазилажењу тешке прошлости за све нас.

 Ружић у Сарајеву: Европска будућност нас зближава

Министар је подсетио да је охрабрујући сигнал по питању европске будућности региона стигао из Брисела, али и нагласио да је сав посао реформи на владама земаља региона. “Посао мењања и прилагођавања наших система и пословног окружења како бисмо се као државе и друштва уклопили у европску заједницу и обезбедили бољи стандард живота људима је искључиво наша одговорност, пре свега према нашим грађанима” рекао је министар.

Он је нагласио да је сарадња земаља у региону на европском путу кључна реч. “Размена искуства, знања и сви видови сарадње могу само допринети да изградимо ефикасне системе за грађане и привреду, јер верујем да се мање више сви сусрећемо са сличним препрекама. Подршка коју у реформама можемо пружити једни другима може само допринети да непоходне промене спроведемо брже и квалитетније”, рекао је Ружић

Министар Ружић присуствовао је синоћ Свечаној академији Европског покрета у Босни и Херцеговини на којој су додељене награде истакнутим појединцима и колективима за допринос јачању пута БиХ ка Европској унији. Ова организација у БиХ додељује те награде од 2006. године, а министар Ружић је награђен признањем за изузетан допринос у области ЕУ интеграција и унапређења регионалне сарадње и локалне самоуправе.

18. децембар 2017.

Завршне консултације о изменама и допунама Закона о саветима националних мањина

„Измене и допуне Закона о националим саветима националних мањина иду у смеру деполитизације и транспарнетнијег трошења средстава“ рекао је државни секретар Иван Бошњак на последњем округлом столу у Београду који је Минстарство државне управе и локалне самоуправе, уз подршку ОЕБС-а, организовало у оквиру јавних консултација поводом припреме нацрта овог прописа.

 Завршне консултације о изменама и допунама Закона о саветима националних мањина

Бошњак је рекао да постоји потреба да се јасније дефинишу овлашћења, организациона и кадровска структура националних савета националних мањина, као и да се повећа одговорност у погледу управљања и трошења новца пореских обвезника којим се финансира рад националних савета. Бошњак је истакао да су ово захтеви не само домаћих актера, већ и сугестије међународних организација и институција и једно од поља које би требало додатно да уредимо у процесу придруживања ЕУ.

„Кроз овај широк консултативан процес већ у самој припреми закона настојимо да „скројимо капут који ће свима бити таман“ и надам се да ће он довести до нацрта закона који ће бити примењив на територији целе земље, који ће одговарти свима, а који ће пре свега обезбедити лакше остваривање прва навционланих мањина“, нагласио је државни секретар и рекао да очекује да се ово законско решење, уз друга два закона из области обезбеђивање права националних мањина, наћи у скупштинској процедури у провом кварталу наредне године.

Јавне консултације о радној верзији Нацрта закона о изменама закона о национланим саветима националних мањина, Министарство спроводи уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, а у циљу шире дискусије и размене сугестија. То ће допринети транспарентности процеса измене закона и укључити релевантне актере у сам процес припреме прописа.

 Завршне консултације о изменама и допунама Закона о саветима националних мањина

У оквиру ових консултација Министарство је већ организовало четири округла стола у Новом Саду, Новом Пазару, Бујановцу, Петровцу на Млави и Суботици.

Унапређење овог закона део је обавеза предузетих акционим планом за Поглавље 23 - Правосуђе и основна права - и Акционим планом за остваривање права националних мањина, а радни текст Нацрта закона припремљен у инклузивном и транспарентном процесу, уз активно учешће националних савета националних мањина.

17. децембар 2017.

Које новине доносе Закони из реформе јавне управе, недавно усвојени у скупштини?

Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о систему плата запослених у јавном сектору којим се мења матрица платних група и платних разреда, односно коефицијената, уз задржавање предвиђеног распона 1:7,5. Усвојеним изменама омогућено је израженије вредновање послова виших нивоа стручности у систему и већа могућност напредовања најбољих запослених.

Такође, смањује се и тзв. компресија плата, односно мали распон између оперативних радних места који захтевају висок ниво стручности и оних оперативних радних места који се односе на обављање једноставних или умерено сложених послова, чиме се одговара на потребу задржавања високо стручних кадрова у јавном сектору.

Закон прописује да се Каталог радних места за она правна лица која су директни или индиректни корисници буџета сачињава на основу акта Владе, а за правна лица која нису директни или индиректни корисници буџета, Каталог се сачињава на основу аката о систематизацији тих правних лица.

 Које новине доносе Закони из реформе јавне управе, недавно усвојени у скупштини?

Основица за обрачун плате правних лица која нису директни или индиректни корисници буџета утврђиваће се општим актом правног лица у складу са масом средстава опредељеном за ове намене у финансијским плановима ових правних лица, а највише до висине републичке основице.

Рокови за почетак примене посебних закона померају се на 1. јануар 2019. године.

Народна скупштина усвојила је и Закон о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине (AП) и јединица локалне самоуправе (ЈЛС), којим се уређује плата, увећана плата, накнада плате, трошкова и друга примања службеника и намештеника у органима АП и ЈЛС у складу са Законом о систему плата запослених у јавном сектору.

Законом се утврђују коефицијенти звања и положаја, напредовање службеника и увећање плата по овом основу, као и друга увећања плата. Закон садржи одредбу о буџетском ограничењу којом се обезбеђује да се у поступку утврђивања основице за обрачун плате иста усклађује са масом средстава за плате у буџету АП и ЈЛС у оквирима постављеног буџетског ограничења.

Закон предвиђа постепени прелазак на нов систем плата кроз институт привременог задржавања затечене плате, примена закона почиње 1. јануара 2019, изузев одредби о напредовању које се примењују од 1. јануара 2020. године.

Народна скупштина је усвојила и Закон о запосленима у јавним службама којим се уводе инструменти за успостављање функције управљања људским ресурсима у јавним службама и препознаје се специфичност положаја установа РС, АП или ЈЛС у односу на Закон о раду који положај запослених посматра према послодавцу код којег је запослени тренутно у радном односу. Законом се оставља право посебним законима у појединим областима (Закон о високом образовању, о основама система васпитања и образовања, о култури и сл) да посебности уреде другачије.

Закон уређује плате, накнаде плате, накнаде трошкова и друга примања у складу са Законом о систему плата запослених у јавном сектору, а његова примена такође почиње од 1. јануара 2019. године.

Mинистар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић рекао је да је намера да се сви запослени подведу у јединствени, правичан статус, да се не би догађало да неко ко има идентичну стручну спрему и ради мање има већа примања. „Дакле, то је намера, системски приступ и наравно да ће се односити на све у јавној управи”, јасан је министар.

Народна скупштина је донела и Закон о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, којим се с једне стране, врши усклађивање организационих аспеката стручног усавршавања запослених у јединицама локалне самоуправе са одредбама Закона о Националној академији за јавну управу који је донет октобра ове године, а с друге стране материјални елементи на којима се стручно усавршавање запослених у јединицама локалне самоуправе заснива, унапређују се у складу са стратешким циљевима и принципима зајединичким за све субјекте у систему јавне управе.

Оцена је да ће унапређена решења садржана у Предлогу закона, коначно допринети активном укључивању запослених у ЈЛС у организовани процес континуираног стручног усавршавања у јавној управи, као полазне основе да се акционим учењем обезбеди компетентност кадровских капацитета на овом нивоу власти за обављање редовних послова и задатака, али и за спровођење укупних реформских процеса.

Истовремено, овим изменама и допунама Закона успоставља се однос и континуитет са досадашњим активностима и достигнућима у области стручног усавршавања запослених у јединицама локалне самоуправе на којима је Министарство државне управе и локалне самоуправе интезивно радило протеклих годину и по дана, од доношења Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

17. децембар 2017.

Ружић: Уверења да градимо друштво по европским вредностима су неповратна

Наша политичка уверења да градимо друштво по европским вредностима и европском стандарду су неповратна. Става смо да се до тих циљева долази кроз делотворан, али и ефикасан преговарачки процес чији исход је јасан и води чланству у ЕУ, изјавио је у разговору за сарајевску новинску агенцију ФEНА, пред свој долазак у Сарајево, министар државне управе и локалне самоуправе Републике Србије Бранко Ружић.

 Ружић: Уверења да градимо друштво по европским вредностима су неповратна

Ружић, који је раније обављао дужност министра без портфеља задуженог за европске интеграције у Влади Републике Србије, присуствоваће сутра у Сарајеву свечаној академији коју организира Европски покрет у БиХ.

  • Изјава председника Европске комисије Жан-Клод Јункера за све нас треба да послужи као снажан мотив и сјајан политички легат. Она потврђује најмање две важне претпоставке за успех европских интеграција. Да бисте успешно стигли на циљ треба да будете у доброј форми, али треба и да знате где је циљ у дисциплини коју трчите. Они који су потценили његову изјаву мислим да нису разумели њен значај и њену комплексност у актуелном европском политичком амбијенту - рекао је Ружић.

Србија је до сада отворила 12, а привремено затворила два поглавља.

  • Не бих био искрен ако бих рекао да је то одлична динамика и да треба да будемо презадовољни овим резултатом. Штавише, мислим да је у несразмери са уложеним трудом и радом. С друге стране задовољан сам чињеницом да је проширење на агенди ЕУ, као и да сваки семестар председавања ЕУ обележава одржавање међувладиних конференција на којима смо у просеку отварали два поглавља. Још сам задовољнији уколико се узме у обзир остварен резултат који је од нас зависио. Наиме, у семестру естонског председавања ЕУ технички смо били спремни за отварање пет поглавља јер смо и доставили пет преговарачких позиција Бриселу - навео је он.

Наглашава да је у процесу европских интеграција брзина јако важна, али не и најважнија.

  • Ако се у физици брзина мери пређеним путем у одређеном временском интервалу, политичка физика европских интеграција формулу успеха може пронаћи једино у правој мери између брзине и квалитета. Другим речима, грађани ће имати позитивну перцепцију и о Влади и о ЕУ једино уколико се европски стандарди остварују у предвидљивом временском року и уз осетно унапређење квалитета њиховог живота - казао је Ружић.

Истиче да је имао ту част да буде министар у Влади Србије када су започети преговори о чланству у ЕУ.

  • Данас се бавим неким другим послом. О својим резултатима ретко говорим. Ако је и било добрих резултата они имају смисла само уколико подижу лествицу одговорности и амбиције за резултате који тек треба да буду остварени - казао је Ружић.

На питање да подели савет БиХ на ову тему, он сматра да БиХ нису потребни савети на њеном европском путу.

  • БиХ има довољно потенцијала и знања да буде успешна у европским интеграцијама. Не желим да сумњам у добре намере било кога споља, али сматрам да је Босном и Херцеговином прошло и превише саветника. Понекад наши пријатељи из међународне заједнице не разумеју најбоље менталитет грађана које живе на нашем поднебљу. Босну и Херцеговину треба оставити њеним грађанима, њеним ентитетима и њеним народима да суверено одлучују о својој будућности. Верујем да ће сви остали из региона увек бити ту да помогну код остваривања заједничких циљева. Словом на то нас упућује и Дејтонски споразум. Нарочито државе који су гаранти овог споразума - рекао је он.

Када је реч о европским интеграцијама и у време када је био министар задужен за европске интеграције, каже да је охрабривао сарадњу наших институција и наших стручњака.

  • То су увек били најбољи примери сарадње две државе. Зато и остајемо спремни да поделимо сва наша искуства у питањима која се наизглед чине техничким од усклађивања законодавства до искустава стечених у одговорима на Упитник или у преговорачком процесу који данас водимо. Потпуно сам уверен и да је напредак Србије на европском путу подстицајан за БиХ. Сваки појединачни напредак наших земаља је оно што олимпијски пламен чини активним, бар за нас који будућност региона видимо у ЕУ - закључио је министар Ружић у разговору за Фену.

15. децембар 2017.

Ка интеграцији неформалних сакупљача отпада

Састанак Националне платформе за социјалну инклузију неформалних сакупљача отпада одржан је данас у Нишу поводом почетка реализације једногодишњег пројекта „Подршка интеграцији у тржиште рада и формално управљање отпадом Рома, миграната и других рањивих група“.

Пројекат се реализује у сарадњи МДУЛС, Министарства заштите животне средине, ПКС и ГУ Ниша, а под покровитељством министарке и председнице Међуресорне радне групе за спровођење Агенде УН о одрживом развоју до 2020. Славице Ђукић Дејановић. Реализација је омогућена захваљујућу ГИЗ-у.

 Ка интеграцији неформалних сакупљача отпада

Министар Бранко Ружић рекао је да у Србији негде између 30 и 50 хиљада индивидуалних сакупљача отпада за рециклажу представљају кључан фактор за рециклажну индустрију Србије и да они значајно доприносе остварењу циљева Владе Србије у области заштите животне средине и достизању ЕУ стандарда.

„Уколико на њих додамо и чланове њихове породице долазимо до прилично великог броја људи који живи од овог посла. Управо ти сакупљачи отпада за рециклажу немају решен статус, нити право на пензионо или социјално и такву законску регулативу нисмо до сада средили“, рекао је Ружић наглашавајући битност пројекта чија је реализација данас започета.

„Нагласио бих да је то посао који је један од физички најзахтевнијих – просечан сакупљач препешачи око 20 км дневно, радни дан им траје и до 11 сати, немају плаћене викенде, боловања, одморе, а притом не зараде више од 15.000 динара месечно! А да не спомињем да ту заштите на раду ни не постоји, а да сакупљаче не чине само мушкарци – јаки и способни, већ и жене и деца“, описао је услове рада сакупљача рециклажног отпада.

Он је рекао да се ради о рањивим групама људи који живе и раде у крајње нерегуларним условима, а притом немају ни финансијске ни образовне ни друге потенцијале да се укључе у нормално пословање.

„Управо из разлога што они сами себи не могу помоћи, та помоћ мора доћи са стране и тај неодржив начин живота морамо да решимо започињањем програма који ће им омогућити или самозапошљавање или запошљавање у постојећим компанијама“, нагласио је Ружић.

Овај проблем се тиче и сиве економије, али и да се сакупљањем отпада претежно баве Роми, оценио је министар државне управе и локалне самоуправе.

„Питање њиховог укључивања у формално тржиште рада неодвојиво је повезано са њиховом еманципацијом у смислу образовања, стамбених услова и учешћа у јавним пословима“, рекао је Ружић и додао да кроз легислативу и учешће у пројектима Влада помаже у решавању конкретних проблема са којима се мањинске групе суочавају.

„Министарство државне управе и локалне самоуправе припремило је измене три закона – о заштити права и слобода националних мањина, о службеној употреби језика и писма и о националним саветима националних мањина“, рекао је Ружић и додао да после 15 година, поново је активиран Буџетски фонд за националне мањине, који сада износи око 1.800.000 динара, а буџетом за 2018. предвиђено је чак 12 пута више новца (око 21.800.000 рсд).

Министар се захвалио ГИЗ-у и немачкој влади који кроз различите програме подршке помажу како мигрантима, тако и бољем управљању отпадом у Србији.

14. децембар 2017.

Антић: Потребно веће укључење јавности у доношење политика

Помоћница министра Ивана Антић изјавила је данас да је тежња Министарства државне управе и локалне самоуправе да у припрему прописа укључи најширу јавност, јер је циљ да се у инклузивном процесу, конструктивним дијалогом дође до најбољих решења. Антићева је рекла да отуда и јавне „онлајн“ конслутације за три прописа која су кључна за обезбеђивања права националних мањина, унапређење обалсти Заштитника грађана и финансирање организација цивилног друштва из буџета и позвала присутне да своје сугестије на законска решења и доставе Министарству.

 Антић: Потребно веће укључење јавности у доношење политика

Она је на, на консултативном састанаку поводом израде текста Предлога Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења, рекла да је Министарство у протекла три месеца спрвело онлајн консултације о предлогу овог прописа.

Подсетивши да је министар Бранко Ружић донео недавно Одлуку о расподели средстава из Буџетског фонда за националне мањине за финансирање програма и пројеката из области информисања на језицима националних мањина, помоћница министра је рекла да је тиме, након 15 година од када је Фонд успостављен, активиран Буџетски фонд за националне мањине. „У току је реализација уговора за 25 пројеката, на конкурсу одабраних програма и пројеката у износу од 1.800.000 динара“, рекла је она и додала да је министар предложио да се Предлогом Закона о Буџету за 2018 – предвиди је 12 пута више новца - 21.800.000 динара.

12. децембар 2017.

Ружић: Реформом управе добићемо службенике какве сви желимо

Стална конференција градова и општина (СКГО) један је од највећих партнера владе Србије, када је реформа локалне самоуправе у питању, а тим путем обезбедиће се службеници какве желимо - ефикаснији, љубазнији, боље упућени и едуковани службеници, изјавио је данас министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

 Ружић: Реформом управе добићемо службенике какве сви желимо

"Желимо да буду спремнији за тај посао и да кроз професионални систем обуке достигнемо већи степен ефикасности и да грађани буду задовољнији нашим радом", рекао је Ружић и подсетио да су посланици усвојили Закон о Националној академији за стручно усавршавање, која ће први пут обезбедити обуку за све службенике на републичком и на локалном нивоу.

Запослени ће тако, како је навео, кроз опште и посебне обуке стицати нова знања, вештине и способности, усмерене на подизање нивоа компетенција, неопходних за квалитетно обављање посла.

Ружић на 45. скупштини СКГО, којој је присуствовало 138 делегација српских градова и општина, рекао о да је намера првенствено да јавни службеник мора да примени закон једнако у свим једнаким ситуацијама, како би грађани, ма где били у Србији - и у Сомбору, Апатину, Власотинцу, били у равноправном положају.

 Ружић: Реформом управе добићемо службенике какве сви желимо

"Тај циљ просто не можемо сметнути са ума и мислим да је најважније да све што реформом радимо чинимо због грађана. Јавна управа не сме и не може бити кочничар реформи и промена, већ подршка. Држава мора да почива на уређеној локалној власти, јер је она најближа грађанима", поручио је министар.

Економски развој, оценио је, обавеза је локалних самоуправа, али не само законска, него је то и стварна, животна потреба, због чега посао на реформама није толико лак.

"Велика ствар је што смо донели системска решења - Закон о општем управном поступку и Закон о инспекцијском надзору, пописали смо заједно 188 административних поступака, што је представљало кључни елемент за почетак примене система који зовемо еЗУП и који обезбеђује електронску размену података из службене евиденције, такође и централни регистар свих података из матичних књига, како бисмо објединили податке о рођењу, венчању и смрти и били још ефикаснији у нашем послу", навео је Ружић.

 Ружић: Реформом управе добићемо службенике какве сви желимо

Поменуо је положај запослених у комуналној делатности, наводећи да више од 30 одсто запослених прима минималац, а да више од 50 одсто њих није добило солидарну помоћ сходно посебном колективном уговору и, у том смислу, апеловао је на јединице локалне самоуправе, у којима постоје финансијске могућности, да то учине до краја године, а остале да та средства планирају у буџетима за наредну годину.

11. децембар 2017.

Бошњак: Реформе спроводимо због грађана и привреде

Државни секретар Иван Бошњак рекао је да ефикасном управом можемо да олакшамо пословање привреде. „Верујем у оно што радимо јер иза себе имамо резултате. Ти резултати нам показују како новом организацијом, применом нових технологија – дигитализацијом – можемо привреди учинити пословање, грађанима живот, а нама посао лакшим“, рекао је Бошњак на конференцији Америчке привредне коморе „Пето пролазно време – петом брзином у реформе“.

 Бошњак: Реформе спроводимо због грађана и привреде

Он је истакако да је по питању умрежавања институција и база података и евиденција учињен велики напредак. “Са применом eЗУП-а омогућили смо размену 16 докумената између органа. Овај начин рада примењује се данас у преко 100 општина и градова у Србији, а препис матичних књига у електронски облик у Централни систем матичних књига омогућава једноставну примену правила ЗУП-а и драстично смањује потребу за издавањем папирних извода из матичних књига“, навео је државни секретар. Он је подсетио да је стандардизовано и 188 поступака, односно услуга које грађанима и привреди пружају локалне самоуправе.

Бошњак је рекао да су успостављени Е-сервиси и да креирање нових E-услуга зависи од државних органа које те услуге пружају. Он је рекао да је за нове услуге обезбеђен механизам и подршка и најавио да је извесно да ће бити унапређене услуге електронског полагања за ауто школе, као и услуге “Бебо, добродошла на свет“, а тестира се и услуга остваривања права на дечији додатак као унапређење процеса „Бебо добродошла на свет“ и услуга Е-вртић - упис деце у предшколске установе електронским путем.

Говорећи о борби против сиве економије, Бошњак је рекао да је реформа инспекција веома допринела овој борби и најавио да ће се на следећој седници Координационе комисије, која се очекује крајем децембра, први пут представити, тзв. план заједничког и координисаног инспекцијског надзора који ће дефинисати све ресурсе инспекција и осталих државних органа на тачно одређеним пољима борбе против сиве економије, са акцентом на сузбијање сиве економије на интернету. “Е-трговина је за савремене земље свакодневница, код нас је у повоју, али је то није спречило да постане поље за сиву економију, јер последње процене кажу да је недозвољена интернет трговина по свом обиму превазишла обим сиве економије на пијацама” рекао је државни секретар Бошњак.

 Бошњак: Реформе спроводимо због грађана и привреде

Такође, Бошњак је нагласио да је реформа инспекција довела и до бољег односа између привредника и инспектора, те да истраживања показују да је 2011. незадовољство привредника према инспекторима било око 50%, док је ове године оно смањено на свега 13 %.

11. децембар 2017.

Ружић: Ако заборавимо на жртве и неостварену правду, будућност ће нам бити тамна

Министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић рекао је, на отварању спомен собе косметским жртвама, које је организовало Удружење породица киднапованих и убијених Срба, да ако се заборави на жртве и неостварену правду неће бити будућности.

 Ружић: Ако заборавимо на жртве и неостварену правду, будућност ће нам бити тамна

"Све то што чинимо, отвара могућност светле будућности, али ако заборавимо на све што се догађало, на стратишта, жртве, неостварену правду, бол, јад, чемер, онда та будућност неће моћи да буде светла", рекао је Ружић и додао да "не види" да је правда у Хашком трибуналу примењивана на прави начин.

"Сведоци смо, нажалост, селективне правде која је примењивана у Хашком трибуналу који, подсећам, није ни основан у складу са Повељом УН, да смо имали више од 70 одсто пресуда против Срба, а на другој страни имате 250.000 Срба и неалбанаца, протерано са КиМ, више од 400.000 Срба протераних у Олуји и онда се запитате да ли је логично, нормално, морално, и поред сарадње и СРЈ и СЦГ, па Србије са Хашким трибуналом, да толики проценат пресуда и доживотних робија добију управо наши сународници. Ту просто није нешто у реду", сматра Ружић.

10. децембар 2017.

Изјава министра Ружића поводом Међународног дана људских права

Поводом 69 година од када се широм света обележава Међународни дан људских права , министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић поручује да је тај дан прилика да се јасно пошаље порука о значају заједничке борбе против нетолеранције и екстремизма како би сваки грађанин и грађанка имали иста права и једнаке шансе за живот.

„У тренутку када је свет изложен великим миграционим притисцима, терористичким актима и ризицима од даљих ратова, морамо се подсетити на важност међусобне толеранције и разумевања“, рекао је Ружић. Управо зато, према његовим речима, о унапређењу људских права не смемо говорити само 10. децембра, већ говорити и радити на томе сваки дан у години. Влада Србије је протеклих годину дана велики посао урадила на пољу људских и мањинских права, појашњава министар.

  Изјава министра Ружића поводом Међународног дана људских права

Министарство скреће пажњу на резултате досадашњег рада и планове који се реализују у процесу остваривања права националних мањина у Републици Србији.

Само Министарство је приступило промени у унутрашњој организацији чиме би се ојачали институционални капацитети за још већи фокус на ову тему – створен је посебан Сектор за људска и мањинска права и слободе.

У циљу испуњења активности дефинисаних у оквиру преговарачког Поглавља 23 – Правосуђе и основна права, и посебног Акционог плана за унапређење положаја националних мањина радили смо у континуитету и припремљени су:

  • Нацрт закона о изменама и допунама Закона о заштити права и слобода националних мањина и Нацрт закона о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама и 28. новембра 2017. године на седници Одбора за правни систем и државне органе разматран је и утврђен текст ових закона, и у што краћем року Влада ће утврдити предлоге поменутих закона.
  • Припремљен је преднацрт Закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина и у току је поступак јавних консултација о радном тексту овог закона. (Измене и допуне Закона односе се на јасно дефинисање овлашћења националних савета, смањења прекомерне политизације, а посебан осврт је усмерен на транспарентност у раду и финансирању националних савета (са циљем што транспарентнијег и наменског трошења средстава из јавних извора).

Представници националних савета веома активно су учествовали као чланови радне групе у изради поменутих закона.

У току су јавне консултације за закон о НСНМ. До сада су одржане у Новом Саду, Новом Пазару, Бујановцу и Петровцу на Млави, а предстоје још два округла стола:

  • у Суботици 15. Децембра 2017.
  • у Београду 18. децембра 2017.

Законски прописи којима се регулишу питања положаја националних мањина али и друго врло важни закони из надлежности Сектора за људска и мањинска права као што су Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закон о Заштитнику грађана биће донети у партиципативном инклузивном процесу и у сталном дијалогу са националним саветима, цивилним друштвом и стручном јавношћу у циљу што бољег решавања појединих питања.

Напомињемо да су 6. децембра 2017. започете јавне консултације у циљу припреме текста Нацрта закона о изменама и допунама Закона о Заштитнику грађана, а Посебна радна група Министарства завршава нацрт Измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Припремљена је радна верзија овог закона и у наредном периоду следе консултације и са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и организацијама цивилног друштва и стручном јавношћу.

Такође, одржано је до сада пет седница Савета за националне мањине на чијем челу је председница Владе – што јасно потврђује да су питања националних мањина високо на листи приоритета Владе. Чланови Савета су поред ресорних министара задужених за питања од значаја за националне мањине, чланови Савета и председници свих националних савета националних мањина.

Министар државне управе и локалне самоуправе Ружић донео је 30. новембра 2017. године Одлуку о расподели средстава из Буџетског фонда за националне мањине за финансирање програма и пројеката из области информисања на језицима националних мањина у 2017. години. Овим је након 15 година од када је Фонд успостављен активиран Буџетски фонд за националне мањине и у току је реализација уговора за 25 пројеката, на конкурсу одабраних програма и пројеката у износу од 1.800.000 динара. Министар је такође предложио да се Предлогом Закона о Буџету за 2018 – предвиди је 12 пута више новца - 21.800.000 динара.

10. децембар 2017.

Почеле јавнe консултацијe за измене и допуне Закона о Заштитнику грађана

Министарство државне управе и локалне самоуправе започело је поступак јавних online консултација за измене и допуне Закона о Заштитнику грађана са циљем прикупљања коментара и сугестија који ћe додатно унапредити постојећи правни оквир.

Министар Бранко Ружић је позвао све заинтересоване да узму активно учешће у консултацијама и подсетио да је унапређење ове области важно за Преговарачко поглавље 23 - Правосуђе и основна права као и за унапређење људских и мањинских права уопште.

„Радна група састављена од представника релевантних институција сачинила je полазне основе за израду измена и допуна закона и у њих су уграђене сугестије које смо добили кроз билатералне састанаке, радионице са заинтересованим и странама. Уважене су и препоруке експерата у оквиру TAIEX мисије. Позивам и очекујем учешће свих релевантних институција и организација, од Заштитника грађана до невладиног сектора“.

Од почетка рада Министарство државне управе и локалне самоуправе има стручно-техничку подршку SIGMA, који су кроз своје анализе и коментаре допринели изради полазних основа.

Стручна јваност, невладин сектор и сви заинтересовани полазне основе могу преузети са сајта Министарства државне управе и локлане самоуправе http://mduls.gov.rs/dokumenta-zakoni-javne-rasprave.php , а своје коментаре и сугестије могу послати на адресу prava.slobode.registri@mduls.gov.rs до 6. фебруара 2018. године

Након окончања електронских консултација Министарство државне управе и локалне самоуправе ће анализирати све примедбе, предлоге и сугестије учесника и извештај објавити на интернет презентацији Министарства www.mduls.gov.rs

6. децембар 2017.

Mинистар Ружић разговарао са новим председником општине Тутин

Министар Бранко Ружић разговарао је данас са новоизабраним председником општине Тутин Кенаном Хотом, који је наследио Шемсудина Кучевића, који је пре два месеца изгубио живот у саобраћајној несрећи. Министар је још једном изразио жаљење што је Србија остала без таквог председника општине и изразио наду да ће новоизабрани председник наставити његовим стопама.

 Mинистар Ружић разговарао са новим председником општине Тутин

Хот је изразио уверавање да ће наставити већ створеним добрим политичким и развојним курсем за Тутин, као и да је за општину Тутин најважније наставити са политиком међусобног разумевања и добрих међуверских односа и стварању развојних шанси за грађане ове општине.

Како је министар навео, он је раније на састанку са Кучевићем већ разговарао о наредним корацима како би се помогло стварање јединственог управног места у општини Тутин. У реновирање зграде општине Тутин, која ће објединити како процедуре, тако и поједине установе, како би се створила ефикаснија и модернија управа за локално становништво, а како је пренео председник те општине, уложено је до сада преко 90 милиона динара.

„Потребно је пронаћи средства за наставак пројектa“, рекао је Хот, додавши да ће Тутин, након завршетка овог пројекта, бити пример за општине у Србији.

 Mинистар Ружић разговарао са новим председником општине Тутин

Саговорници су се сложили да циљ сваке јединице локалне самоуправе треба да буде растерећење обавеза грађана, што свакако највише може да се учини кроз стварање јединственог управног места.

Министар је истакао да Тутин, као и свака друга локална самоуправа у Србији, има пуну подрку у свим активностима за стварање ефикасније, професионалније и модерније управе.

6. децембар 2017.

Јача сарадња са Словачком у циљу стварања боље управе

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић састао се данас са амбасадорком Словачке Њ.Е. Дагмар Репчекова (Dagmar Repčekova) са којом је размотрио могућности за унапређење сарадње у циљу стварања ефикасније и професионалније управе.

 Јача сарадња са Словачком у циљу стварања боље управе

На основу потписаног Меморандума између Министарства државне управе и локалне самоуправе Србије и Министарства унутрашњих послова Словачке Републике организовано је неколико обостраних посета у циљу размене искустава у различитим областима.

Од великог значаја за Србију је и упознавање са начином успостављања и функционисања Централног регистра становништва, развоја електронске управе и успостављање јединственог управног места, рекао је министар Ружић.

Саговорници су размотрили и могуће успостављање сарадње Националне академије за јавну управу са словачким Институтом за јавну управу који имају за циљ стручно усавршавање свих запослених.

Ружић је подсетио да је закон који регулише оснивање Академије недавно усвојен, као и да се почетак њеног рада очекује средином следеће године.

6. децембар 2017.

Искрена брига Владе за јеврејску заједницу

На састанку министра Бранка Ружића са амбасадорком Израела Њ.Е. Алоном Фишер-Кам разговарано је о уређивањем мањинске политике која треба да допринесе унапређењу права и положаја припадника националне мањине у Србији. Министар је истакао да измене два закона из те области – Закона о националним саветима националних мањина и Закона o правима и слободама припадника националних мањина очекују да буду почетком следеће године пред народним посланицима.

 Искрена брига Владе за јеврејску заједницу

Истакнута је добра сарадња Министарства са Савезом јеврејских општина Србије, а саговорници су сагласни да су реституција и очување културно-историјског наслеђа јеврејске заједнице важни за оба народа.

Амбасадорка је истакла да ће успостављање центара који ће имати за циљ представљање јеврејског културно-историјског наслеђа привући већи број изралеских туриста у Београд, а као интересантан податак изнела је да је он већ повећан за 37 одсто.

6. децембар 2017.

Изграђене нове просторије хитне помоћи у Босилеграду

Државни секретар Иван Бошњак отворио је данас са америчким амбасадором Кајл Скатом, председником општине Босилеград Владимиром Захаријевим и представницима УНДП и УСАИД у Београду нове просторије Хитне помоћи у Дому здравља у Босилеграду, које омогућавају приступ основним хитним медицинским услугама како становницима Босилеграда, тако и мигрантима смештеним у прихватном центру.

“Већина сегмената људског развоја је у непосредној надлежности или у великој мери зависи од локалних власти, па ћемо у наредној буџетској години бити још више присутни на целој територији Србије,” рекао је Бошњак.

 Изграђене нове просторије хитне помоћи у Босилеграду

“Америчка влада, преко УСАИД-а, обезбедила је 1,3 милиона долара како би помогла да 10 општина које су највише погођене мигрантском кризом унапреде своју инфраструктуру и јавне услуге како би се лакше избориле са ефектима мигрантске кризе”, рекао је амерички амбасадор. “У Босилеграду, обезбедили смо 118.000 долара како бисмо опремили нове просторије Хитне помоћи. Грађанима Босилеграда дугујемо посебну захвалност за топао пријем миграната који су се нашли у њиховој општини”.

“Изградњом и опремањем нових просторија Хитне помоћи у нашем Дому здравља створили смо услове да се све неопходне ургентне медицинске интервенције могу обавити и у нашој општини. У таквим случајевима је, као што знате, време од пресудног значаја, а до сада смо морали да хитне пацијенте транспортујемо у суседне општине и градове”, рекао је Захаријев. “Нове просторије Хитне помоћи биће на располагању како нашим грађанима тако и мигрантима, тако да ће наши лекари и сестре моћи да пруже адекватну медицинску помоћ свима којима је потребна”.

Нове просторије Хитне помоћи Дома здравља у Босилеграду део су УСАИД-овог Пројекта за јачање капацитета локалних заједница за реаговање на мигрантску кризу, који спроводи УНДП. Пројекат помаже да се унапреде јавне услуге и инфраструктура у општинама које су највише погођене мигрантском кризом.

5. децембар 2017.

Ружић и Скат пустили у рад резервоар за водоснабдевање у Прешеву

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић рекао је данас на свечаности поводом пуштања у рад новог резервоара за водоснабдевање у Прешеву да се удруженим снагама државе, локалне самоуправе и донатора може унапредити живот грађана у свакој општини у Србији.

 Ружић и Скат пустили у рад резервоар за водоснабдевање у Прешеву

„Реализовањем овог пројекта решава се проблем снабдевања водом локалне заједнице у наредних 40 година“, рекао је Ружић и додао да је Прешево поднело велико бреме миграционог притиска због чега је и локална инфраструктура додатно амортизована, пошто је у последњих пар година овде скоро милион избеглица ушло у Србију. „Овим пројектом олакшавамо и њихов пријем, те је ово пројекат битан за читаву Србију и солидарност коју као заједница показујемо према угроженима“, рекао је министар.

 Ружић и Скат пустили у рад резервоар за водоснабдевање у Прешеву

Свечаности поводом пуштања у рад новог резервоара присуствовали су, поред министра Ружића, и амбасадор САД Кајл Скат и комесар за избеглице Владимир Цуцић. Они су се током посете Прешеву састали и са председником општине Шћипримијем Арифијем.

 Ружић и Скат пустили у рад резервоар за водоснабдевање у Прешеву

Изградњу новог и реновирање старог резервоара заједно су финансирали УСАИД, УНДП и Комесаријат за избеглице и миграције РС кофинансирани, као и Општина Прешево и Влада Јапана.

5. децембар 2017.

Касаловић: Знање је наше најjаче оружје у борби за ефикасну управу

Државни секретар Зоран Касаловић рекао је данас да све што се ради у оквиру реформе јавне управе, ради се због грађана. „Управа је та која мора да обезбеди професионалне, ефикасне и јефтине услуге грађанима и привредницима, а другим државним органима да пружи подршку како би се остале реформе спроводиле за добробит грађана“ истакао је државни секретар на завршној конференцији пројекта „Управљање људским ресурсима у локалној самоуправи.

 Касаловић: Знање је наше најjаче оружје у борби за ефикасну управу

Касаловић је рекао да државнички систем добио своје здраве основе реформским законима који су коначно увели ред у недовољну ефикасност, транспарентност и професионалност јавне управе. “Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе успоставио нови службенички систем и нови систем стручног усавршавања за запослене, а циљ нам је био да обукама и бољим управљањем људским ресурсима достигнемо већи степен ефикасности и задовољства грађана радом општина и градова“, рекао је државни секретар.

 Касаловић: Знање је наше најjаче оружје у борби за ефикасну управу

Он је истакао да је Министарство државне управе и локалне самоуправе имало велику подршку у пројекту када су едукације и обуке запослених у локалним самоуправама у питању. „У оквиру пакета подршке коју је Србија добила од ЕУ И Савета Европе, више од 3 700 запослених у управама општина и градова завршило је различите обуке, од оних за примену веома важног Закона о општем управном поступку, преко едукација за припрему и спровођење пројеката, па до оних које се тичу савремених технологија и њихове употребе у свакодневном послу.

Касаловић је подсетио да је кроз пројекат израђено је и 35 модела аката за ефикаснију и квалитетнију примену савремених принципа управљања људским ресурсима на локалу и да се ови модели данас користе у скоро свим општинама широм Србије.

Државни секретар је рекао да се систем сталне едукације запослених заокружује успостављањем Националне академије која ће први пут обезбедити стручно усавршавање на једном месту, како за запослене на републичком, тако и на локалном нивоу.

 Касаловић: Знање је наше најjаче оружје у борби за ефикасну управу

Касаловић је нагласио да управа не сме бити кочничар промена. „Ми у управи морамо бити предводник и подршка променама и зато је важно да сви запослени разумеју да је стално усавршавање знања и вештина најјаче оружје које имамо и којим можемо да променимо начин на који начин управа функционише, прихватимо промене које нас чекају, јер свака та промена донеће нам ефикаснији рад, а што је још важније – веће задовољство и поверење наших грађана“, рекао је државни секретар Касаловић.

1. децембар 2017.

Након 15 година активиран Буџетски фонд

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић донео је 30. новембра 2017. године Одлуку о расподели средстава из Буџетског фонда за националне мањине за финасирање програма и пројеката из области информисања на језицима националних мањина у 2017. години. Одлука је донета на основу Листе вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката коју је 16. новембра 2017. године утврдила Конкурсна комисија која спроводи поступак доделе средстава из Буџетског фонда за националне мањине.

Средства ће се доделити за 25 пријављених програма и пројеката у износу од 1. 800.000 динара за реализацију програма и пројеката из области информисања на језицима националних мањина као приоритетне области финансирања по предлогу Савета за националне мањине.

На конкурсу је поднето укупно 60 пријава, од којих девет није испуњавало задате формалне услове, а на Листу вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката није било изјављених приговора. Овим је након 15 година од када је фонд успостављен започет поступак доделе средстава.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић мишљења је да су средства Буџетског фонда предвиђена за 2017. годину јако мала али да је велики успех да је Министарство након 15 година постојања фонда започело поступак доделе средстава и операционализације Фонда. Предлогом Закона о буџету за 2018. годину овај износ je значајно повећан за 12 пута, па је за ову намену предвиђено 21,8 милиона динара.

Погледајте старија саопштења

 Врх стране
 Конкурс за доделу средстава из буџетског фонда за националне мањине  Конкурс за доделу средстава из буџетског фонда за локалне самоуправе  Узми рачун и победи!  Провера уписа у Јединствени бирачки списак  е Управа  Јавне расправе и консултације  Информациони систем еЗУП  Модели административних поступака на локалном нивоу  Савет за стручно усавршавање запослених у ЈЛС   Усклађивање посебних закона са ЗУП-ом  Партнерство за отворену управу  Реформа јавне управе  Инспекцијски надзор  Јавне набавке  Испити  Управљање променама