МЕНИ

Насловна » Архива » Саопштења - март 2018.

Саопштења

30. март 2018.

Почела јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама закона о националним саветима националних мањина

Министарство државне управе и локалне самоуправе расписало је јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама закона о националним саветима националних мањина са циљем прикупљања коментара и сугестија који ћe додатно унапредити постојећи правни оквир. Текст Нацрта закона припремљен је током јавних консултација, у инклузивном и транспарентном процесу, уз уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији и активно учешће националних савета националних мањина.

Министар Бранко Ружић је тим поводом подсетио да је унапређење овог закона део обавеза које смо пред себе поставили и преузели акционим планом за Поглавље 23 - Правосуђе и основна права- и Акционим планом за остваривање права националних мањина.

„Осим усклађивања Закона са Одлуком Уставног суда из јануара 2014. године наш циљ је да овај закон унапредимо у правцу јаснијег дефинисања овлашћења националних савета националних мањина, смањења прекомерне политизације, транспарентнијег финасирања делатности националних савета националних мањина, као и отклањање других евентуалних недостатака који се уочавају у пракси“ рекао је Ружић.

Министар је позвао стручну јавност, невладин сектор и све заитересоване да узму активно учешће у консултацијама и дају конструктивне предлоге како би у отвореном разговору дошли до најбољих решења која ће још боље уредити ову област и део система.

Јавна расправа о Нацрту закона траје до 18. априла 2018. године, након чега ће Министарство државне управе и локалне самоуправе анализирати све примедбе, предлоге и сугестије учесника у јавној расправи.

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Министарству државне управе и локалне самоуправе, на обрасцу који се може преузети уз текст Нацрта закона, путем електронске поште на адресу: miroslav.raskovic@mduls.gov.rs или на адресу Министарства државне управе и локалне самоуправе, Београд, Бирчанинова 6, са напоменом: ,,За јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина“.

29. март 2018.

Координација инспекцијског надзора у АП Војводини

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић најавио је на првој седници Радне групе за сарадњу са окрузима и координацију инспекцијског надзора у АП Војводини да ће од августа примања локалних и покрајинских инспектора бити већа за до 20 одсто.

"Изборили смо се да од августа омогућимо корективни коефицијент, који ће у складу са финансијским могућностима повећати примања инспектора на локалу и у покрајини до 20 одсто. То је мали искорак, али добар показатељ каква је оријентација Владе Србије и Министарства државне управе и локалне самоуправе", казао је Ружић.

 Координација инспекцијског надзора у АП Војводини

Он је објаснио да је данашњи састанак још један корак у реализацији договора, који је МДУЛС имало са покрајинским премијером Игором Мировићем, као и да је договорено да се направи боља координација између републике и покрајине на пољу реформе инспекција.

"Договор на нивоу Покрајинске владе је да покрајински секретар Иван Ђоковић буде координатор ове радне групе. Моја интенција је била да сви начелници управних округа са територије АП Војводине буду максимално укључени у овај процес, јер спроводимо својеврсну анализу као Координациона комисија за инспекцијски надзор на републичком нивоу, која обједињује четрдесет инспекција", каже Ружић.

Он је додао да стање није на завидном нивоу са аспекта материјалних и људских ресурса, али да је обавеза Министарства да то стање поправи.

"Постоји много боља комуникација између привреде и инспекција. Закон о инспекцијском надзору је омогућио да инспекције више не буду перципиране као репресивне, већ као превентивно-едукативне. Имали смо отворени дијалог и преко 200 компанија је имало прилику да у том дијалогу са инспекцијама установи све оне проблеме и изазове. Оно што закон јасно прописује јесте да постоји 22 права за привредне субјекте, а само девет обавеза", рекао је министар.

Ружић је најавио увођење платформе "Е-инспектор", која са радом треба да крене следеће године.

"На тој платформи ћемо објединити функционисање свих инспекција, и на тај начин по много транспарентнијем, ефикаснијем и јефтинијем моделу спроводити сам инспекцијски надзор у привредним субјектима. Циљ је да материјалне и људске ресурсе уподобимо са оним што јесте инспекцијски надзор у 21. веку", објаснио је министар Ружић.

Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду и туризам Иван Ђоковић казао је да је настанак Радне групе плод добре сарадње са министарством и Владом Србије.

"Ми смо покушали кроз акте који регулишу надлежност оваквог 'ad hoc' органа да омогућимо бољу координацију и комуникацију, која треба да иде двосмерно. Потребно је успоставити нову вертикалу сарадње између државе, покрајине и локалних самоуправа, што потврђује ова Радна група", закључио је Ђоковић.

Министар Ружић најавио је да би Закон о локалној самоуправи требало да нађе своје место у Народној скупштини до лета.

Он каже да је овај закон један од најзначајнијих, као и да се на његовом тексту ради већ дужи низ година.

"Мислим да измене и допуне Закона о локалној самоуправи воде ка унапређењу неких института који су ванвременски. Сматрам да ће, поред међуопштинске сарадње у остваривању било изворних било поверених послова, омогућити појефтињење тих услуга и концентрацију свих потенцијала на одређеној територији у Србији", рекао је министар Ружић.

"Желимо и да дефинишемо статус месних заједница и савета месних заједница, јер немамо јасно дефинисан њихов статус", додао је он.

 Координација инспекцијског надзора у АП Војводини

"Тим законом ће бити дефинисана и прописана обавеза локалне скупштине општине, која ће утврђивати надзор и надлежности над формирањем савета месне заједнице, као и распуштањем исте", рекао је Ружић.

Када су у питању савети националних мањина, министар каже да се до лета очекује да се у скупштинској процедури нађу два закона из сегмента права националних мањина.

"Спроведена је широка консултативна и аргументована јавна расправа, а очекујемо да ове одредбе унапреде функционисање Националних савета. Ове године имамо редовне изборе за националне савете националних мањина и мислим да је од круцијалне важности да се закон нађе на скупштинском заседању пре него уследе саме изборне активности. Веома је значајно и ажурирање посебног бирачког списка", објаснио је Ружић.

"Одбор за међунационалне односе на нивоу локала јесте питање које није било регулисано досадашњим законом, на тај начин да следи санкција уколико се такви одбори не формирају", навео је Ружић.

"То је једна нијанса коју ћемо нормирати, како се то не би више дешавало. Не видим ниједан разлог да се тако нешто не спроведе у дело. Једина оправдања која смо добијали од локала јесу да немају средстава, што није довољно добар аргумент", закључио је министар.

29. март 2018.

Србија има добра решења у области заштите права мањина

Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије Иван Бошњак и генерални конзул Румуније у Србији Оливер Мариус Дилоф председавали су данас у Зајечару састанком Међувладине мешовите комисије за унапређење положаја мањина.

Бошњак је оценио да Србија има добар законски оквир у области заштите права националних мањина, али и да се на бројним пољима још доста мора радити.

 Србија има добра решења у области заштите права мањина

Он је навео да је на састанку било речи о популарисању учења мањинског језика кроз образовни систем, оснивању мањинских редакција у приватним медијима на локалном нивоу, али и подршци припадницима националних мањина да слободно изражавају своју верску припадност.

Поједина питања су, како је рекао, и после овог састанка остала отворена, попут функционисања и рада румунске цркве у источном делу Србије, затим питања образовања и информисања на језицима мањина, као и питање избора за Национални савет.

Државни секретар је оценио да ће добри билатерални односи између Румуније и Србије и непризнавање независности Косова и Метохије бити употпуњени добрим договорима који ће нам помоћи у реализацији Националног плана за побољшање положаја мањина у Србији.

Он је нагласио да су припремљена два нацрта закона који се баве питањем положаја националних мањина, и да ће већ од 29. марта у јавну расправу ући и пакет закона о којима ће на наредном заседању републичког парламента одлучивати и посланици.

Дилоф је истакао да би у циљу развоја добре сарадње са генералним конзулатом Румуније, када је у питању поштовање права националних мањина, требало имати у виду и економски развој ове две регије.

Румунска заједница у Србији и српска заједница у Румунији треба да буду једна тачка која ће спајати ове две државе, навео је он и оценио да ће добро разумевање две заједнице довести до просперитета у њиховим билатералним односим у будућности.

Начелник зајечарског Управног округа Владан Пауновић истакао је да је та средина одувек била национално мешовита, изневши податак да према последњем попису из 2011. године у Бољевцу и Зајечару има 307 грађана који су декларисани као Румуни и 6 254 Влаха.

Учесници у дискусији су истакли важност анализе спровођења билатералних споразума, као и то да ће питање статуса и положаја националних мањина бити тема приступних преговора Србије са ЕУ.

27. март 2018.

Mиловановић у Прокупљу

На конкурс Министарства државне управе и локалне самоуправе за пројекте који ће се у ове године финасирати у оквиру Буџетског фонда за локалне самоуправе, 140 општина и градова је пријавило 170 пројеката. Прокупље, које је јуче обишао шеф кабинета министра Бранка Ружића Дејан Миловановић, пријавило је један пројекат.

 Mиловановић у Прокупљу

Миловановић је председника општине Александра Симоновића обавестио да Министарство прегледа документацију, као и испуњеност критеријума сваког од пријављених пројеката, након чега ће бити донета одлука о томе који ће пројекти бити подржани.

Миловановић и Симоновић су такође разговарали о реформи јавне управе, проблемима ове општине и другим пројектима од значаја за унапређење живота грађана Прокупља и околине, као што је пројекат затворене зелене пијаце.

27. март 2018.

Одржан округли сто о променама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак изразио је данас очекивање да ће, након јавне расправе, Нацрт измена и допуна закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја бити додатно унапређен и постати нешто што ће и државни органи и грађани, али и међународна заједница, у потпуности подржати.

 Одржан округли сто о променама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

Он је, на округлом столу који је Министарство организовало у оквиру јавне расправе о Нацрту овог прописа, подсетио да се Србија обавезала и поглављем 23 у преговорима са ЕУ на измене и допуне овог прописа, те да је у ранијем периоду тај закон био проглашен за једано од најбољих законских решења у свету.

“Пред нама је тежак задатак - да нешто што је најбоље додатно унапредимо”, додао је Бошњак.

Он је навео да се током година примене закона и рада Повереника показало као потребно да се унапреди и одговорност и обухват оних који су у обавези да поступају по захтевима за информације.

“Зато један од најбитнијих циљева који су већ истакнути, проширивање лица на које се закон примењује, а и пропорционално смањење великог броја захтева за приступ информацијама од јавног значаја”, рекао је Бошњак.

Додао је и да је захтев за принципом транспарентности у фокусу, те да је пажња посвећена и увођењу и унапређењу оних института који су нужни са становишта развоја људских права, имплементације међународних стандарда и праксе већине земаља ЕУ у овој области.

 Одржан округли сто о променама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

Казао је да је посебна пажња посвећена и остваривању права јавности да зна, те да ће законом бити унапређена и тајност података, односно заштита података о личности, општи управни поступак и многи други елементи.

Бошњак је рекао да јавна расправа о овом Нацрту закона траје до 19. априла 2018. године и позвао све заинтересоване институције, организације, невладин сектор, стручну јавност и грађане да узму учешће у расправи како бисмо дошли до што бољих законских решења.

27. март 2018.

Од августа веће плате инспекторима на локaлу и у покрајини, ускоро и за републичке

Влада Србије је, на предлог Министарства државне управе и локалне самоуправе, на последњој седници усвојила Уредбу којом се омогућава корекција коефицијената за рад на терену за инспекторе локалних и покрајинских инспекција, што ће омогућити повећање плата и до 20 одсто. Увећање коефицијента по основу ове уредбе вршиће се у оквиру расположих средстава које локалне самоуправе и аутономне покрајине издвајају за плате, накнаде трошкова и друга примања за 2018. годину и наредне две буџетске године.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић рекао је да овом одлуком Влада Србије жели да поправи положај инспектора на локалу, док је исто повећање за теренски рад републичких инспектора планирано изменама Законом о платама државних службеника и намештеника, на којима Минстарство државне управе и локалне самоуправе тренутно ради.

Ружић је рекао да је ово само почетак када је побољшање положаја и услова рада инспектора у питању и додао да се ради на анализи материјалних и кадровских капацитета свих 40 различитих инспекцијских служби, јер поред зарада инспекцијске службе биле су и највише погођене ранијим рационализацијама броја запослених у јавној управи. „Капацитети и мотивација инспектора су веома битни јер реформа инспекцијског надзора пред њих поставља нове задатке који се огледају и у превентивној функцији коју сада имају. Анализа ће показати који је то потребан број инспектора, а потом ћемо утврдити план трогошњег запошљавања нових инспектора и континуираног опремања непоходном опремом“, рекао је министар.

26. март 2018.

Експертска подршка Француске реформи јавне управе

Mинистар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић потписао је данас Писмо о мисији са амбасадором Републике Француске у Србији Њ. Е. Фредериком Мондолонијем, чиме се обезбеђује експертска подршка Министарству у области реформе јавне управе, посебно када су управљање људским ресурсима и стручно усавршавање запослених у питању.

 Експертска подршка Француске реформи јавне управе

Ружић се тим поводом захвалио Француској на великој подршци реформским процесима и изразио уверење да ће експертскa подршка засигурно допринети још бољим резултатима. "Реформа јавне управе је један од три услова које Србија треба да испуни на свом путу европске интеграције", рекао је министар и додао да је сваки вид подршке у том захтевном и комплексном процесу добродошао, а посебно када она долази од земаља оснивача Европске уније. "За реформу су кључни људи и управо зато велику пажњу посвећујемо унапређењу области управљања људским ресурсима и стручног усавршавања запослених у јавној управи ", казао је он.

Амбасадор је истакао да Француска подржава Србију на њеном европском путу што показује и овим видом сарадње.

Такође, договорен је наставак сарадње у погледу закључења Меморандума о сарадњи два министарства и надлежних институција за стручно усавршавање, са циљем даље размене искустaва и добре праксе, али и стварања услова за стицање нових знања државних службеника Србије стажирањем у институцијама Француске.

23. март 2018.

Ружић: Скупштина у понедељак расправља о Предлогу закона о е-Управи

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић најавио је данас да ће у понедељак Скупштина Србије расправљати о Предлогу закона о е-Управи и истакао да је важно то што је после скоро две године, након детаљне, комплексне и систематичне јавне расправе, тај закон спреман за скупштинску расправу.

 Ружић: Скупштина у понедељак расправља о Предлогу закону о е-Управи

"То је један важан и крупан корак напред. Неко ће рећи да је то трајало мало дуже, али оријентација Владе Србије је да радимо брзо, али не и брзоплето и овај закон ће бити мера тог приступа који ова Влада има", казао је Ружић отварајући конференцију "Учење кроз гејмификацију - Подршка развоју дигитализације управе путем дигиталне обуке".

Гејмификација је коришћење елемената дизајна игрице у контексту који нема везе са игрицама, већ се примењује приликом примене система бодовања, затим да подстакне такмичење са другима, омогући интереакцију са окружењем, те награди кориснике за остваривање циљева.

Министар је навео да та конференција има једну веома интересантну и значајну тему - гејмификацију, што је, како каже, практично унапређени сегмент е-учења и што на много лакши начин мотивише, чак и подстиче и компетитивност онима који желе да науче и који су стављени у функцију реализације свих важних циљева.

"Веома је значајно да је Србија у претходним периоду успела да уведе нове вредности и нове технологије" додао је Ружић.

"Спроводимо паралелно процесе рационализације и оптимизације, а паралелно са тим од самог почетка уводимо нове технологије", указао је он.

Наводећи да је реформа јавне управе један од три критеријума за улазак Србије у ЕУ, Ружић је казао да му је драго што се конференција одржава у Српско-корејском центру, који је, наводи, постао симбол едукације и дигитализације.

На конференцији је представљена и апликација за обуку, односно приказ гејмификације - увођење нових технологија у процес учења - кроз два сценарија, један у вези са управљањем информацијама, а други у вези са управљањем дигиталним доказима у полицијским пословима.

23. март 2018.

Ружић: Преко 170 пријављених пројеката за фонд за локал

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић обишао је данас општину Жагубица и разговарао са руководством и запосленима о раду ове локалне самоуправе у циљу постизања квалитетнијих услуга према грађанима.

 Ружић: Преко 170 пријављених пројеката за фонд за локал

Он је истакао да је Министарство за подршку локалу ове године обезбедило чак 320 милиона динара за помоћ у изградњи и реконструкцији комуналне инфраструктуре, школских, предшколских, културних, спортских и других објеката којима ће се унапредити квалитет живота грађана, за брже увођење еУправе, као и за обезбеђивање прилаза у јавним установама и службама лицима са посебним потребама.

„Презадовољан сам одзивом и ажурношћу локалних самоуправа у пријави пројеката, јер је стигло чак 170 пројеката из 145 локалних самоуправа“, рекао је министар и додао да ће надлежна комисија бити „на слатким мукама“ у доношењу коначних одлука.

Министарство мора да развија тешњу сарадњу са општинама и градовима, с једне стране како би проверавало да ли се све активности из реформе јавне управе спроводе у корист грађана, а са друге стране да за исте пружи сву неопходну подршку.

„Поједине општине се не налазе у завидној позицији, а још смо и имали рационализацију броја запослених у претходном периоду“, рекао је Ружић додавши да је стога важно да све јединице локалне самоуправе осете подршку надлежног министарства у свим изазовима кроз које пролазе. „Битно је да схватимо да смо сви ту на истом задатку, због грађана Србије“, казао је он.

Председник општине Сафет Павловић истакао је да несебична материјална и логистичка подршка Министарства свакако доприноси лепшем и бољем животу мештана жагубичке општине.

22. март 2018.

Од данас јавна расправа о изменама и допунама Закона о о слободном приступу информацијама од јавног значаја

Министарство државне управе и локалне самоуправе у поступку припреме прописа организује јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја са циљем прикупљања коментара и сугестија који ћe додатно унапредити постојећи правни оквир.

Министар Бранко Ружић је тим поводом изјавио да је унапређење ове области важно за европски пут Републике Србије и Преговарачко поглавље 23, али да на то не треба гледати као на обавезу, зато што се побољшањем овог прописа унапређује транспарентност рада јавне управе и остварује право јавности да зна. Он је истакао је да је Нацрт овог прописа сачињен у инклузивном и транспарентном поступку у сарадњи са државним органима и организацијама, независним телима и сугетијама добијеним током јавних онлајн консултација на радни текст Нацрта измена и допуна.

Министарство државне управе и локалне самоуправе успоставило je праксу када је реч о консултовању јавности у раним фазама доношења прописа, јер је то најбољи начин да се изгради отворена управа. Логично је да као министарство надлежно за реформу јавне управе, будемо пример ефикасности, професионалности, транспарентности, што би требало да буде додатни мотив осталима да такву праксу уведу и у свој начин рада“, рекао је Ружић и подсетио да је недавно Министарство државне управе проглашено за најотворенију институцију у региону по оцени невладиног сектора.

Министар је позвао стручну јавност и све заинтересоване да узму активно учешће у јавној расправи како бисмо дошли до што бољих решења за ову област.

Јавна расправа о Нацрту закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја трајаће до 19. априла 2018. године, а сви заинтересовани Нацрт закона могу погледати на http://mduls.gov.rs/aktivnosti-obavestenja.php#a125

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Министарству државне управе и локалне самоуправе, на обрасцу који се може преузети уз текст Нацрта закона, путем електронске поште на адресу: prava.slobode.registri@mduls.gov.rs или на адресу Министарства државне управе и локалне самоуправе, Београд, Бирчанинова 6, са напоменом: ,,Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја“.

22. март 2018.

Све инспекцијске службе...

Дигитализација је приоритет Владе Србије као прворазредни друштвени процес, а не само као техничко-технолошки развој, изјавио је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић на конференцији "Beyond 4.0" која је данас одржана у Београду.

  Све инспекцијске службе...

Ружић је на петом регионалном скупу посвећеном дигиталној трансформацији друштва и изазовима четврте индустријске револуције нагласио да је реформа јавне управе, један од три критеријума европског пута Србије.

Министар је нагласио и да је законодаван оквир темељ спровођења дигитализације на прави начин.

"Закон о управном поступку створио је основе да службеници комуницирају, а да многе услуге ставимо у електронски облик. Са тог аспекта је учињен велики искорак", рекао је Ружић.

Говорећи о досадашњим резултатима у процесу дигитализације у Србији министар је навео да се у 54 породилишта у Србији користи пројекат е-беба, као и да се спроводи пилот пројекат е-инспектор.

Тај пројекат ће, најавио је Ружић, следеће године прерасти у платформу која ће обухватити све инспекцијске службе у Србији што ће олакшати пословање многим фирмама.

"Неће бити неселективног обиласка привредних компанија, јер неко можда има каприц према појединој фирми, већ ћемо имати размену података и историју пословања о сваком предузећу", назначио је Ружић.

  Све инспекцијске службе...

Навео је и да Координациона комисија ресорног министарства прави анализу стања на терену како би у следећој години обезбедила техничко-технолошка описмењеност и опремљеност свих инспектора у Србији.

Додао је да је формирана и Национална академија за стручно усавршавање која ће допринети да закони буду примењивани на исти начин у сваком месту у Србији.

Конференцију "Beyond 4.0" организовао је Јадрански савет у оквиру пројекта "Дигитализација Јадранског региона".

19. март 2018.

Румунија подржава европски пут Србије 100%

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић разговарао је данас са амбасадорком Румуније у Београду Њ.Е. Оаном Попом о унапређењу билатералних односа, посебно кроз рад Међувладине мешовите комисије.

  Румунија подржава европски пут Србије 100%

„Овог месеца Влада је именовала државног секретара Ивана Бошњака за копредседавајућег Комисије и верујем да ћемо тако значајно допринети и решавању свих отворених питања и тражењу нових модела сарадње“, рекао је министар Ружић.

Саговорници су истакли да је понајвише потребно разговарати о положају мањина и с тим у вези министар је истакао да у Србији живи око 30.000 Румуна, као и да Министарство има одличну сарадњу са националним саветом те мањине. За даље унапређење положаја мањина, Министарство ради на изменама неколико закона које би могле да допринесу бољој заштити права и слобода припадника националних мањина.

  Румунија подржава европски пут Србије 100%

Амбасадорка Румуније је истакла да Румунија стопроцентно подржава опредељење Србије да уђе у Европску унију и да је њихово настојање да се тај процес убрза, посебно током румунског председавања ЕУ. Изразивши захвалност на принципијелном ставу Румуније о непризнавању независности Косова, Ружић је рекао да грађани Србије изузетно цене сваки вид подршке и разумевања који долази из те земљe.

16. март 2018.

МДУЛС најотворенија институција извршне власти у региону

  МДУЛС најотворенија институција извршне власти у региону

Министарство државне управе и локалне самоуправе најотворенија је институција извршне власти у региону, резултат је мониторинга мреже невладиних организација ActionSEE отворености институција у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори и Македонији.

МДУЛС испуњава 82,22% критеријума отворености институција које је установила ова мрежа, а једини бољи резултат је остварила Скупштина Црне Горе.

"Овај веома значајан резултат постигнут је залагањем свих радника МДУЛС и њиме се поносимо, и као надлежно министарство за промену рада управе, важно је да будемо пример свим осталим јавним службама у Србији", оценио је налазе мреже ActionSEE министар Бранко Ружић.

Он је додао да посебно годи што је оваква оцена стигла од цивилног сектора, са којим министарство се труди да оствари што бољу комуникацију и сарадњу у свакодневном раду.

"Ово је потврда да су у фокусу нашег министарства грађани и њихове потребе", рекао је Ружић и додао да је ово најбољи показатељ напорног рада да се обезбеди управа по европским стандардима за наше грађане.

"Циљ нам је транспарентна, ефикасна и услужна управа која укључује грађане у процесе доношења одлука и политика", закључио је министар.

Мониторинг отворености институција у ове четири државе врше ЦРТА из Србије, Центар за демократску транзицију из Црне Горе, Метаморфозис из Македоније и "Зашто не?" из Босне и Херцеговине.

Индекс отворености регионалних институција можете наћи на адреси: http://otvoreneinstitucije.cdtmn.org/srb.php

15. март 2018.

Ружић са посланицима Републике Кореје

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић разговарао је данас у Српско –корејском информатичком приступном центру са делегациојом посланика из Републике Кореје о реформи јавне управе и дигитализацији.

  Ружић са посланицима Републике Кореје

Министар Ружић је рекао да је сарадња двеју држава веома добра и да је она потврђена и отварањем Српско–корејског информатичког приступног центра, за који је простор обезбедило Министарство, а технички опремила корејска Национална агенција за информационо друштво (НИА).

“Наша је срећа што увиђате да Србија, поред директних инвестиција, има потребу у развоју информационих технологија и дигиталне управе и част нам је да Србију сматрате најразвијенијом земљом од свих у којима сте отворили овакве центре и што ћете нам, као држава, помоћи да успоставимо одржив модел развоја дигитализације јавне управе Србије”, рекао је министар.

Циљ реформе јавне управе је обезбеђивање професионалне, ефикасне и модерне управе у служби наших грађана, рекао је Ружић и додао да је за њега као министара значајно што су добри односи двеју земаља конкретизовани и материјализовани отварањем овог Центра, јер је до сада кроз њега око 1200 људи прошло је или пролази обуке.

  Ружић са посланицима Републике Кореје

Министар је оценио да је отварање оваквог центра и својеврсно признање Србији за постигнуте резултате у развоју ИТ сектора и економије уопште, пошто Република Кореја овакве пројекте покреће тек када држава достигне одређени ниво развоја. „Посебно нам годи што ово признање долази од државе која је својевремено била једна од најнеразвијенијих, а данас се налази у друштву најјачих економија”, рекао је он.

Чланови делегације су изразили задовољство успехом који остварује Српско-корејски центар, као и жељу да подрже и наредне пројекте које имају за циљ стварање боље управе грађанима Србије.

15. март 2018.

Потписан Посебан колективни уговор

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић потписао је данас са представницима синдиката запослених у управи Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе и Споразум о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за државне органе. Овим се важење Посебног колективног уговора продужава на још годину дана (до 21. марта 2019. године), али и прецизирају поједине одредбе у погледу права и обавеза запослених у органима државне управе, аутономне покрајине и јединицама локалних самоуправа.

  Потписан Посебан колективни уговор

Министар Бранко Ружић је овим поводом изјавио да је Министарство државне управе и локалне самоуправе у претходном периоду интензивно сарађивало са репрезентативним синдикатима, али и са другим државним органима и да је постигнут висок ниво сагласности око измена и допуна уговора.

Он је објаснио да се уговор продужава на годину дана јер ће се током ове године радити на изменама и допунама Закона о државним службеницима и новом Закону о платама државних службеника и намештеника, чије одредбе у значајној мери утичу на садржину посебног колективног уговора. „Наш договор са синдикатима је да започнемо преговоре за закључивање новог посебног колективног уговора за државне органе до почетка последњег квартала 2018. године“.

Задовољан сарадњом коју Министарство остварује у социјалном дијалогу са репрезентативним синдикатима запослених у органима управе, Ружић је нагласио да је 2018. година кључна за преговоре са синдикатима свих запослених у јавној управи, јер нас очекују, не само рад на посебним колективним уговорима, већ и на утврђивању критеријума за вредновање рада и учинка које захтевају нови прописи и реформа система.

Потисници Посебног колективног уговора о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе и Споразум о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за државне органе су и Синдикат управе Србије, Синдикат запослених у правосудним органима Републике Србије и Синдикат организација правосудних органа Србије.

15. март 2018.

Ружић: Буџетска средства не могу да служе за бахаћење

Буџетска средства која се трансферишу општинама не могу да служе за бахаћење, недомаћинско пословање и нерационално руковођење, поручио је данас министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

  Ружић: Буџетска средства не могу да служе за бахаћење

Он је, приликом обиласка Сајма пољопривредних машина у Смедеревској Паланци, истакао да су Влада Србије и министарство на чијем је челу чврсто решени да сузбију свако недомаћинско опхођење према средствима која се убирају од пореских обвезника.

"Будзетска средства која се трансферишу општинама не могу да служе за бахаћење, недомаћинско пословање, нерационално руковођење општином и министарство је учинило много, пре свега у консултативном смислу, на томе да се инфлација оснивања јавних предузећа и установа у локалним самоуправа сузбије, спречи и, на неки начин, рационализује", рекао је Ружић.

Министар је указао на чињеницу да у Смедеревској Паланци постоји 7.000 газдинстава која функционишу у "девастираној привредној ситуацији општине".

"Влада жели да помогне ову општину, не само економским мерама путем субвенција, већ и улагањем у науку и вођењем рачуна о побољшању положаја жена", казао је Ружић.

Казао је да је Министарство расписало конкурс за буџетски фонд за локалне самоуправе, који је 32 пута већи него 2017. године, те да верује да је та општина, без обзира што јој руководи Привремени орган, аплицирала са пројектима.

  Ружић: Буџетска средства не могу да служе за бахаћење

"Желим да верујем и да ће неки од тих пројеката бити предмет разматрања и комисије при Министарству и волео бих да будем савременик реализације неког пројекта који је од општег интереса за житеље у Смедеревској Паланци", казао је Ружић.

Указао је и да су за пољопривредну производњу важна планска документа и да свака локална самоуправа има обавезу да их уради.

13. март 2018.

Напредак у реформи јавне управе за брже евроинтеграције

Реформа јавне управе један је од три каријатидна стуба, односно, један од три најважнија критеријума напретка Србије на пољу европских интергација и важно је што је констатован стални напредак у многим сферама реформе јавне управе, изјавио је данас министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

Ружић је, отварајући скуп “Изазови реформе јавне управе у Србији Кључни налази извештаја о праћењу СИГМА 2017”, рекао да су многе активности из Акционог плана 2015-2017. године биле покретачи промена у јавној управи, попут отворених података, е-управе…

  Напредак у реформи јавне управе за брже евроинтеграције

Подвукао је да је значајно да је управо на основу напретка који је Србија направила омогућено да као секторску буџетску подршку ЕУ, Србија добије 80 милиона евра, што је, каже, велики мотивациони фактор да наставимо “крупним корацима напред”.

Ружић је појаснио да је од тих 80 милиона евра, 70 милиона директна подршка буџету Србије, а десет се односи на четири пројекта, од којих два координира министарство на чијем је челу.

Из републичког буџета је у претходном периоду издвојено 17 милиона евра, док је од билатералних донатора, ван секторксе буџетске подршке опредељно 30 милиона евра.

“То су не тако мала средства која су усмерена на оставрење овог важног циља који нас приблизава ЕУ”, подвукао је Ружић.

Он је додао да очекује нови Акциони план 2018-2020,у којем ће све наћи путокази и смернице из извештаја шта треба поправити и унапредити.

Реформа јавне управе, каже, у великом мери опредељује оно што смо урадили претходних година, а имали смо процес рационализације јавне управе и пролазили кроз револуционарни процес реформи и промена, како би грађани били задовољни услугама државе.

  Напредак у реформи јавне управе за брже евроинтеграције

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је да је реформа јавне управе, са владавином права и економским управљањем, једна од три круцијалне области за успешно приступање ЕУ.

Како је рекао, и недавно представљена Стартегија за Западни Блакан јасно је истакла значај реформе јавне управе, која се не спроводи само ради приступања Унији, већ је пре свега у интересу градајана Србије - да имају модерн, транспарентну и одговорну урпаву.

Фабрици је навео да Унија помаже Србији у процесу реформи и поновио да је опредељено 80 милиона евра за секторску подршку за период од три године.

12. март 2018.

Шести извештај о спровођењу Акционог плана за остваривање права националних мањина

Помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Ивана Антић указала је на представљању Шестог извештаја о спровођењу Акционог плана за остваривање права националних мањина на најзначајније активности које је испунило Министарство током четвртог квартала 2017. године.

Напоменула је да је МДУЛС након 15 година активирало Буџетски фонд за националне мањине, као и да је за ту намену у буџету Републике Србије за 2018. годину обезбедило 12 пута већи износ (1,8 милион на 21,8 милион РСД) у односу на претходну.

  Шести извештај о спровођењу Акционог плана за остваривање права националних мањина

Она је рекла да се измене и допуне закона из области заштите права националних мањина и националних савета националних мањина донесе у изузетно транспарентном и инклузивном процесу спровођења јавних консултација већ на нивоу радних верзија текстова прописа.

Антић је истакла да је једна од додатих вредности рада на овом документу интезиван и унапређен дијалог између државних органа, јединица локалних самоуправа и националних савета националних мањина.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић нагласила је да се Извештај о спровођењу АП односи на ИВ квартал 2017. године и да се спровођење активности из Акционог плана за мањине редовно прати.

Она је навела да 11 од 76 носилаца активности није доставило своје прилоге за овај циклус извештавања. Од тих 11 су 8 национални савети националних мањина.

Пауновић је рекла да две трећине доспелих активности за овај извештајни период је реализовано или се успешно реализује.

Директорка КЉМПС истакла је да су у претходном периоду одржане обуке које су имале циљ да подигну квалитет извештавања и да је прилоге за Шести извештај о спровођењу АП за мањине доставило 40 јединица локалних самоуправа и 20 савета за међунационалне односе.

07. март 2018.

Србија део глобалног догађаја #WikiGap

Деведесет одсто садржаја на Википедији креирају мушкарци, а број чланака о мушкарцима је четири пута већи него о женама, речено је на данашњем уређивачком маратону на тему "Жене - лидерке из сенке", који је одржан у Српско-корејском информатичком приступном центру.

  Србија део глобалног догађаја #WikiGap

Како би се допринело прецизнијој слици о томе, Министарство спољних послова Шведске и Викимедија покренули су глобалну иницијативу, којој се Србија данас прикључила, а отварању је присуствовао министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић који је изразио наду да ће се након те акције број чланака о женама на Википедији повећати.

Ружић је цитирао Маргарет Тачер и поручио: "Када желите да испричате нешто и да то буде јако, појаве се мушкарци, а када треба нешто да урадите - ту су жене".

Он је навео да уређивање од стране мушкараца не значи да жене нису присутне, али да би свакако тај број требало да се промени.

"Неко би рекао да смо ''Балканци'', ја ћу то демантовати, посебно имајући у виду да је у државној управи 62 одсто припадница лепшег пола", указао је Ружић.

Изразио је задовољство што постоји ИТ центар као што је Српско - корејски, и подсетио да су у њему одржане обуке са више од 1.200 полазника.

"Тако да Србија свакако иде у добром смеру и то је од великог значаја за све", истакао је Ружић и пожелео срећу учесницима уређивачког маратона.

  Србија део глобалног догађаја #WikiGap

Амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин поручио је да је важно да се пише о женама - лидеркама из сенке, и истакао да му је драго што Београд учествује у тој глобалној акцији.

Он је рекао да ако људи "гуглају" његово име, неће много наћи о њему, али да ће пронаћи познатог пливача из Шведске.

"То што радите имаће значај за будуће генерације, и то је оно што је важно", поручио је амбасадор полазницима маратона.

Глобални догађај #WikiGap, у оквиру ког је одржан уређивачки маратон у Београду, биће у данима после 8. марта, организован у више од 50 земаља од Шведске преко Индонезије, па до Египта и Колумбије.

Погледајте старија саопштења

 Врх стране
 Провера уписа у Посебан бирачки списак   Избори за националне савете националних мањина 2018   Конкурс за доделу средстава из буџетског фонда за националне мањине  Адресни регистар  Узми рачун и победи!  Провера уписа у Јединствени бирачки списак  е Управа  Јавне расправе и консултације  Информациони систем еЗУП  Модели административних поступака на локалном нивоу  Савет за стручно усавршавање запослених у ЈЛС   Усклађивање посебних закона са ЗУП-ом  Партнерство за отворену управу  Реформа јавне управе  Инспекцијски надзор  Јавне набавке  Испити  Управљање променама