МЕНИ

Насловна » Архива » Саопштења - септембар 2018.

Саопштења

30. септембар 2018.

Министарство државне управе и локалне самоуправа и ове године најотворенија институција у региону

 Ружић: Министарство државне управе и локалне самоуправа и ове године најотворенија институција у региону

Министарство државне управе и локалне самоуправе Србије, које води министар Бранко Ружић, има највиши индекс отворености - 79,49 одсто, што је више од свих институција земаља у региону, резултати су истраживања „Регионални индекс отворености“ које је у периоду од децембра 2017. до фебруара 2018. године спровела ЦРТА - Центар за истраживање, транспарентност и одговорност. Према овим резултатима, Србија је на другом месту у региону по индексу отворености министарстава.

Регионални индекс отворености мери отвореност институција земаља Западног Балкана по четири принципа: транспарентност, приступачност, интегритет и ефективност. У укупном резултату, он показује степен отворености земаља Западног Балкана према грађанима и друштву.

Транспарентност се односи на доступност и објављивање организационих информација, информација о буџету и јавним набавкама где је Министарство оцењено индексом 77.84 одсто.

Највећа транспарентност је у 2017. години остварена у сегменту објављивања података о буџету институције – 90.87 одсто, док је на другом месту објављивање организационих информација – 73.53 одсто.

Принцип приступачности односи се на поштовање процедура за слободан приступ информацијама и побољшање доступности информација кроз механизам јавних расправа и јачања интеракције са грађанима.

У овој области индекс Министарства је 77,78 одсто, а најбољи резултат од 100 одсто остварен је у домену омогућавања приступа информацијама од јавног значаја које настају у раду Министарства. Са друге стране, резултат који Министарство остварује у интеракцији са грађанима је 73.91 одсто, док је проценат индикатора испуњених у погледу организовања и спровођења јавних расправа 55.56 одсто.

Критеријум интегритета обухвата механизме за превенцију корупције, спровођење етичких кодекса и регулацију лобирања. Министарство је овде постигло резултат од 68.75 одсто.

У области делотворености, која обухвата мониторинг и евалуацију политика и извештавање о њиховом спровођењу, Министарство је у 2017. години остварило укупан учинак од 100 одсто јер редовно мери ефекте примене спроведених политика и програма јавних политика.

Напомињемо да је регионални истраживачки тим, у складу са искуством и налазима мерења које је спровео у 2016. години, унапредио методологију праћења отворености институција. Тако је истраживање спроведено за 2017. годину обогаћено индикаторима којима се заговара виши стандард проактивне транспарентности. Истраживање је спроведено и у Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини, Албанији И на тзв. Косову од стране организација које припадају "Action SEE" мрежи, чији је и ЦРТА члан.

29. септембар 2018.

Ружић: Допунама закона о инспекцијском надзору јачамо поверење између инспекција и привреде

Министарство државне управе и локалне самоуправе расписало је јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о инспекцијским надзору. Нацрт овог закона, који је припремљен у сарадњи са привредним удружењима (НАЛЕД, AmCham, ПКС, Саветом страних инвеститора) додатно ће унапредити ефикасност инспекција, а одговорну привреду растеретити трошкова које намећу сувишне контроле.

Министар Бранко  Ружић је овим поводом рекао да је овај пропис, као и остали закони које предлаже МДУЛС, резултат дијалога, у овом случају привреде и инспекција, па је тако и пре формалне расправе текст нацрта прошао пожељну форму јавно-приватног дијалога.„Посебан квалитет реформе инспекција јесте чињеница да тесно сарађујемо са привредом. Заједно смо после пуне две године примене закона и добрих резултата и ефеката које је донео, припремили нацрт којим ћемо унапредити постојећа решења. Уводимо нове институте за лакше пословање привредника и додатно померање фокуса инспекција са кажњавања на подршку пословању“, изјавио је министар и додао да је кључна реч реформе инспекција - поверење.

Могућност да компаније позову инспекторе у саветодавну посету сада ће бити проширена још једном новином – привредници ће моћи сами да пријаве да су у прекршају и тако избегну казну, а инспектор ће моћи да им наложи припрему плана усаглашавања са прописима.

Измене закона препознаће и институт споразума о признању прекршаја, за чију је примену НАЛЕД припремио смернице.

Министар Бранко Ружић је позвао све заинтересоване да узму учешће у расправи, јер циљ је што бољи пропис који ће омогућити остваривање визије да инспекције буду подршка и саветодавци доброј привреди, да казнени механизми буду усмерени само ка онима који с предумишљајем крше закон и угрожавају фер тржиште и безбедност грађана.

Јавна расправа спроводи се у периоду од 28. септембра до 17. октобра 2018. године. Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Министарству државне управе и локалне самоуправе путем електронске поште на адресу: dobrauprava@mduls.gov.rs или поштом на адресу: Министарство државне управе и локалне самоуправе, Београд, Бирчанинова 6.

27. септембар 2018.

Руф: Влада разумно спроводи реформу система плата

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић разговарао је данас са представницима Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) коју предводи Џејмс Руф.

 Руф: Влада разумно спроводи реформу система плата

Главна тема састанка била је наставак реформе система плата, за коју је Руф оценио да је велики помак направљен, као и да се активности које предузима oво министарство, па и други укључени ресори, воде разумно и у интересу свих.

Изражавајући наду да ће реформа система плата коначно увести ред у систем плата, како би сви запослени у јавној управи, којих има око 420.000, добијали плату на основу сложености посла које обављају, одговорности, ризику и другим критеријумима, саговорници су се сложили да ће нов систем омогућавати и правичније повећање плате како се ствара простор у буџету Републике Србије.

26. септембар 2018.

Ружић са начелницима управних округа

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић састао се данас са начелницима управних округа Србије у општини Алибунар у оквиру редовних сусрета, а у циљу боље примене реформе јавне управе на свим нивоима власти.

 Ружић са начелницима управних округа

Веома важне помаке смо постигли у оквиру реформе јавне управе, посебно ако погледамо законодавни оквир“, рекао је министар истичући да је најзахтевнији део управо њихова примена. У том послу потребна је јача улога начелника округа како бисмо осигурали да се и на локалном нивоу реформа добро разуме и адекватно примени.

Напомињући да је улога начелника значајна у досадашњим активностима у оквиру реформе инспекцијског надзора, министар Ружић најавио је ускоро и измене и допуне Закона о инспекцијском надзору, са чиме ће се ускоро изаћи пред јавност у оквиру јавне расправе.

Велики број новина које предлажемо овим, рекао бих, допунама тиче се олакшавања рада привредника, али и инспектора“, подвлачећи да је актуелни текст закона веома добар и да се понајвише допуњава новим механизмима, као што је „субјекат од поверења“ чиме ће се предложити период за привреднике са добром историјом пословања које инспекције неће посећивати неко време, већ ће ти привредници радити самопроцене и о истим обавештавати инспекције.

21. септембар 2018.

Сарадња Србије и Француске у области реформе јавне управе

Србија и Француска имају изузетну сарадњу у разним областима, а узајамне посете на тему реформе јавне управе симбол су воље и спремности да и на ту тему тешње сарађујемо“, рекао је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић на састанку са експертом Генералног Директората државне службе и јавне управе Француске (DGAFP) Жан Марк Шнајдером, који је стигао у Србију 20. септембра.

 Сарадња Србије и Француске у области реформе јавне управе

Та сарадња ће бити прецизирана у оквиру Административног уговора Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије и Министарства за јавну управу Републике Француске, који се очекује да ће бити потписан приликом посете председника Француске Србији. Ружић је изразио уверење да ће таква врста споразума пружити адекватан формални оквир за наставак динамичне и пре свега, одрживе сарадње, која је у досадашњем периоду значајно допринела спровођењу захтевних реформи и приближавању стандардима ЕУ.

 Сарадња Србије и Француске у области реформе јавне управе

Господин Шнајдер је указао на значај не само успостављања, већ пре свега одрживости наведене сарадње, која треба да се одвија континурано и дугорочно, истакавши дугу традицију француске јавне управе.

Поред ове посете, Француска је у априлу ове године упутила на рад у Министарству државне управе и локалне самоуправе експерткињу Клодин Жустафре која пружа драгоцену подршку у спровођењу реформе јавне управе, посебно унапређењу управљања људским ресурсима и успостављању надлежности Националне академије за јавну управу, а до краја године очекују се још две посете из француске владе.

18. септембар 2018.

ПРАГМАТИЧНИМ ПРИСТУПОМ ДО ПОБОЉШАЊА ПОЛОЖАЈА МАЊИНА У РУМУНИЈИ И СРБИЈИ

Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак и државни секретар Министарства спољних послова Румуније Ђорђе Чамба, обојица копредседавајући Међувладине мешовите комисије за националне мањине Србије и Румуније, разговарали су у Београду о сарадњи на решавању питања битних за положај румунске и српске националне мањине у две наше државе у наредном периоду.

 Прагматичним приступом до побољшања положаја мањина у Румунији и Србији

У фокусу њиховог разговора била су питања образовања и информисања, а г. Чамба је изразио задовољство што је председник Србије Александар Вучић јавно обећао побољшање информисања румунске националне мањине у Србији, као и улагање у повећање броја наставног особља за наставу на румунском језику.

Чамба је оценио да је неопходан прагматичан наступ у раду Међувладине мешовите комисије за националне мањине, а представници Србије и Румуније су се договорили да наредни састанак косекретара Комисије буде 30. и 31. октобра у Букурешту.

Закључио је да очекује конструктиван рад ове комисије и позитивну улогу у процесу европских интеграција Србије, као и подршку Румуније током предстојећег председавања Румуније Европском унијом.

 Прагматичним приступом до побољшања положаја мањина у Румунији и Србији

На састанку у Букурешту би требало да се утврде до сада реализовани закључци и постави нацрт нових препорука у интересу унапређења положаја обе мањинске заједнице у нашим државама.

Државни секретар Бошњак је обавестио Чамбу о недавним састанцима са представницима румунске националне мањине у централној и источној Србији, којима је присуствовао и генерални конзул Румуније, као и о новим законским решењима која се тичу мањинских питања у чијој припреми је учествовао и представник румунског националног савета.

Бошњак је рекао и да све радње везане за изборе за националне савете националних мањина теку како је планирано, као и да је у Посебан бирачки списак тренутно уписано 18970 грађана са правом гласа за румунски национални савет, а да је поднета једна изборна листа.

18. септембар 2018.

УСКОРО ДОПУНЕ ЗАКОНА О ИНСПЕКЦИЈСКОМ НАДЗОРУ

Нацрт измена и допуна Закона о инспекцијским надзору наћи ће се крајем септембра у јавној расправи са циљем да додатно унапреди ефикасност инспекција и одговорну привреду растерети трошкова које намећу сувишне контроле. Кључна реч је поверење јер ће компаније убудуће чешће обављати самопровере уместо да буду предмет надзора инспектора.

  • Посебан квалитет реформе инспекција јесте чињеница да тесно сарађујемо са привредом, њиховим пословним удружењима и представницима 41 инспекције. Заједно смо радили и на имплементацји закона и заједно смо, после пуне две године примене закона, припремили нацрт којим ћемо направити корак даље и постојећа законска решења унапредити, новим реформским. Она су усмерена на још интензивније померање фокуса са кажњавања на превенцију, процену ризика и јачања поверења између инспекција и привреде - изјавио је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић на 14. седници Координационе комисије за инспекцијски надзор.

Током скупа у Палати Србија потписан је трипартитни уговор између министарства, Европске банке за обнову и развој и НАЛЕД-а о двогодишњем продужетку сарадње на развоју Јединице за подршку Координационој комисији. Јединица је као административно тело Комисије, између осталог, помогла формирање 11 инспекцијских радних група за приоритетне области надзора (недозвољена трговина, сузбијање неформалног рада, храна итд.) и израду 21 ходограма за сузбијање нелегалне трговине дуваном, кафом, брашном и другим осетљивим робама. Посебан допринос дала је јачању транспарентности инспекција које сада на месечном нивоу извештавају о активностима и резултатима.

  • Захваљујући раду Јединице више немамо преклапање инспекција и данас овај тим управља следећим великим реформским кораком, увођењем система е-инспектор од којег очекујемо да унапреди резултате надзора. Заједно с министарством и НАЛЕД-ом тражимо додатне начине да помогнемо привреди и разматрамо могућност увођења информационог центра у којем ће сви привредници, посебно мали, наћи одговоре на питања о инспекцијском надзору и решења за ситуације у којима се током контрола нађу – изјавила је директорка ЕБРД за западни Балкан Жужана Харгитаи.

Потпредседник Управног одбора НАЛЕД-а и генерални директор компаније Гомекс Горан Ковачевић поздравио је реормски процес у области инспекција и похвалио настојање да се она додатно унапреди, посебно истакавши унапређење транспарентности рада инспекција на граници на које су упућени сви увозници. Ковачевић је такође апеловао на инспекторе да већи акценат ставе на откривање нерегистрованих фирми чији је удео чак 17% у укупном броју привредних субјеката. Он је позвао државу да у том циљу ојача људске и технолошке капацитете инспекција и боље искористи постојеће ресурсе применом анализе ризика. Ковачевић је додао да би привреднике посебно обрадовало најављено покретање информационог центра који ће, уколико буде водио и регистар инспекцијске праксе, представљати својеврсног „привредног омбудсмана“.  

13. септембар 2018.

74 ПРОЈЕКАТА ЗА ВЕЋУ ИНФОРМИСАНОСТ НА ЈЕЗИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Министар Бранко Ружић и представници 74 пројеката потписали су данас уговоре о додели средстава из Буџетског фонда за националне мањине, који је ове године износио 12 пута више него лане, и то 21.8 милиона динара. Средства се могу искористити само у циљу веће информисаности на мањинским језицима, каква је и била препорука Савета Владе Србије за националне мањине, у чијем раду поред представника државних органа, учествују и председници националних савета националних мањина.

 74 пројеката за већу информисаност на језицима националних мањина

Ово је друга година како Министарство, након 15 година неактивирања, врши расподелу средстава из овог Буџетског фонда“, рекао је Ружић и напоменуо да су прошле године била знатно скромнија средства – 1.800.000 динара, али и да ће се трудити да се тај фонд следеће године увећа.

Напоменувши да са правом ову годину запослени у Министарству зову „мањинском“ , не само због Фонда, већ и зато што се одржавају и редовни избори за националне савете, као и због чињенице да је знатно унапређен законодавни оквир у пролеће и што је унапређен и Посебан бирачки списак.

 74 пројеката за већу информисаност на језицима националних мањина

„У свему томе од великог значаја је и улога вас – представника цивилног друштва и то да заједно са нама, покретањем иницијатива, дијалога и спровођењем пројеката од јавног интересе допринесете да прописи које пишемо, политике које креирамо - одговарају стварној потреби наших грађана“, истакао је Ружић.

Представници пројекта су се захвалили на могућности да се на овај начин више говори о представницима мањина у Србији, као богатству наше земље.

12. септембар 2018.

ДЕЛЕГАЦИЈА МДУЛС У ЛЕТОНИЈИ

Помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Марина Дражић разговарала је са представницима Министарства унутрашњих послова, тачније Канцеларијом за послове држављанства и миграције, на тему израде Регистра становништва.

 Делегација МДУЛС у Летонији

Наиме, Министарство државне управе и локалне самоуправе Србије кренуло је са припремом Нацрта закона о Регистру становништва који би обухватио најважније податке о грађанима Србије на једном месту, а у том послу веома је важно сагледати праксу других земаља који су такав регистар већ израдили.

Дражићева је на састанку изразила велику захвалност Жани Ружите, начелници Сектора за европске послове и међународну сарадњу, као и заменику директора Канцеларије за послове држављанства и миграције Улдису Апситису на вољи и времену да укажу на све активности и изазове који су имали током израде летонског Регистра становништва.

Апситис је указао да, иако има још посла у унапређењу Регистра и да се тренутно ради на Регистру физичких лица, оваква база знатно олакшава послове, како за државне службенике, тако и за саме грађане.

Регистар становништва данас има око 260 клијената“, рекао је Апситис и истакао да је jедан од приоритетних активности у наредном периоду обезбеђивање услуга и евиденције о летонским држављанима у иностранству.

Помоћница министра је истакла да је пред овим Министарством огроман посао, али да ће и тај, као што је и израда Централног регистра матичних књига, допринети напретку Србије на пољу дигитализације и реформе управе у прави сервис грађана и привреде.

7. септембар 2018.

РУЖИЋ: УПРАВА ВИШЕ НИЈЕ КОЧНИЧАР, ВЕЋ ПОКРЕТАЧ ПРОМЕНА

Захваљујући платформи за размену података и докумената еЗУП, државне службе су 500.000 пута размениле документа, што значи да грађани толико пута нису имали обавезу да иду на различите шалтере и доносе разна документа.

 Ружић: Управа више није кочничар, већ покретач промена

Наводећи овај податак, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић отворио је данас други дан конференције "Дигитал 2018".

Ружић је рекао да је циљ државе и ресорног министарства да сваки посао који привредник и грађанин имају са државом функционише "по принципима ефикасности и економичности".

"Недавно смо уложили 35 милиона динара у инфраструктуру, опрему, како бисмо успоставили Регистар матичних књига и још боље водили најзначајније евиденције о нашим грађанима - матичне књиге", рекао је Ружић.

У првих пет месеци ове године, наводи, било је 30 процената мање одштампаних извода из МК рођених у односу на прошлу годину.

"Дигитализација је обавезни правац размишљања свих у Влади Србије. Она је у свему што радимо", каже Ружић.

Објашњава да Управа није више кочничар промена, него, како је рекао покретач промена. 

"Почели смо од сопствене куће како бисмо реално, паметно распоредили кадрове и финансије, прошли смо кроз рационализацију, а сада пролазимо и кроз оптимизацију". 

Канцеларија за информационе технологије и еУправу је покренула и први национални портал отворених података, подсећа министар и каже да то представља централно место на којем су обједињени отворени подаци јавних институција и стављени на располагање грађанима и невладином сектору и привреди. 

"Њихов број је удвостручен за свега четири месеца рада портала, а најбољи показатељ великог помака у овој области је индекс отворених података који је Србију сместио на прво место у региону и 41. место на листи чланица Уједињених нација". 

Дигитализација, напоменуио је Ружић, не може да чека. 

"Нити ће свет чекати на нас. И управа нема другог избора осим да промене разуме, прихвати и примени јер дигитализација није нешто што доноси корист само корисницима услуга, грађанима, већ доноси велике штедње и у времену и новцу самој управи", рекао је Ружић.

6. септембар 2018.

РУЖИЋ ЗАНИЈЕРУ: ЈЕДИНСТВО РАЗЛИЧИТОСТИ БАШТИНИМО КАО ДРЖАВА

 Ружић Занијеру: Јединство различитости баштинимо као држава

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић разговарао је данас са Високим комесаром за националне мањине ОЕБС-а Ламбертом Занијером и представио му активности Министарства на унапређењу услова за остваривање права мањина у Србији.

Ружић је истакао да су само ове године усвојена четири прописа из надлежности Министарства која унапређују законодавни оквир и статус националних мањина у Србији

„Ти закони су наишли на одобравање припадника националних мањина, али и на похвале ОЕБС-а и других референтних међународних институција које су с Министарством учествовале у транспарентном и инклузивном поступку израде тих закона“, рекао је Ружић и оценио да је Србија у неким сегментима далеко испред појединих држава чланица ЕУ када је остваривање права мањина у питању.

Министар је подсетио да је прошле године покренут Фонд за националне мањине који, каже, није функционисао 15 година, да је његов буџет прошле године износио 1,8 милиона динара, док је ове године обезбеђено 21,8 милиона динара.

Ружић је најавио да ће следеће седмице бити потписани уговори са 77 корисника којима су на јавном конкурсу одобрена средства у области информисања на језицима националних мањина.

Министар је истакао да су националне мањине велика драгоценост и компаративна предност Србије у односу на многе државе у региону.

„Чињеница да око 13 одсто укупне популације у Србији чине припадници националних мањина говори о јединству различитости који баштинимо као држава и као влада, и зато покушавамо да то унапредимо“, навео је Ружић.

Он је захвалио Занијеру и Канцеларији ОЕБС-а на, како је истакао, изузетној сарадњи и изразио наду да ће заједнички наставити да унапређују законске прописе и статус припадника националних мањина у Србији.

Високи комесара за националне мањине ОЕБС-а Ламбертом Занијером Занијери је оценио да Србија има добар законодавни оквир који се бави националним нањинама и подржао недавне измене и допуне Закона о националним саветима националних мањина и Закона заштити права и слобода националних мањина, као и то што су у том процесу учествовали и припадници националних мањина.

„Комуникација са припадницима националних мањина је јако важна да бисмо чули шта су њихови приоритети, а нарочито пред предстојеће изборе за националне савете“, нагласио је Занијери.

Он је позитивно оценио образац сарадње који држава има с националним мањинама кроз билатералне комисије које се баве питањима националних мањина и похвалио то што Србија улаже напоре у интерграцију националних мањина у друштво.

„Видим да Србија добро ради у тој области. Улагање у решавање питања везаних за статус националних мањина представља ресурс за цело друштво“, указао је Комесар.

 Ружић Занијеру: Јединство различитости баштинимо као држава

На питање новинара да ли иницијативе албанског и бошњачког националног савета који захтевају од Уставног суда да преиспита уставност измењених закона могу да изазову политичке тензије и утичу на предстојеће изборе, Занијери је назначио да је позитивно што националне мањине у Србији могу да учествују у доношењу закона, као и да изразе своје неслагање с тим и да се обрате Уставном суду.

„Поздрављам чињеницу да та могућност уопште постоји, јер би то у теорији требало да допринесе смањењу тензија”, поручио је Занијери.

Одговарајући на исто питање, министар Ружић је искључио могућност да ће захтеви појединих националних савета утицати на изборни циклус и подвукао да је то доказ демократичности једног уређеног система.

„Процес израде овог прописа био је веома инклузиван и транспарентан, уз учесће представника свих националниох савета националних мањина у Србији. Тада су имали прилику да укажу на своје резерве, од којих су многе инкорпориране у ове законе. Ово је легитиман начин, а шта је позадина, нека процени јавност“, закључио је Ружић.

На редовним изборима за националне савете националних мањина заказним за 4. новембар бирају се 22 савета, а рок за пријаву изборних листа је 19.октобар

До сада је предато девет листа за изборе за националне савете националних мањина у Србији 4. новембра, изјавио је данас министар државне управе и локалне самоуправе Србије Бранко Ружић.

4. септембар 2018.

РУЖИЋ И ОБРАДОВИЋ О САРАДЊИ ЗА БОЉЕ ТРЖИШНЕ УСЛОВЕ

Министар државне управе и локалне самоуправе Републике Србије Бранко Ружић састао се са председником Комисије за заштиту конкуренције др Милојем Обрадовићем.

Главне теме разговора биле су могућности унапређења сарадње у циљу побољшања рада јавне управе у Републици Србији, а које би обезбедиле још квалитетнији привредни амбијент, равноправне услове за све тржишне учеснике, економску стабилност Србије и повећање животног стандарда грађана.

 Ружић и Обрадовић о сарадњи за боље тржишне услове

Др Обрадовић је упознао министра Ружића и са досадашњим радом и плановима Комисије, нарочито оним који су везани за унапређење законодавног оквира који се односи на политику заштите конкуренције, пре свега у контексту побољсања услова за пословање привредних субјеката у Републици Србији.

3. септембар 2018.

КОНСТРУКТИВНИМ И ОТВОРЕНИМ ДИЈАЛОГОМ ДО НАЈБОЉЕГ И ОДРЖИВОГ РЕШЕЊА

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић и министар финансија Синиша Мали разговарали су данас са представницима Савеза самосталних синдиката Србије и УГС Независност, на челу са Љубисавом Орбовићем и проф Зораном Стојиљковићем о реформи система плата у јавној управи.

Саговорници су се сложили да је неопходно наставити са досадашњом праксом редовних, конструктивних и отворених разговора како би се дошло до најбољег и одрживог решења, како за запослене у јавној управи, тако и за државу у погледу политике управљања кадровским и финансијским капацитетима.

 Конструктивним и отвореним дијалогом до најбољег и одрживог решења

Министар Ружић поновио је да реформа има за циљ да створи правичан, транспарентан и управљив систем у коме се зна ко, колико, за који посао треба да зарађује који ће, у коначном, довести до веће мотивације запослених који су кључни за услуге које пружамо грађанима, било да је реч о здрављу, образовању, култури, социјали, спорту или административним услугама. Истакао је и да се трага за најбољим решењем како би се вредновала специфичност посла, а не само стручна спрема.

„Изузетно нам је стало да сагледамо, не само коју стручну спрему ко има, већ и да ли се запослени сусреће са одређеним ризицима на послу, већим одговорностима и слично, како бисмо на најбољи начин, у сарадњи са ресорним министарствима и синдикатима одредили и адекватну позицију“, рекао је Ружић истичући да ће од 1. јануара 2019. године сви запослени у јавној управи прећи на једну јединствену основицу, а да ће са предлогом коефицијената који ће одређивати износе плата за радна места изаћи крајем овог месеца.

 Конструктивним и отвореним дијалогом до најбољег и одрживог решења

Министар Мали je подвукао да повећања плата о којима се говори у јавности зависе од стања у буџету и да она немају директне везе са реформом система плата, али да верује, с обзиром на добре макроекономске показатеље, да ће повећања у наредном периоду допринети бољој позицији најмање плаћених у управи.

„Залажемо се за договор и показујемо изнова да смо вољни и спремни не само да повећамо плате нашим просветним, здравственим, социјалним, културним радницима, већ и да се удружимо и у инклузивном процесу коначно поставимо систем какав треба да имамо, а не на какав смо принуђени“, рекао је Мали.

 Конструктивним и отвореним дијалогом до најбољег и одрживог решења

Орбовић је изразио наду да је квалитетно решење близу и да исто не треба угрозити. „Направљен је видљив помак како у дијалогу, тако и у одређеној бризи Владе Србије за најпотцењеније запослене у управи“, рекао је он и истакао хитност у тражењу решења како би се ти запослени и задржали у управи и наставили да брину о образовању, здрављу и другим потребама наших грађана.

Проф. Стојиљковић је казао да је било много неразумевања у претходном периоду на ову тему, те је стога важно да се подстиче на даљи дијалог. Он је истакао да је сада битно да надлежна министарства наставе разговоре са синдикатима, како би се решили сви захтеви изнети у последње време, а одрживо системско решење изнедрило.

Погледајте старија саопштења

 Врх стране
 Провера уписа у Посебан бирачки списак   Избори за националне савете националних мањина 2018   Конкурс за доделу средстава из буџетског фонда за националне мањине  Адресни регистар  Узми рачун и победи!  Провера уписа у Јединствени бирачки списак  е Управа  Јавне расправе и консултације  Информациони систем еЗУП  Модели административних поступака на локалном нивоу  Савет за стручно усавршавање запослених у ЈЛС   Усклађивање посебних закона са ЗУП-ом  Партнерство за отворену управу  Реформа јавне управе  Инспекцијски надзор  Јавне набавке  Испити  Управљање променама