Србија на путу ЕУ интеграција

Чланство у Европској унији (ЕУ) је стратешки циљ Србије. Процес европске интеграције је сложен и свеобухватан и подразумева више фаза кроз које пролази свака држава која жели чланство у ЕУ. Основни принцип приступања Европској унији јесте да држава која жели да постане чланица, а то значи и Србија, мора да прихвати и примени правне тековине ЕУ (EU acquis), као што су то учиниле све земље које су до сада приступиле Унији.

Србија је 1. марта 2012. године постала кандидат за чланство у ЕУ, а 21. јануара 2014. године започела је преговоре о приступању Европској унији, што представља и последњи корак ка чланству у ЕУ. Србија је 27. јуна 2019. године у преговорима са Европском унијом отворила Поглавље 9, које обухвата питања која се односе на финансијске услуге. Са овим поглављем, Србија има отворених укупно 17 од 35 поглавља, од којих су и два привремено затворена: Поглавље 25 (Наука и истраживање) и Поглавље 26 (Образовање и култура), а у наредном периоду се очекује и отварање нових поглавља.

Током преговарачког процеса не преговара се о томе које ћемо делове тог законодавства применити, већ о брзини којом ћемо ускладити свој правни систем с правним системом ЕУ. Другачије речено, законодавство Европске уније, које морамо усвојити и применити, представља модел по ком треба реформисати државу и друштво да бисмо се приближили ономе што је несумњиво циљ грађана Србије – живот у уређен(иј)ој држави и друштву по узору на друге европске државе. Стварање такве државе подразумева и поштовање онога што често називамо „европским вредностима”. То су заправо вредности које су дефинисане у Повељи о основним правима: људско достојанство, једнакост, мир, слобода, солидарност, толернација, права грађана и правда.

Ипак, важно је нагласити и да грађани Србије не морају да чекају дан када ће Србија постати чланица ЕУ да би осетили конкретне користи од придруживања и приступања Унији. Неке од тих користи већ сада осећају, а неке ће осетити током приступних преговора. Ево и примера. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазног трговинског споразума (ПТС) привреди Србије је омогућено да извози робу у Европску унију без царина и ограничења за већину производа, од чега је српска привреда већ имала неоспориве користи. Спољнотрговинска размена највећа је с државама чланицама ЕУ.

 Такође, међу захтевима које Европска унија поставља пред земље које желе да постану чланице налази се, на пример, и јачање капацитета и професионализација јавне администрације. За Унију је то важно пре свега зато да би будуће државе чланице заиста биле у стању не само да усвоје него и да у пракси спроводе законодавство ЕУ. Јачање капацитета јавне управе оснажује такође њену способност да ефикасно спроводи и домаће законе, које је сама донела. Осим тога, Унија подстиче реформе у правцу јачања друштвене свести да државна управа постоји да би изашла у сусрет потребама грађана и привреде. Вредан резултат досадашњег процеса приступања Србије ЕУ јесте и усвајање нових закона којима су основане и почеле су да раде независне институције.

Имајући у виду све ово, Европска унија пружа земљама кандидатима, као што је Србија, и одређену финансијску помоћ током процеса приступања, и то пре свега путем механизма који се назива Инструмент за претприступну помоћ – ИПА (IPA – Instrument for Pre-Accession Assistance).

Тако је ЕУ и најважнији развојни партнер Србије када је реч о реализованој бесповратној међународној помоћи Републици Србији, с донацијом од више од три милијарде евра у протеклих 15 година. Осим тог износа развојне помоћи из буџета ЕУ, појединачне државе чланице су у истом периоду и билатерално додатно помагале реформе у Србији с укупно више од 2,7 милијарди евра.