Оптимизација јавног сектора

Јавна управа Републике Србије се реформише од 2004. године, али основни циљ – обезбеђивање неопходног правног оквира за деловање система државне управе и локалне самоуправе, остварује се тек од 2014. године. Паралелно, због последица светске финансијске кризе, као и дотадашњег неадекватног управљања кадровским и финансијским капацитетима у управи, Влада Републике Србије покреће и оптимизацију процеса и реструктурирања, уређивање зарада и обезбеђивање финансијске дисциплине.

 

Одлука је била да се започне са далеко пажљивијим планирањем потребних кадрова и сврсисходном реорганизацијом како би се унапредиле перформансе и обезбедио већи квалитет услуга које, као управа, пружамо нашим грађанима и привредницима, уз повећање ефикасности и продуктивности.

 

Неопходно је било да оптимизација и модернизација јавне управе теку рационално, транспарентно и одговорно, уз подршку свих релевантних државних и друштвених актера, а пре свега, грађана, који на тај начин директно учествују у процесу реформи и стварању демократског друштва.

 

Српске финансије су већ деценијама биле преоптерећене превеликим укупним трошковима државе, али је још већи проблем лоша структура, те је на основу анализа закључено да постоји значајан потенцијал да се бољом дисциплином и организацијом посла, као и модернизацијом, трошкови рада смање, а флексибилност рада и учинак државе повећају.

 

Иако је Фискална стратегија за 2015-2017 предвиђала смањење броја запослених по 5% у свакој од три године, анализе су показале да се таква одлука не чини ни неопходнoм, ни препоручљивoм. С једне стране, поред смањења броја запослених, постоји и простор за додатно смањење просечног трошка по запосленом, без додатног смањења плата. С друге стране, иако је укупан број запослених у општој држави већи од одрживог за Србију, овај број није велики у поређењу са другим земљама – већи проблем је, пак, неравномерна распоређеност запослених. Наиме, поред вишкова, постоје и изразити мањкови, те се овај проблем мора решавати како би се држава оспособила да пружа неопходне услуге грађанима и привреди, као и подршку европским интеграцијама.

 

Процес рационализације започет је:

  • сређивањем, чишћењем и обрадом података из Регистра запослених ради обезбеђивања поузданијих и тачнијих података о броју запослених у јавној управи
  • ангажовањем свих министарстава на самосталним анализама броја запослених по ресорима за који су надлежни
  • детаљним анализама структуре јавних финансија на основу функционалне класификације за општу државу у Србији, што је пружало и основ за међународно поређење трошкова по функционалним класама (образовање, здравство…)

 

Процес реформе јавне управе до 2014. није спроведен на системски начин. Пређашња искуства са исхитреним рационализацијама броја запослених су у доброј мери произвела смањење капацитета (услед линеарног смањења броја запослених, без претходне подробније анализе потреба). Рационализација броја запослених, рађена после 2014. године, спроведена је систематично и стратешки, како би се избегло даље нарушавање капацитета јавне управе.

 

Смањење зарада, забрана запошљавања и рационализација броја запослених у јавном сектору су мере које су највише допринеле смањењу расхода и успеху фискалне консолидације. Сада је важно наставити са контролисаним начином како се постигнут ниво фискалне консолидације не би угрозио.