Изјава министра Ружића поводом става Синдиката Србије

Поводом изјаве Синдиката Србије: «Нови закон угоржава пола милиона људи у јавним службама», министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић изнео је да су наводи нетачни и то из следећих разлога:

Наведени закон припреман је уз широке консултације са репрезентативним синдикатима у јавним службама у циљу постизања што већег консензуса у дефинисању права и обавеза запослених. „Дијалог није трајао 20 дана, већ дуже од шест месеци, и са сигурношћу могу рећи да је допринео дефинисању многих одредби закона“, рекао је Ружић додавши да су уважене специфичности појединих јавних служби и ниво права који је достигнут у посебним законима, а који је у претходном периоду реализован у сарадњи са репрезентативним синдикатима.

Такође, остављено је значајно место колективним уговорима којима се може, у сарадњи са репрезентативним синдикатима, прецизирати или дефинисати широки корпус права запослених уважавајући особености делатности и радноправни положај запослених у појединим јавним службама.

Министар подсећа да је Социјално-економски савет у свом изјашњењу на Нацрт закона указао да није постигнут потпуни консензус, али да Закон даје значајан допринос уједначавању права запослених посебно у делу који се односи на примања, док се неким институтима постиже већа правна сигурност и већа права запослених и њихова заштита, те и да је постигнут значајан допринос учешћем синдиката у овим разговорима, кроз формулисање многих одредби закона који су довели до његовог унапређења. Као тачне наводе, министар наглашава да јесте да у наведеним разговорима нису учествовали представници синдиката културе, а да су синдикати просвете тражили изузимање из закона и његово повлачење из процедуре.

Овим законом, истиче Ружић, уређује се радноправни статус и плате запослених у јавних службама и успоставља се систем радних односа у јавним службама заснован на заслугама и уводи се функција управљања људским ресурсима кроз обавезне институте којима се она остварује (планирање кадрова, конкурсни поступак, вредновање резултата рада и др).

Законом се успоставља систем вредновања радне успешности, чији је циљ да допринесе успостављању квалитетног, благовременог и ефикасног извршавања циљева и задатака јавне службе.

Вредновањем радне успешности запосленог успостављају се услови за напредовање кроз платне разреде по основу радне успешности изнад очекиване, рекао је министар. Као примере наводимо процену радних и стручних способности за обављање послова радног места запосленог на пробном раду; правилно одлучивање о упућивању запослених на стручно усавршавање и додатно образовање; изрицање мера за неостваривање резултата рада у складу са законом и одлучивање о другим правима и обавезама запосленог. Због благовремене, потпуне и правилне примене одредба Закона које се односе на вредновање радне успшености, предвиђен је период од две године за успостављање овог система и доношење подзаконског аката неопходног за даљу имплементацију вредновања.

Као нетачне наводе, министар истиче оне који се односе на могућност послодавца да запосленог без његове сагласности премести на радно место удаљено до 50 км од места становања. Наиме, наведено решење већ успостављено Законом о раду којим је утврђено да се не тражи сагасност запосленог за премештај за максималну удаљеност од 50 км у односу на место рада на којем је запослени радио пре премештаја.

Нетачни су наводи у вези различитих цена рада. Циљ успостављања уједначеног и финансијски одрживог система плата у јавним службама, постиже се овим  законом кроз примену основице која се утврђује у складу са системским законом о платама, чиме се доприноси уједначавању система, уз истовремено уважавање специфичности у погледу финансијских могућности и стварања услова за одговорно управљање средствима буџета којима се располаже.



Skip to content