Министарка Обрадовић, у интервјуу за Танјуг, представила приоритете МДУЛС у овом мандату

Реформа система плата, реформа е-управе државне и локалне самоуправе и подршка општинама и градовима кроз буџетски фонд и партнерски однос са њима су три приоритета Министарства државне управе и локалне самоуправе, изјавила је данас министарка Марија Обрадовић.

Део велике реформе управе и локалне самоуправе је Централни регистар становништа у којем се налазе подаци 13 службених евиденција, међу којима су извод из матичне књиге рођених, умрлих, потврда о држављанству, различите потврде пореске администрације и све оно због чега се иде на шалтере.

Обрадовић очекује да ће у марту-априлу Централни регистар становништва бити активиран и да ће све институције моћи да повлаче податке, што значи да се престаје са одласцима на шалтере.

Примера ради, ако се пријављујете за конкурс на посао или имате било који управни поступак, нема потребе да прикупљате бројну документацију већ ћете једноставно преко е-портала и Централног регистра становништва затражити документ који ће држава послати у електронско сандуче.

„Грађани треба да буду свесни да постајемо модерна државна управа и локална самоуправа, а главни задатак овог министарства је да буде што квалитетнији сервис грађана и привреде”, каже Обрадовић у интервјуу за Танјуг.

Министарка је недавно позвала грађане да провере своје податке у бази Централног регистра становништва и за 45 дана колико је активан, до сада му је приступило 2.500 грађана. Од укупног броја пријављених је, каже, њих 330 затражило да се подаци промене, а 20 одсто нигде није било евидентирано, па су сада први пут уписани.

“Замолили смо грађане да провере своје податке, јер треба укрстити податке из 13 евиденција. Још увек је све то компликована процедура због заштите података, јер било би неозбиљно да се само на основу корисничког имена и лозинке омогући приступ”, објаснила је Обрадовић.

Због тога је министарка још једном замолила грађане да оду до шалтера пошта и пореске администрације како би добили параметре на основу којих ће се прикључити, и даље наставити комуникацију са државом, преко електронског сандучета.

Она је подвукла да је безбедност информација на првом месту и да се цео процес спроводи по високим европским и светским стандардима.

Када је реч о буџетском фонду за локалне самоуправе, Обрадовић каже да сваког четвртка разговара са председницима општина и градоначелницима да спремно дочекају конкурс.

“Почетком јануара ћемо послати позив за аплицирање да општине могу да се пријаве, а сада их припремамо за тај тренутак, јер ако желе неки озбиљан пројекат да финансирамо, морају да имају припремљену документацију”, навела је она.

Према њеним речима, буџетски фонд за локалне самоуправе МДУЛС-а по Нацрту буџета за 2021. годину износи 460 милиона динара, док је реализација последњег буџзета била 260 милиона динара. И ту је план, како каже, био већи, али га је Ковид пореметио.

Обрадовић напомиње да се може догодити и да у наредној години Корона вирус поремети планове, да не може да се приступи том новцу, јер уколико мора да се бира између расвете и борбе против ковида, јасно је где новац мора отићи.

„Питање је и како ће се пунити буџет следеће године, то нико у свету не може да каже. Није то само питање српске економије“, каже Обрадовић и објашњава да се новцем из буџетског фонда финансирају различите ствари, од завршетка вртића, школа, домова здравља, биоскопа, уређења тргова, постављања расвете, а помажу се и различите манифестације које сада нису приоритет због забране окупљања.

„Имамо локалне самоуправе попут Београда који имају већи буџет од министарства и тешко да ми Боеграду можемо помоћи. И Ниш може да функционише без нас, али има мањих општина и градова којима је наша помоћ важна.

Обрадовић каже да се подстиче међуопштинска сарадња и реализација пројеката попут водоводне и канализационе мреже, наводећи да су то пројекти који могу да опслужују више општина.

„Наша финансијска помоћ не може да се пореди са фондовима Министарства привреде или Министарства грађевинарства или енергетике, али је суштина да подстакнемо и помогнемо самоуправама да решавају проблеме“, истиче Обрадовић.

Поред пројеката који се тичу инфраструктуре, Министарство је, каже Обрадовић, посвећено и унапређењу реформе локалне самоуправе, и ту се ради на јединственом управном месту.

Реч је о шалтеру у општини где грађани или привреда пријаве проблем, а на запосленима у управи је да то разврставају.
„На свему томе се ради неколико година уназад, али ћу снажно са својим сарадницима наставити на свим тим пројектима“, поручила је Обрадовић.

Министарка, у вези са рефором система плата, подсећа да је у јануару 2021. године требало да крене примена платних разреда, али да није суштина да се крене у имплементацију, а да институције нису спремне, односно напомиње да утврђивање финансијских ефеката почетка примене платних разреда још увек није до детаља одређено.

„Можда није политички паметно да се каже, али ми је важније од тога да грађани разумеју. За примену платних разреда потребна је политичка воља и новац. Политичка воља у овом тренутку није упитна, али наш буџет сада то не дозвољава“, каже Обрадовић.

Она је истакла да у претходних годину дана није заустављен процес припреме за имплементацију који подразумева разговоре са синдикатима и другим важним факторима актерима и примећено је да има тачака које треба променити.
Боље је, каже, да се то сада исправи, јер држава није у могућности да у ситуацији Ковида крене са применом платних разреда.

„За неколико дана улазимо у парламент где ћемо одложити примену платних разреда за годину дана, односно примена неће почети јануара 2021. године већ јануара 2022.године, а у ових годину дана ћемо са синдикатима и кључним актерима видети шта можемо да променимо“, рекла је Обрадовић. Како је истакла платни разреди су поред реформе е-управе и подршке локалним самоуправа нешто на чему ради дан-ноћ.

Фото Танјуг

Министарство државне управе и локалне самоуправе у овом тренутку нема довољно чињеница на основу којих би могло да утврди ко је заступник Демократске странке, каже министарка Марија Обрадовић и додаје да је на потезу Зоран Лутовац који треба да достави допуну документације.

„Процес је тачно дефинисан и све заинтресоване стране су редовно обавештаване и учествују у процесу различитим допунама документације“, рекла је Обрадовић за Танјуг.

Она је додала да се све одвија у предвиђеним роковима и да су они рокови који су се појављивали у медијима били мање-више произвољни.

„Свако ко би рекао да нисмо испоштовали процедуре у овом процесу, као и у сваком другом био би неозбиљан. У овом тренутку мислим да је Лутовац на потезу и да он треба да достави одређену документацију“, истакла је Обрадовић.

Она је приметила да ниједна страна никада није рекла да Министарство државне управе и локалне самоуправе касни у процесу, наводећи да је за њу као министра важно да се апсолутно испоштује процедура.

„Моје чланство у странци неће ни у којој мери резултирати на крајњи исход“, поручила је министарка и потпредседница СНС.

На питање који су то рокови и када се може очекивати да ће министарство донети одлуку, Обрадовић напомиње да не може у овом тренутку да каже прецизно, јер се чека датум у којем ће добити допуну документације од Зорана Лутовца.

Обрадовић је, коментаришући актуелну политичку ситуацију и најављени међустраначки дијалог уз посредовање европарламентараца, рекла да тај дијалог треба да се води у парламенту и да не види друго место за то, а на захтеве дела опозиције за формирање такозване „прелазне владе“ одговара да је влада нешто о чему се разговара после избора.

„Парламент је место где можемо да водимо међустраначки дијалог. Улица никако. То је нешто што није лице Србије у 21. веку, а опозиција…Знате како, када се хватате у коло, у ноге се уздате…Морају да буду озбиљни“, поручила је Обрадовић.

На питање шта очекује у дијалогу, хоће ли се мењати изборни услови и да ли сматра да их треба мењати, Обрадовић наводи да је у овом тренутку посвећена извршној власти и да, како каже, може само да чека да види шта ће рећи актери из парламента.



Skip to content