РУЖИЋ У СКУПШТИНИ: СВИ ПОДАЦИ ГРАЂАНА НА ЈЕДНОМ МЕСТУ, У ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ СТАНОВНИШТВА

Централни регистар становништва је веома значајна новина у систему модерне и ефикасне државе и он ће повезати и објединити на једном месту податаке о грађанима из 13 различитих службених евиденција, које сада воде различите институције кроз шест база, изјавио је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

Он је у Скупштини Србије представио Предлог закона о Централном регистру становништва и истакао да ће се доношењем овог Закона створити правне претпоставке за успостављање и вођење Централног регистра становништва до септембра 2020. године.

Централни Регистар становништва објединиће податке као што су регистар матичних књига, евиденције о држављанству, евиденције о матичним бројевима грађана, евиденције пребивалишта, боравишта и привременог боравка у  иностранству, евиденције о личним картама, евиденције о путним исправама, Централни регистар обавезног социјалног осигурања, евиденције пореских обвезника,  евиденције о странцима.

Овај регистар, како је истакао,  биће конципиран као изведени регистар у који ће се „преливати“ подаци из изворних евиденција. Битно је истаћи да ће у њему налазити само последњи преузети подаци, док ће се историјат промене података чувати у изворној евиденцији.

„Грађани моћи да провере своје податке и уколико уоче неко неслагање, моћи да обавесте Министарство државне управе и локалне самоуправе или изворни орган ради преузимања мера за исправку податка и у сваком случају да добију повратну информацију“, рекао је Ружић.

Како је рекао, ово је први пут да ће се подаци о грађанима који су од значаја за остваривање њихових права наћи у оквиру једне јединствене, централизоване и поуздане државне базе података која садржи тачне и ажурне податке о становништву Републике Србије у електронском облику.

Коришћење података из овог регистра биће бесплатно, а грађани у поступцима пред органима, приликом остваривања својих права, неће имати трошкове нити ће своје време трошити на прибављању таквих докумената, већ ће то држава чинити за њих.

„Све ово ће за крајњи циљ имати да сваки наш грађанин буде задовољан услугама различитих институција, што и представља циљ реформе јавне управе – управа која је сервис грађана и привреде. Једнако важно је да ово представља и јефтинији рад за државу, јер ће органи преузимати податке из ове базе без икаквих трошкова.“, рекао је министар Ружић.

Вођење Централног регистра становништва стављено је у надлежност Министарства државне управе и локалне самоуправе. За безбедност податка на највишем нивоу биће задужена Канцеларија за информационе технологије и електронску управу.

Подзаконским актом који ће бити донет у року од 6 месеци од дана ступања на снагу Закона, ближе ће се уредити питања неопходна за успостављање и вођење овог регистра – начин преузимања, размене података, приступа и заштите података у Регистру, као и друга техничка питања.