Министарство државне управе и локалне самоуправе представило је данас Нацрт измена и допуна Закона о инспекцијским надзору са циљем да додатно унапреди ефикасност инспекција, а одговорна привреда растерети трошкова које намећу сувишне контроле.
„Измене и допуне Закона о инспекцијском надзору које предлажемо надоградња су постојећх законска решења увођењем нових, реформских, која су на линији превенције, процене ризика и јачања поверења између инспекција и привреде. Кључна реч је поверење, јер ће компаније са добром историјом пословања убудуће чешће обављати самопровере уместо да буду предмет надзора инспектора” рекао је министар државне управе и локлане самоуправа Бранко Ружић.
Јавна расправа о Нaцрту закона о изменама и допунама Закона о инспексцијском надзору
Статус „субјекта од поверења“ намењен је предузећима која су се доказала високим стандардима пословања и поштовањем прописа што ће у пракси значити да их најмање четири године инспекције неће посећивати у редовним контролама, али ће ти привредни субјекти бити дужни да обављају самопровере и инспекцијама достављају извештаје о резултатима. Предложено је да примена овог института почне две године након усвајања закона, јер је потребно време да се примене методе и инструменти за процену ризика у оквиру платформе е-Инспектор и потребно је време да се, на основу процене ризика, створи база података о „доброј“ и „лошој“ привреди.
„За оне који можда овај нови инситут виде као начин за злоупотребу важно је да знају да овај статус може бити и одузет и то трајно” нагласио је министар.
Измене закона препознају и институт споразума о признању прекршаја, за чију је примену НАЛЕД припремио смернице, али и могућност да предузећа сама пријаве да су у прекршају, уз подршку инспектора исправе неусаглашености и тако избегну казну.
Министар је истакао да посебан квалитет реформе инспекција јесте чињеница да се тесно сарађује са привредом, њиховим пословним удружењима и представницима 41 инспекције. “Заједно смо радили и на имплементацји закона и заједно смо, после пуне две године примене закона, припремили нацрт којим ћемо направити корак даље у реформи инспекцијских служби” рекао је министар и захвалио НАЛЕД-у и Амбасади Краљевине Норвешке који су кроз пројекат „Јачање инспекцијског, управног и управно-судског надзора над инспекцијским надзором“, заједно са Министарством и Координационом комисијом Владе Србије за инспекцијски надзор радили на припреми Нацрта закона.
Њ.Е. Арне Санес Бјернстад истакао је да су инспекције неопходне за функционисање владавине права и ефикасност економије, као и да употреба информационих технологија и сарадња инспекција дају боље резултате уз мањи трошак.
– Нови закон сврстава Србију међу земље са модернијим приступом инспекцијама, а то су „меки контакт“ и контрола заснована на анализи ризика, чиме се олакшава живот привреди која послује у складу са законом, а отежава компанијама које послују мимо прописа – рекао је Бјернстад на отварању јавне расправе у хотелу Метропол, коју је организовало Министарство државне управе и локалне самоуправе, уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке и НАЛЕД-а.
Потпредседник УО НАЛЕД-а Горан Ковачевић изјавио је да привреда подржава нове институте у закону који ће растеретити компаније које поштују прописе и омогућити да инспекције усмере већи део активности на откривање нерегистрованих субјеката.
– Подаци Јединице за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор показују да је у последњих годину дана обављено више од 12.000 надзора над фирмама за које се сумњало да су нерегистроване што се потврдило у чак 30% случајева. Такође, НАЛЕД-ова студија о сивој економији у 2017. проценила је да је удео нерегистрованих фирми у укупном броју привредних субјеката у Србији 17% односно 68.500 што је бар три пута више у односу на земље с којима смо се поредили. Такође, већини инспекцијских органа недостаје људи и због тога је важно да њихове ограничене ресурсе ефикасније користимо и усмеримо на проблем нелојалне конкуренције, као и да континуирано јачамо људске и техничке капацитете инспекција – нагласио је Ковачевић.