Наши циљеви су ефикаснији рад управе, веће укључивање грађана у процесе доношења политика, отвореније друштво и фер и управљиви систем рада, а да бисмо их остварили у протеклих годину дана припремили смо 16 закона које је усвојила Народна скупштина Републике Србије.
Изменама Закона о јединицама локалне самоуправе (ЈЛС) омогућили смо веће укључивање грађана. Општинске и градске управе мораће убудуће да спроводе анкете током припреме инвестиционог дела буџета локалне самоуправе. Пет одсто грађана са бирачким правом у некој јединици локалне самоуправе ће својим потписима убудуће моћи да покрећу грађанске иницијативе, а само 100 потписа ће бити довољно да би ЈЛС покренула јавну расправу о некој планираној одлуци.
Овим изменама омогућили смо и ефикаснији рад ЈЛС. Минималан рок за сазивање седнице скупштине општине или града сада је 24 часа, смањен је број локалних функционера, а побољшан је и положај месних заједница. Законом је формализована могућност међуопштинске сарадње и очекујемо да ће ово бити кориштено у покретању већих пројеката којима ће се решавати проблеми грађана на локалу.
Подржали смо и директно јединице локалне самоуправе кроз Фонд за локал, који је увећан 32 пута у односу на претходну годину. Овим путем је одобрено 320 милиона динара за инфраструктурне радове, развој еУправе и локалне културне и спортске манифестације.
Дата центар Србије – министар Бранко Ружић, помоћница Марина Дражић и директор Канцеларије за ИТ Михајло Јовановић
Изменама Закона о матичним књигама и набавком опреме вредне више од 30 милиона динара успоставили смо Регистар матичних књига чиме ће се размена података из ових база вршити електронским путем.
Грађани ће, ако желе, ма где год се налазили у Србији или ван ње, моћи да добију изводе из матичних књига. Матичне књиге дипломатско-конзуларних представништва биће саставни део Регистра матичних књига, поред матичних књига свих општина и градова, које су закључно са мајом 2018. године пребацили више од 98% података из матичних књига. Паралелно са MУП-ом радимо на успостављању електронске евиденције о држављанима Србије и пребецивању књиге држављана у Регистар матичних књига.
У еЗУП-у ради 279 ЈЛС, социјални центри, вртићи, државни органи, факултети и више школе. Преко њега су размењени подаци за више од 256.000 упита, а да није тражен документ од грађана. Предузимају се активности да све општинске и градске управе постану корисници система у најкраћем року.
За успостављање јединствених шалтера у ЈЛС обезбедили смо 48 милиона дирана из буџета, како би њих десет добило прилику да у складу са одређеним критеријумима и другим потребним предусловима успоставе своја јединствена управна места и одговоре свим изазовима добре управе. Нпр, само за пренос власништва аутомобила, грађанин мора да посети 8 службеника у 4 државна органа, да попуни 8 формулара, плати 7 уплатница (укупно 15.000 рсд) и за све ово му треба 5 дана. У Немачкој 1 шалтер, 1 папир, 20 евра.
Донет је и Закон о електронској управи, један од стубова развоја потпуне и функционалне е-управе. Он ће у пракси да омогући равноправно коришћење електронског са папирним документом у свим административим, управним и судским поступцима. Његова примена омогућиће ефикасност, смањити трошкове и створити нове вредности у скоро свим областима живота и рада.
Састанак са ММФ
У последњих годину дана начинили смо један од кључних корака ка успостављању јединственог и интегрисаног система стручног усавршавања за све запослене у јавној управи – донет је Закон о Националној академији за јавну управу. Од Националне академије, коју смо основали по узору на сличне европске установе, као модерне, функционалне и централне институције система стручног усавршавања у јавној управи Републике Србије, очекујемо много на пољу унапређења и подизања капацитета запослених у јавној управи, поготову на локалном нивоу.
Изменама Закона о државној управи уведене су обавезне јавне консултације у најранијим фазама процеса доношења нових закона, чиме укључујемо најширу јавност у сам поступак припреме закона, стратешких и других докумената јавних политика.
Донето је још пет закона у области реформе система плата како би држава боље управљала јавним финансијама, кадровима, политикама и услугама. Кровни, Закон о систему плата запослених у јавном сектору, утврдио је јединствену методологију за вредновање, односно разврставање свих радних места у платне групе и платне разреде према јединственој матрици коефицијената. Успостављање платних група и платних разреда и примена коефицијената радних места у јавним службама започеће 1. јануара 2019.године. Усвојени Каталог радних места за јавне службепописао је све послове и груписао их на око 870 радних места. Кроз све законе важан нам је принцип једнаке плате за рад исте или сличне сложености и квалитет и знање као главни критеријум за запошљавање искључиво преко конкурса.
Последња два закона која су усвојена тичу се јавних агенција и плата запослених у њима. Прописали смо обавезан јавни конкурс при запошљавању и проверу знања кандидата, а на место директора или члана УО могу бити именована лица са минимум девет година (пет за локал) радног искуства из области рада агенције. Такође, ограничили смо број и трајање мандата, а директор не може да буде функционер политичке странке.
Јавна расправа о Нацрту закона о националним саветима националних мањина
Сав вишак прихода агенције се мора усмерити на развој агенције или се враћа у буџет, а плате запослених у агенцијама се усклађују са Законом о систему плата запослених у јавном сектору и платама других запослених у јавном сектору.
Током ових годину дана радили смо и на побољшању положаја националних мањина изменама три закона из те области, као и Закона о матичним књигама. Омогућен је добровољан упис података о националној припадности, као и ефикаснији и транспарентнији рад националних савета националних мањина. Трошење средстава биће транспарентније, а смањује се и политизација функционера националних савета, пошто они неће моћи да буду чланови руководећих органа странака, нити да раде у органима који се баве мањинским политикама.
Након 15 година смо прошле године активирали Фонд за националне мањине са фокусом на информисање на језицима националних мањина. Ове године Фонд је увећан 12 пута и износи 21.8 милиона динара.
Заједно на реформи система инспекција – МДУЛС и ЕБРД
Спровели смо реформу инспекција што је омогућило боље пословно окружење, видљиво и из првих резултата. У 415 хиљада извршених инспекцијских надзора у 2017. години утврђено је свега 3.000 нерегистрованих привредника, што је већ 10% мање него 2016. године.
Фокус је стављен на превентивно и саветодавно поступање инспекција. Имали смо преко 3.000 службених саветодавних посета у прошлој години, изрекли 8.000 превентивних мера! Привредници су се 650 пута сами оценили, а инспектори су 25.000 пута најавили привредницима надзор. Број ванредних надзора свели смо на 30%, док се 70% обавља по редовној процедури сходно плановима који су јавни и са којима се привредници могу упознати.
Стандаризовани су и уједначени поступци и праксе чиме је достигнуто да је прошле године у просеку привреднике посетила једна инспекција и то свега једанпут. Боља организација и комуникација инспектора остварена је кроз рад Координационе комисије у чијим су радним групама и представници свих релевантних привредних удружења – НАЛЕД, ПКС, Савета Страних инвеститора. Тако је привреда заједно са инспекторима усвојила 18 плановазаједничких координисаних инспекцијских надзора према главним областима сиве економије, али и за робе и услуге које битно утичу на квалитет и безбедност грађана.
У наредном периоду радићемо на имплементацији софтверске платформе еИнспектор преко које ће инспектори да комуницирају боље, а ми да ефикасније контролишемо њихов рад. Од половине октобра ће прве четири пилот инспекције – Санитарна, Тржишна, Инспекција рада и Управна кренути са радом у овом софтверу, док ће им се на пролеће, након што испробамо систем на ове четири, прикључити и остале инспекције.
Од сада ће бити могуће за привреднике да уколико су начинили прекршај у области рада или трговине, склопе споразум и смање себи казну. То смо постигли смерницама усвојеним на КК, а припремају се и остале за друге области инспекцијског надзора.
У току је анализа капацитета инспекција која треба да послужи за креирање Акционог плана за запошљавање инспектора у наредне три и по године, као и нови модел опремања и занављања опреме инспекција. Континуирано радимо на усавршавању инспектора, па ће и они похађати обуке на Националној академији.
Посебно смо се заложили да се инспекторима на локалу омогући корективни коефинцијент који може да донесе повећање плата и до 20%.
Отварање Српско-корејског информатичког приступног центра
Основан је Српско-корејски информатички приступни центар за бесплатне обуке државних службеника и грађана у области информационих и комуникационих технологија, који је финансирала Република Кореја са 250.000 евра. Министарство је обезбедило простор, а Република Кореја опрему, технологију, знање и обуке. До сада је одржано преко 200 обука и радионица за преко 6000 полазника.
45 изабраних општина учествује у пројекту „Реформа пореза на имовину“ који финансира Швајцарска канцеларија за развој и сарадњу СДЦ, а реализује се у сарадњи са МДУЛС и Сталном конференцијом градова и општина (СКГО). Пројекат траје четири године, а радићемо на томе да се што више некретнина уведе у пореску евиденцију, као и да се реално стање имовине на терену слаже са пореском пријавом коју грађани плаћају. За почетак општине и градови ће са своје листе незапослених из Националне службе за запошљавање бирати људе који ће на одређено време радити као пописивачи и одлазити у контролу непокретности тих градова и општина.
У периоду од 1. до 15. јуна у девет најактивнијих локалних заједница у такмичењу Узми рачун и победи 2018, које су освојиле средства у износу од по 23.000 евра, организовано је гласање за избор пројекта реконструкције и опремања објеката и добара од јавног значаја у које ће новац бити уложен. Неки су изгласали модернизацију основне школе, опремање вртића, уређење дечијих игралишта набавку возила или медицинског апарата, итд.