Статутима 42 локалне самоуправе и 49 насељених места ове године је уведено 13 језика националних мањина, рекла је помоћница министра Ивана Антић на седници Одбора Скупштине Србије за људска и мањинска права и равноправност полова, која је одржана у Панчеву.
Према њеним речима, новина је да у појединим насељеним местима имамо и ромски и влашки, као језике који се традиционално користе.
Све то, како је додала, указује на примену законских прописа који су унапређени у 2018. години.
„Након 2018. године, коју је карактерисао рад на законодавном плану, ове године радили смо на представљању нових, унапређених законодавних решења и на усмеравању локалних власти да та решења примењују на афирмативан начин“, рекла је Ивана Антић.
Како је навела, предстоји још посла, како би се овај добар законодавни оквир примењивао у потпуности.
„Зато је сарадња јединица локалних самоуправа, националних савета националлних мањина, независних тела и помоћ међународних организација од пресудног значаја и добро је дошла“, оценила је Ивана Антић.
Она је додала да је уз подршку Савета Европе и у сарадњи са Заштитником грађана и Републичким секретаријатом за законодавство израђена брошура „Увод у остваривање права на службену употребу језика и писама“, која је промовисана у Сомбору, Медвеђи, Бујановцу, Босилеграду и Врању.
Антић је подсетила да у Србији постоји дуга традиција законског регулисања службене употребе језика и писма.
„Важећи закон донет је 1991. године, примењивао се у различитим политичким и друштвним околностима и уставно-правним оквирима. У међувремену су вршене измене и допуне 1993, 1994, 2005, а најобимније и најзначајније за права мањина биле су 2010. и 2018. Године“, подсетила је помоћница министра.