Циљ предложених прописа је да грађанима омогућимо да ефикасно остварују своје право на учешће у вршењу власти путем референдума и народне иницијативе, изјавио је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић на јавној расправи о Нацрту закона о референдуму и народној иницијативи у Београду.
Он је објаснио да је постојећи закон по низу својих решења рестриктиван, у доброј мери превазиђен и неусаглашен са Уставом.
„Ако ми дозволите да оценим, он је заправо органичавајући фактор у коришћењу ових иначе изразито демократских механизама за остваривање суверенитета које, поред избора, гарантује Устав Републике Србије“, истакао је министар.
Важећи Закон о референдуму и народној иницијативи донет је 1994. године, а минимално измењен 1998. године. Примена низа решења тог закона у пракси је, како је оценио, показала велике недостатке, због чега се референдум и народна иницијатива ретко користе.
Од увођења вишестраначја у Србији је било свега 3 референдума на републичком нивоу (1992, 1998. и 2006.), и то само на предлог Народне скупштине, али не и грађана.
Министар Ружић је додао да је у погледу народних иницијатива забележена само једна народна иницијатива за коју би условно могли да кажемо да је остварена по важећем Закону, а то је иницијатива Фондације „Тијана Јурић“ за промену кривичног закона.
“На локалном нивоу успешни референдуми су се одржавали само по питању увођења месних самодоприноса. Ово указује да се ови институти изразито демократског карактера врло слабо примењују у Републици Србији и то стање желимо да променимо“, оценио је министар.
МДУЛС је, како је подсетио, већ променом закона који уређује рад локалних самоуправа фиксирао потребан број бирача за покретање народне иницијатива на број од 5% бирача у јединици локалне самоуправе.
“Мењамо све оно што је уочено као препрека у коришћењу ових института од стране грађана и за референдум предлажемо да се одлука доноси на основу већине изашлих бирача, а не укупног броја, док за иницијативу знатно продужавамо рок за прикупљање потписа, са досадашњих и непримерених седам на чак 90 дана,“, рекао је он.
Нагласио је да је омогућавање грађанима да ефикасно остварују своје право на учешће у вршењу власти путем референдума и народне иницијативе једна од активности утврђених не само Програмом рада Владе за 2019. годину, већ и Акционим планом за реформу јавне управе донетим половином 2018. године и Акционим планом за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији за период 2018-2020.
Израду Нацрта Закона о референдуму и народној иницијативи, и организацију јавних расправа помогла је Влада Швајцарске у оквиру пројекта „Подршка спровођењу Акционог плана Стратегије реформе јавне управе – реформа локалне самоуправе 2016-2019“.