СТАВ АУТОРА
РЕФОРМА ЈАВНЕ УПРАВЕ ВАЖАН ДЕО ПРИСТУПАЊА ЕУ
Марија Обрадовић,
министарка државне управе и локалне самоуправе
Извештај о напретку Републике Србије у процесу приступања ЕУ за 2020. годину, говори да је наша земља умерено припремљена у области реформе јавне управе, као и да је настављен рад на припреми нове Стратегије реформе јавне управе за период 2021-2030, која ће допринети поједностављењу секторског стратешког оквира, укључујући програм управљања јавним финансијама и бројне стратешке документе. Такође се наводи да постоји јака политичка подршка овом процесу, кроз Савет за реформу јавне управе. У току је јавна расправа нове Стратегије и акционог плана за реформу јавне управе за наредних 10 година. Који су кључни правци реформи који се планирају у домену јавне управе?
Развој нове Стратегије реформе јавне управе за период од 2021. до 2030. године започео је након евалуације Стратегије РЈУ из 2014. године која је била спроведена кроз два акциона плана: за период 2015–2017. и за период 2018–2020. године. Нова Стратегија се надовезује на резултате постигнуте у периоду од 2014. до 2020. године, док њени циљеви, мере и активности, који су утврђени у тематским областима, треба да допринесу побољшању правног и организационог оквира, капацитетима институција и службеника, као и стварању система који ће бити у служби грађана.
Структура Стратегије РЈУ прати тематске области Принципа јавне управе ЕУ/ОЕCD, уз додатну област реформе система локалне самоуправе, као приоритетне области у наредних десет година. Она садржи три акциона плана кроз које су разрађене мере и активности у областима посвећеним управљању људским ресурсима, пружању услуга, одговорности и транспарентности, и представља кровни документ за три програма у области планирања и координације јавних политика, управљања јавним финансијама и система локалне самоуправе.
Нова Стратегија одражава померање фокуса од управе као регулатора ка управи као сервису грађанима и другим крајњим корисницима. У следећих десет година покушаћемо да унапредимо ефикасност јавне управе, одговорност и транспарентност, као и да побољшамо квалитет и доступност услуга које пружамо грађанима. Циљ нам је и да успоставимо деполитизовану и професионалну државну управу, као носиоца промена и реформи у друштву, чији рад се заснива на европским вредностима.
Део процеса реформе јавне управе јесте и процес реформе локалне само- управе. Ваше министарство је током целе ове године радило у сарадњи са СКГО и на изради Програма за реформу система локалне самоуправе који је део поменуте Стратегије реформе јавне управе. Које су то активности које планирате у будућем Програму реформе система локалне самоуправе које сматрате посебно значајним?
Уважавајући улогу и значај коју локални ниво власти има за остваривање права грађана и спровођење укупних реформских процеса, Министарство државне управе и локалне самоуправе, у сарадњи са СКГО покренуло је процес припреме програмског документа реформе система локалне самоуправе у Републици Србији. Овакав документ се први пут припрема јер задатак је да анализа стања и предлози промена обухвате све најзначајније области система локалног нивоа власти. Управо ових дана се завршава припрема Програма реформе, након чега ће бити спроведена јавна расправа и у оквиру које ћемо позвати све заинтересоване да дају своје предлоге и коментаре.
Већ сада можемо да истакнемо неколико праваца у којима ће ићи реформа:
- унапређење правног оквира у коме делују јединице локалне самоуправе како би се надлежности и послови обављали ефикасније и делотворније. У оквиру овог правца развоја је даља имплементација стандарда које утврђује Европска повеља о локалној самоуправи, као најзначајни међународни акт за локалне самоуправе. Промене секторских закона којима се уређују надлежноcти и послови јединица локалне самоуправе ће, осим код децентрализације, ићи у правцу јаснијег уређивања неких недоумица око надлежности органа за поступање, евентуалних преклапања надлежности, па до успостављања нових правних института или правила за вршење послова локалне самоуправе;
- даљи развој система финансирања који с једне стране иде ка развоју стабилности система финансирања, али и јачању одговорног управљања локалним финансијама, с друге стране. Покушаћемо, да кроз израду анализа, сагледамо и финансијска средства која су потребна за обављање послова локалне управе. Наравно, потребна је израда посебне методологије која ће моћи да прикаже све распоне трошкова, бар за најфреквентније послове локалне управе. Планиране су и активности које се односе на одговорно управљање локалним финансијама, подршка за планирање буџета и повезивање програмског буџета са средњорочним планским документима развоја локалне самоуправе;
- снажан подстицај развоју управљања људским ресурсима у јединицама локалне самоуправе и процесу стручног усавршавања локалних службеника. Општи циљеви реформе који се односе на професионалну, ефикасну и делотворну локалну самоуправу почивају управо на запосленима који имају све ове одлике;
- нови механизми раније започетог процеса развоја међуопштинске сарадње, као све значајнијег алата за квалитетније пружање услуга грађанима и привреди. Повезивање и сарадња општина и градова у обављању послова локалне самоуправе може да премости постојеће разлике у капацитетима, те кроз сарадњу створи нов квалитет у пружању услуга.
Поред наведеног, очекујемо и предлоге за јачање учешћа грађана у пословима локалне власти, као и чвршћу повезаност грађана и њихових изабраних представника, стандардизацију организационих форми које оснивају општине и градови, унапређења комуникације и односа републичких и локалних органа власти, јачање улоге јединица локалне самоуправе у процесу приступања Србије Европској унији и снажније успостављање е-управе и електронских административних услуга на локалном нивоу.
У обасти услуга посебно се издвајају следеће активности:
- административне услуге кроз снажније успостављање е-услуга, даљим повезивањем са државним органима, успостављањем јединственог управног места и друго;
- услуге локалних установа (у областима образовања, социјалне заштите, кул- туре, здравства, спорта) ћемо анализирати и по основу капацитета за пружање услуга као и по основу функционалне организованости за пружање услуга, како би на крају могли да израдимо и један композитни индекс пружања услуга;
- комуналне услуге су посебан предмет анализе на основу које би требало да припреми план мера за промене које се односе на локална јавна комунална предузећа али и на механизме повезивања локалних самоуправа ради успеш- ног и одрживог пружања комуналних услуга. Овакав приступ у реформи комуналног система снажно се наслања и на посебан инвестициони план „Србија 2025“, којим је предвиђена озбиљна државна подршка јединицама локалне самоуправе у области водоснабдевања, изградње постројења за прераду отпадних вода, канализационих мрежа и другог.
За оцену квалитета локалних услуга питаћемо њихове кориснике, грађане који треба да дају оцене, али и захтеве за њихово побољшање.
Поред поменуте сарадње локалних самоуправа на окружном нивоу, предложићемо и промене у погледу функције коју имају управни окрузи, а пре свега промене у ресорним министарствима како би се већи круг послова обављао у окрузима и тиме приближили грађанима и привреди.
Планирани су бројни пакети подршке јединицама локалне самоуправе за све промене које захтевају ојачавање кадровских или организационих капацитета у примени Програма реформе система локалне самоуправе.
Ово су само неке од значајнијих активности на Програму реформе система локалне самоуправе, а до завршетка јавне расправе очекујемо да ћемо моћи да планирамо још неке активности које су од значаја и за развој локалне самоуправе и за грађане.
Добре основе за реализацију Програма леже у припреми који смо, заједно са СКГО, спровели у претходних неколико година израдом потребних анализа за припрему Програма реформе.
Извештај о напретку Србије Европске комисије за 2020. годину, у оквиру одељка Политички критеријуми и дела који се односи на Управу, наводи да је административни капацитет на локалном нивоу и даље недовољан и да и даље постоје неједнакости између различитих јединица локалне самоуправе. Такође указује се да се надлежности преносе и даље без адекватне анализе капацитета и људских тј. финансијских ресурса. Да ли су ова питања посебно препозната у будућем Програму за реформу система локалне самоуправе и које мере се планирају у вези са тим?
С обзиром да у Србији, као и у многим другим европским државама, постоје велике разлике у капацитетима између највећих и најмањих јединица локалне самоуправе, очекујем да ће Програм реформе предвидети мере, активности и израдити алате помоћу којих ћемо успоставити систем у коме ће свака општина или град моћи да пружа све предвиђене услуге грађанима и привреди једнообразно, независно од тога да ли се сматра великом или малом локалном самоуправом.
Раније је поменута међуопштинска сарадња у оквиру које ћемо, осим даље подршке за њихово успостављање, предложити и друге модалитете, као што је успостављање сарадње на нивоу управних округа за значајније послове локалне самоуправе који су од подручног или регионалног значаја.
Тачно је да су процеси децентрализације, претходних неколико деценија спровођени линеарно, тј. истовремено и једнако преношење послова на све општине и градове, независно од тога да ли су све јединице локалне самоуправе до- вољно припремљене за преузимање и извршавање тих послова. Очекујем да ће Програм реформе предвидети и нека нова законска решења која би омогућила даљи процес децентрализације. За будуће децентрализације у којима је неопходно да се пренос послова и даље спроводи линеарно, једна опција је да се уреди и могућност обавезне међуопштинске сарадње за оне локалне самоуправе које немају капацитет за самостално обављање тих послова. На овај начин би све локалне самоуправе могле да преузму обављање нових послова. За будуће процесе децентрализације послова које не морају да се спроводе линеарно, предложићемо и тзв. „условну децентрализацију“ по којој би се секторским законима предвидели послови које могу да обављају једи- нице локалне самоуправе када обезбеде неопходан кадровски и други капацитет.
Поред наведеног, планирана је и израда организационих модела за јединице локалне самоуправе различите величине (по броју становника) који би на оптималнији и функционалнији начин организовали обављање послова управе. Ови модели морају да уваже динамику и структуру послова, а тиме и неопходну кадровску структуру у локалним управама. У оквиру пројекта Министарства са Швајцарском агенцијом за сарадњу и развој „Локална самоуправа за 21. век“, планирана је и подршка јединицама локалне самоуправе које се одлуче да изврше организационе промене у складу са неким од одговарајућих модела.
Јачање функције управљања људским ресурсима на локалном нивоу власти и јачање кадровских капацитета препознати су као примарни правци у даљем развоју ове области превасходно кроз увођење система компетенција за за- послене у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе и то најпре кроз интегрисање оквира компетенција у акте о систематизацији, а затим и у друге области управљања љуским ресурсима (конкурсни поступак и оцењивање, односно вредновање радне успешности). Очекује се да ће се процес потпуног интегрисања и увођења комптенција за запослене у орга- нима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе спроводити у наредном периоду од 2 – 4. године.
Важност ових активности биће препозната и у Стратегији реформе јавне управе у Републици Србији за период 2021 – 2030. године, односно у Акционом плану за спровођење Стратегије реформе јавне управе кроз активности које се односе на измену нормативног оквира у циљу интегрисања оквира компетенција (измене постојећег закона и одговарајућих подзаконских аката и доношење нових подзаконских аката), као и кроз јачање капацитета путем развоја и спровођење обука запослених у кадровским јединицама и руково- диоца у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе за примену Оквира компетенција.