Значај пројекта и проблем на који се утиче
Адресни регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред Централног регистра становништва, Регистра привредних друштава и регистра непокретности.
Према подацима Министарства унутрашњих послова 3.028.020 грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега је 2.676.898 грађана пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице (познато као „нема улице бб“). Републички геодетски завод надлежан је за вођење Адресног регистра, али се упис адреса може извршити тек након давања назива улица од стране јединица локалних самоуправа. Највећи број општина и градова овај поступак спроводи нередовно, како због различитог тумачења прописа тако и због неажурности у раду.
Велики број државних и локалних органа и служби, због овакве праксе, креирао је интерне регистре адреса како би могли да комуницирају са странкама, али овака ситуација онемогућава интероперабилност и ажурирање података. Као последица тога, у различитим евиденцијама могу се за исто физичко или правно лице појавити различите адресе. Након ажурирања података у регистру на целој територији, постојаће јединствен регистар који ће сви органи бити у обавези да користе и који ће се централизовано водити. Илустрације ради, да су подаци о адресама ажурни не бисмо имали редове за здравствене картице јер би свим грађанима биле достављене на кућну адресу.
Из ових разлога крајем прошле године Влада Србије формирала је Координационо тело за унапређење Адресног регистра које укључује сва релевантна министарства и организације. Као пилот град одабрана је Лозница, а Републички геодетски завод је на основу ортофото снимака и према локално обичајним именима (на основу података достављених од стране ЈП „Пошта Србије“) припремио предлоге назива за све улице на територији Лознице. Градска скупштина је именовала нових 677 улица и држава је определила 5 милиона динара за финансирање таблица и бројева како би сви објекти у овом граду били обележени.
Процена је да на територији Србије нешто више од 47.000 назива улица и милион кућних бројева. Грађанима којима буде додељен нов назив или мењан назив улица и броја, биће одређен довољно разуман рок да промену ураде и у својим документима. Процена је да ће укупни трошкови ажурирања регистра и обележавања улица и кућних бројева износити 5 милиона евра.
Погледајте како напредује ажурирање Адресног регистра – https://a3.geosrbija.rs/el-ulica-monitoring