Адресни регистар

Значај пројекта и проблем на који се утиче

 

Адресни регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред Централног регистра становништва, Регистра привредних друштава и регистра непокретности.

 

Према подацима Министарства унутрашњих послова 3.028.020 грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега је 2.676.898 грађана пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице (познато као „нема улице бб“). Републички геодетски завод надлежан је за вођење Адресног регистра, али се упис адреса може извршити тек након давања назива улица од стране јединица локалних самоуправа. Највећи број општина и градова овај поступак спроводи нередовно, како због различитог тумачења прописа тако и због неажурности у раду.

 

Велики број државних и локалних органа и служби, због овакве праксе, креирао је интерне регистре адреса како би могли да комуницирају са странкама, али овака ситуација онемогућава интероперабилност и ажурирање података. Као последица тога, у различитим евиденцијама могу се за исто физичко или правно лице појавити различите адресе. Након ажурирања података у регистру на целој територији, постојаће јединствен регистар који ће сви органи бити у обавези да користе и који ће се централизовано водити. Илустрације ради, да су подаци о адресама ажурни не бисмо имали редове за здравствене картице јер би свим грађанима биле достављене на кућну адресу.

 

Из ових разлога крајем прошле године Влада Србије формирала је Координационо тело за унапређење Адресног регистра које укључује сва релевантна министарства и организације. Као пилот град одабрана је Лозница, а Републички геодетски завод је на основу ортофото снимака и према локално обичајним именима (на основу података достављених од стране ЈП „Пошта Србије“)  припремио предлоге назива за све улице на територији Лознице. Градска скупштина је именовала нових 677 улица и држава је определила 5 милиона динара за финансирање таблица и бројева како би сви објекти у овом граду били обележени.

 

Процена је да на територији Србије нешто више од 47.000 назива улица и милион кућних бројева. Грађанима којима буде додељен нов назив или мењан назив улица и броја, биће одређен довољно разуман рок да промену ураде и у својим документима. Процена је да ће укупни трошкови ажурирања регистра и обележавања улица и кућних бројева износити 5 милиона евра.

 

Погледајте како напредује ажурирање Адресног регистра – https://a3.geosrbija.rs/el-ulica-monitoring

Методологија рада и фазе пројекта

 

Фаза I – именовање улица и објеката

Републички геодетски завод, као орган надлежан за израду елабората улица и кућних бројева, сукцесивно ће их достављати јединицама локалних самоуправа на одлучивање. Локалне самоуправе су дужне да формирају Комисије за давање назива улица и Министарству државне управе и локалне самоуправе, у најкраћем року, доставе предлоге на мишљење и спроведу целокупан процес како би називи нових улица били усвојени на седници Скупштина и објављени у Службеном гласнику.

 

Методологија рада у пројекту „Ажурирање адресног регистра“ који спроводи Координационо тело Владе Републике Србије ради формирања јединственог, централног регистра, у првој фази утврђује:

  • Републички геодетски завод у року од 15 дана након одржане регионалне презентације за конкретну локалну самоуправу објављује елаборате на свом серверу и дотавља параметре за приступ
  • Јединица локалне самоуправе у року од 5 дана преузима елаборате и у року од 15 дана након преузимања елабората, доставља предлоге назива улица надлежном органу на сагласност (Министарству односно Покрајинском секретаријату), Националном савету националних мањина чији језик је у службеној употреби на територији ЈЛС и Савету за међунационалне односе
  • Национални савети националних мањина у року од 10 дана одлучују и достављају мишљење и јединици локалне самоуправе и Министарству односно Покрајинском секретаријату. Јединице локалне самоуправе достављају надлежном органу и мишљење Савета за међунационалне односе.
  • Надлежни орган у року од 10 дана доставља сагласност на предлоге назива улица

Јединица локалне самоуправе након прибављене сагласности надлежног органа на седници Скупштине доноси одлуку улице и објављује у Службеном гласнику, о чему обавештава Републички годетски завод.

Фаза II – обележавање на терену

Фаза III – пуна интероперабилност између органа

Након ажурирања улица у ЈЛС-у, локалне службе и државни органи, сукцесивно усклађују своје базе података са ажурираним регистром током 2019 и 2020. године.

Предуслов за реализацију

Подаци о адресама морају бити вођени у прописаном формату како би сви на исти начин уписивали ове податке и како би се ажурирали подаци на једном месту. Проблеми и трошкови које ствара непостојање јединственог Адресног регистра има далеко веће последице на функционисање државе управе, као и целокупне државе од могуће добити кроз продају ових података.

Извештавање

Сви органи укључени у пројекат, као и јединице локалних самоуправа дужни су да редовно достављају извештаје о тренутном статусу и свом напредовању Републичком геодетском заводи, као и на посебан захтев Координационог тела. Републички геодетски завод је надлежан за достављање обједињеног недељног извештаја члановима координационог тела. Извештај се објављује јавно на сајту МДУЛС-а.

 

Извештај садржи следеће елементе:

  • Број улица за које је РГЗ израдио елаборате
  • Број улица које је ЈСЛ послала предлоге надлежном органу
  • Број улица за које је надлежни орган дало сагласност
  • Број улица објављених у службеном гласнику ЈЛС

Смернице локалним самоуправама за израду предлога одлуке о називу улица

Стална конференција градова и општина задужена је за организацију регионалних скупова и координацију између  јединица локалних самоуправа, Републичког геодетског завода и Министарства државне управе и локале самоуправе.

 

 Смернице за израду предлога одлуке за добијање претходне сагласности надлежног органа на предлог одлуке о називима улица и других делова насељених места

 

 Предлози одлука

Skip to content