Састанак Националне платформе за социјалну инклузију неформалних сакупљача отпада одржан је данас у Нишу поводом почетка реализације једногодишњег пројекта „Подршка интеграцији у тржиште рада и формално управљање отпадом Рома, миграната и других рањивих група“.
Пројекат се реализује у сарадњи МДУЛС, Министарства заштите животне средине, ПКС и ГУ Ниша, а под покровитељством министарке и председнице Међуресорне радне групе за спровођење Агенде УН о одрживом развоју до 2020. Славице Ђукић Дејановић. Реализација је омогућена захваљујућу ГИЗ-у.
Министар Бранко Ружић рекао је да у Србији негде између 30 и 50 хиљада индивидуалних сакупљача отпада за рециклажу представљају кључан фактор за рециклажну индустрију Србије и да они значајно доприносе остварењу циљева Владе Србије у области заштите животне средине и достизању ЕУ стандарда.
„Уколико на њих додамо и чланове њихове породице долазимо до прилично великог броја људи који живи од овог посла. Управо ти сакупљачи отпада за рециклажу немају решен статус, нити право на пензионо или социјално и такву законску регулативу нисмо до сада средили“, рекао је Ружић наглашавајући битност пројекта чија је реализација данас започета.
„Нагласио бих да је то посао који је један од физички најзахтевнијих – просечан сакупљач препешачи око 20 км дневно, радни дан им траје и до 11 сати, немају плаћене викенде, боловања, одморе, а притом не зараде више од 15.000 динара месечно! А да не спомињем да ту заштите на раду ни не постоји, а да сакупљаче не чине само мушкарци – јаки и способни, већ и жене и деца“, описао је услове рада сакупљача рециклажног отпада.
Он је рекао да се ради о рањивим групама људи који живе и раде у крајње нерегуларним условима, а притом немају ни финансијске ни образовне ни друге потенцијале да се укључе у нормално пословање.
„Управо из разлога што они сами себи не могу помоћи, та помоћ мора доћи са стране и тај неодржив начин живота морамо да решимо започињањем програма који ће им омогућити или самозапошљавање или запошљавање у постојећим компанијама“, нагласио је Ружић.
Овај проблем се тиче и сиве економије, али и да се сакупљањем отпада претежно баве Роми, оценио је министар државне управе и локалне самоуправе.
„Питање њиховог укључивања у формално тржиште рада неодвојиво је повезано са њиховом еманципацијом у смислу образовања, стамбених услова и учешћа у јавним пословима“, рекао је Ружић и додао да кроз легислативу и учешће у пројектима Влада помаже у решавању конкретних проблема са којима се мањинске групе суочавају.
„Министарство државне управе и локалне самоуправе припремило је измене три закона – о заштити права и слобода националних мањина, о службеној употреби језика и писма и о националним саветима националних мањина“, рекао је Ружић и додао да после 15 година, поново је активиран Буџетски фонд за националне мањине, који сада износи око 1.800.000 динара, а буџетом за 2018. предвиђено је чак 12 пута више новца (око 21.800.000 рсд).
Министар се захвалио ГИЗ-у и немачкој влади који кроз различите програме подршке помажу како мигрантима, тако и бољем управљању отпадом у Србији.