Поводом данашњег текста који је објављен на тему евентуалних измена Закона о начину утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору (Закон о максимуму), желимо да укажемо на две погрешне констатације.
Пре свега, помињући да измене Закона о максимуму дају привилегије чиновницима у односу на запослене у приватним фирмама, наглашавамо да је намера управо супротна:
- да изједначи положај запослених који су технолошки вишак у држави са запосленима који су технолошки вишак у приватним фирмама.
Наиме, претходна верзија Закона, чију је примену члана 20. Уставни суд због могуће неуставности, одложио, прописивала је посебну отпремнину за запослене које испуњавају услов за пензију који су вишак, а која је мања од оне која би се давала запосленима који се прогласе технолошким вишком.
Због могуће неуставности овог члана, а и да би се несметано наставио процес рационализације, новим изменама закона смо запослене који имају услове за пензију, а који су вишак, вратили у режим Закона о раду и других запослених у привреди. На тај начин дајемо им прво могућност да се изјасне добровољно да ли хоће да напусте јавни сектор. Ако они то не желе, а послодавац сматра да му та радна места нису више потребна у процесу рада, он тим запосленима, који су, дакле, технолошки вишак, мора да исплати отпремнину као и свим другим запосленима. Закон о максимуму није прописивао висину те отпремнине, већ Закон о раду (који се примењује и на цео приватни сектор) и по којој би тај запослени имао право на трећину своје последње плате по години рада у јавном сектoру.
Сматрамо да је веома значајно, без обзира на оспоравање члана 20, што смо у овом периоду успели да идентификујемо који су то радна места у јавном сектору вишак, тако да сада послодавци неће моћи као у ранијим рационализацијама у јавном сектору да отпуштају само старије запослене и исплаћују им високе износе отпремнина, већ само оне запослене на радним местима која им заиста нису потребна, било да испуњавају услов за пензију или не. Свака злоупотреба ће бити много видљивија.