Матичне књиге представљају основне службене евиденције о личним стањима грађана из који произилазе остале службене евиденције других органа. Воде их градске, односно општинске управе, односно Градска управа града Београда, као поверени посао из делокруга Министарства државне управе и локалне самоуправе, тако да сваку промену података о свом личном стању, грађани могу извршити у својој локалној самоуправи.
Ова област у највећој мери унапређена је усклађивањем са међународним стандардима и прилагођавањем потребама савремене и модерне управе, посебно у сфери информационих технологија. У складу са општом реформом јавне управе и даљом модернизацијом и дигитализацијом матичних књига, новим законским решењима предвиђено је да се матичне књиге воде у електронском облику (Регистар матичних књига), чиме је учињен велики помак у правцу креирања повољног пословног окружења у вођењу ових евиденција. На овај начин обезбеђује се једнообразност у раду и примени прописа, а са друге стране, брже и лакше остваривање права грађана.
Упис у матичне књиге предуслов је за остваривање многих права, и зато је улога матичара у стварању модерне и ефикасне управе од изузетног значаја како за грађане, тако и за државу у целини.
Матичар је једно од најстаријих занимања у управи, будући да је још у првој половини XIX века у Србији уведена обавеза вођења матичних књига. У прво време матичне књиге су водили свештеници, а од доношења првог српског устава – Сретењског устава из 1835. године, држава је увидела значај и потребу правног уређивања ове области. Државне матичне књиге на целој територији Републике Србије устројене су доношењем Закона о државним матичним књигама из 1946. године, док су се пре тога водиле само на територији Бачке и Баната. Имајући у виду важност успостављања система матичних књига и улогу матичара у њиховом вођењу, дан ступања на снагу овог закона – 9. мај, сваке године се обележава као Дан матичара.
