Решавање питања правне невидљивости

У Републици Србији обезбеђени су сви услови за несметано остваривање права сваког детета да буде уписано у матичну књигу рођених одмах после рођења, уз поштовање законитости поступка и правне сигурности уписа у матичну књигу рођених.

Остваривање права на упис у матичну књигу рођених

Законом о матичним књигама из 2009. године, обезбеђене су нормативне претпоставке за упис у матичну књигу рођених, без обзира да ли се ради о детету чији су родитељи познати, детету чији су родитељи непознати, детету без родитељског старања или усвојеном детету и без обзира на чињеницу да ли се овај податак пријављује надлежном матичару у законском року или по протеку законског рока за упис у матичну књигу рођених.

Поштовање правне сигурности кроз идентификацију родитеља је стандард који се примењује у поступцима у којима се одлучује о правима деце, односно пријаве рођења детета ради уписа у матичну књигу рођених, како би се обезбедили сви механизми заштите у циљу спречавања сваке могуће врсте злоупотребе (нпр. трговине децом и људима), посебно с обзиром на преузете обавезе Републике Србије у складу са Конвенцијом Савета Европе о борби против трговине људима.

Ради уписа новорођеног детета у матичну књигу рођених по правилу идентитет мајке и лица које је у пријави рођења наведено као отац мора да се провери, односно утврди на основу личног документа.

Код држављана Републике Србије та документа су важећа лична карта или пасош издати од стране надлежног органа Републике Србије, а код страних држављана инострана путна исправа или идентификациони документ издат од стране надлежног органа Републике Србије.

Шта смо све предузели на решавању питања тзв. „правне невидљивости“

Данас се ситуација да неко лице није уписано у матичну књигу рођених јавља као изузетак, што је резултат активности које Министарство државне управе и локалне самоуправе спроводи од 2012. године, кроз Споразуме о разумевању закључене са Заштитником грађана и Високим комесаријатом Уједињених нација за избеглице – Представништво у Србији (УНХЦР).

У периоду реализације првог Споразума о разумевању (2012-2016. година) кроз сарадњу свих надлежних државних органа унапређен је нормативни оквир тако што је:

  • Законом о изменама Закона о републичким административним таксама из 2011. године, утврђено je ослобађање од плаћања административних такси за списе и радње које су у вези са поступком за накнадни упис чињенице рођења у матичну књигу рођених;
  • Законом о изменама и допунама Закона о пребивалишту и боравишту грађана из 2011. године, омогућено је грађанима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште на адресама центара за социјални рад и добију лична документа;
  • Законом о допунама Закона о ванпарничном поступку из 2012. године, омогућено је да се упис рођења у матичну књигу рођених може извршити на основу одлуке суда у ситуацијама када према Закону о матичним књигама то није могуће.

На тај начин обезбеђени су системски механизми за несметан упис у матичну књигу рођених. Истовремено обучени су и сензитивисани службеници за поступање у случајевима лица која су правно невидљива, док је кроз медијске кампање анимирана посебно осетљива група становништва – ромска популација.

У оквиру другог Споразума о разумевању (октобар 2019 – октобар 2021. године)

Узорак је обухватао 1.807 домаћинстава, односно укупно 9.218 лица. Истраживање је показало да у неформалним насељима живи 253 лица која нису уписана у матичне књиге рођених; 275 лица која немају држављанство Србије; 1.032 лица која немају личну карту; и 2.072 лица која немају пријављено пребивалиште или боравиште.

У УНХЦР истраживању Лица у ризику од апатридије у Србији – Извештај о напретку за период 2010 – 2015. године (Persons at Risk of Statelessness in Serbia – Progress Report 2010 – 2015) забележено је смањење броја лица која немају основна лична документа од 43% међу Ромима, Ашкалијама и Египћанима у Србији (са 6,8% у 2010. на 3,9% у 2015. години).

Инструкцијом се подиже ефикасност службеника на виши ниво тако да у случају рођења детета чија мајка нема лична документа поступају по принципу хитности и најбољег интереса детета и без обзира да ли је дете рођено у здравственој установи или изван ње покрећу процедуру утврђивања идентитета мајке, коју спроводе службеници Министарства унутрашњих послова.

Обухват ове инструкције је шири јер је циљ да мајка која нема лична документа реши питање своје правне видљивости, и да се на тај начин проблем реши „на извору“, те да јој се пружа правна помоћ и дају потребне информације за покретање управног, односно ванпарничног поступка утврђивања времена и места рођења, као и да се истовремено утврди да ли мајка има још деце која нису уписана у матичну књигу рођених, те да се и ти случајеви идентификују и реше.

  • Током 2021. године обучено је око 350 службеника (запослени у породилиштима који раде на пријави рођења детета, затим матичари, полицијски службеници, службеници центара за социјални рад, пружаоци бесплатне правне помоћи и повереници за избеглице) из 145 градова /општина – ради ефикаснијег поступања у случајевима рођења детета чија мајка нема лична документа, односно ради примене Инструкције за поступање у случајевима рођења детета чији родитељи немају лична документа ради омогућавања уписа у матичну књигу рођених.

Активности које спроводимо

Министарство континуирано прати стање у овој области и у сарадњи са другим релевантним институцијама наставља активности на решавању преосталих случајева лица која нису остварила право на упис у матичну књигу рођених, а која се данас појављују као изузетак.

Трећим Споразумом о разумевању између Министарства државне управе и локалне самоуправе, Заштитника грађана и УНХЦР, од 10. фебруара 2022. године, Република Србија се укључила у глобалну десетогодишњу кампању „Ја припадам“ (#IBelong), која има за циљ да се до новембра 2024. године у читавом свету искорени апатридија.

Оперативна група која делује у оквиру овог споразума, и коју поред споразумних страна чине представници министарстава у чијем делокругу су питања од значаја за решавање правне невидљивости (Минстарства унутрашњих послова, Министарства здравља, Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства правде и др.), предузима и координише активности из делокруга различитих министарстава како би се решили преостали случајеви лица која нису остварила право на упис у матичну књигу рођених и спречиле појаве нових случајева.

Настављамо са јачањем капацитета и координацијом рада службеника кроз наставак обука (октобар/новембар/децембар 2022. године, мај 2023. године – обучено око 250 службеника), упознајемо јавност кроз информативне кампање (децембар 2022. године у Београду и мај 2023. године у Нишу) намењене представницима ромске заједнице о значају поседовања личних докумената, као и на који начин и коме могу да се обрате како би остварили право на упис у матичну књигу рођених и прибавили лична докумената.

Водич за са информацијама како будуће мајке могу прибавити лична документа и остварити право на упис у матичну књигу рођених, у циљу остваривања права која + припадају сваком детету

ЗАШТО ЈЕ БИТНО ДА БУДУЋА МАЈКА ИМА  ЛИЧНА ДОКУМЕНТА

(да је уписана у матичну књигу рођених и да поседује личну карту)?

 

Поседовање важеће личне карте законско је право и обавеза свих држављана Републике Србије који имају навршених 16 година и имају пребивалиште на територији Републике Србије.

Веома је важно да имате личну карту у свом свакодневном животу, а нарочито приликом одржавања трудноће и рођења детета.

Када приликом рођења детета мајка поседује личну карту, она тиме омогућава остваривање низа права која која припадају сваком детету. У том случају родитељима новорођенчета омогућено је да из породилишта покрену процедуру:

  • пријаве рођења детета ради уписа у матичну књигу рођених,
  • одређивања јединственог матичног броја грађана и пријаве пребивалишта детета,
  • здравственог осигурања детета и
  • подношењa захтева за родитељски додатак, односно остваривањa права на финансијску подршку родитељима са децом.

Мајка која приликом порођаја поседује личну карту ће бити уписана у матичну књигу рођених за дете као мајка детета. За дете ће и пребивалиште бити пријављено аутоматски ако родитељи живе на истој адреси. Ако не живе на истој адреси, родитељи бирају на коју ће дете бити пријављено. Такође, дете ће бити пријављено за здравствено осигурање, а родитељи могу из породилишта да поднесу захтев и за родитељски додатак. На број телефона који наведу у пријави, добијају СМС обавештења о току поступка, а на адресу пребивалишта поштом им се доставља Извод из матичне књиге рођених и Картица здравственог осигурања.

КАКО ПРИБАВИТИ ДОКУМЕНТА У НЕКОЛИКО КОРАКА

ПРВИ КОРАК

Уколико сте личну карту изгубили или је  истекла, обратите се полицијској управи/станици – према месту пријављеног пребивалишта ради подношења захтева за издавање нове личне карте.

Уколико нисте сигурни да ли сте уписани у матичну књигу рођених и да ли сте држављанин Републике Србије  потребно је да се обратите најближој матичној служби у општинској/градској управи која ће извршити проверу да ли сте уписани у матичну књигу рођених и евиденцију држављана Републике Србије.

У случају да је упис извршен, следеће што је потребно да урадите јесте да се обратите полицијској управи/станици према месту пријављеног пребивалишта, ради подношења захтева за издавање личне карте.

Уколико имате више од 16, а мање од 18 година, захтев за издавање личне карте, као и све друге поступке ради прибављања личних докумената, у ваше име покреће ваш родитељ или старатељ, а уколико сте млађи од 16 година, потребна је и сагласност другог родитеља за издавање личне карте, уколико и он врши родитељско право.

Уколико сте пунолетни, али немате ниједан идентификациони документ (документ са фотографијом) потребно је да подношењу захтева за личну карту присуствује и лице чији је идентитет проверен (поседује важећи идентификациони документ), ради потврде вашег идентитета.

У случају да немате пријављено пребивалиште, потребно је да поднесете захтев за пријаву пребивалишта у полицијској управи/станици у месту у ком живите. Уз захтев прилажете власнички лист или уговор о купопродаји или уговор о поклону или решење о порезу за текућу годину или правоснажно оставинско решење и др.

Али и ако живите у неформалном насељу или у нелегализованом објекту (за који немате „папире“) такође имате право на пријаву пребивалишта. У том случају, пребивалиште вам може бити утврђено – на адреси родитеља или супружника, уколико стварно живите на истој или на адреси центра за социјални рад, на чијем подручју се налазите.

ДРУГИ КОРАК

Уколико се у матичној служби утврди да нисте уписани у матичну  књигу рођених, потребно је да поднесете захтев за накнадни упис чињенице рођења. Овај захтев можете поднети у било којој матичној служби, која ће по службеној дужности захтев проследити оној служби према месту вашег рођења. Након спроведеног поступка, општинска/градска управа доноси решење на основу којег уписује ваше рођење у матичну књигу рођених. Поступак је ослобођен плаћања такси.

Службеници запослени у матичној служби којој сте се обратили даће вам јасна упутства на који начин можете да остварите право на упис чињенице рођења у матичну књигу рођених. Такође, за помоћ се можете обратити и служби за бесплатну правну помоћ у општинској управи у којој живите.

ТРЕЋИ КОРАК

У случају да ваш захтев за накнадни упис чињенице рођења у матичну књигу рођених буде одбијен, потребно је да пред судом покренете поступак утврђивања времена и места рођења, који је по правилу хитан и у том случају упис у матичну књигу рођених се врши на основу решења суда.

И овај поступак је ослобођен од било каквих такси, односно нећете имати финансијске трошкове.

Поред вас, поступак може да покрене и свако лице које има непосредан правни иннтерес, а ради покретања овог поступка можете се обратити и центру за социјални рад који је овлашћен да у ваше име покрене овај поступак пред судом. Службеници запослени у центру за социјални рад објасниће вам шта се од вас очекује у овом поступку.

Након завршеног поступка пред судом и уписа у матичну књигу рођених потребно је да поднесете захтев за пријаву пребивалишта и захтев за издавање личне карте на начин који је већ описан. Уколико личну карту не можете да прибавите зато што немате регулисано држављанство Републике Србије, потребно је да се обратите полицијској управи/станици у месту у ком живите како бисте покренули одговарајући поступак.

Службеници запослени у полицијској управи/станици објасниће вам како да покренете поступак и шта је све потребно да приложите уз захтев.

Након завршеног поступка за утврђивање/стицање држављанства потребно је да поднесете захтев за пријаву пребивалишта и захтев за издавање личне карте на начин који је већ описан.

Приликом пријаве пребивалишта и издавања личне карте, као и у поступцима за утврђивање и стицање држављанства плаћају се таксе, односно накнаде, док су остали поступци бесплатни.

  • Надлежни органи управе у свим поступцима сами прибављају доказе о којима се води службена евиденција.
  • Ако добијете одлуку којом се ваш захтев одбија или одбацује, имате право на жалбу (најчешће у року од 15 дана од дана када сте одлуку примили). Веома је важно да се у том случају чим добијете одлуку обратите служби бесплатне правне помоћи.

КОМЕ СЕ МОЖЕТЕ ОБРАТИТИ ЗА

ПОМОЋ И ПОДРШКУ

  • Свакој матичној служби у најближој општинској/градској управи
  • Служби бесплатне правне помоћи у најближој општинској/градској управи
  • Центру за социјални рад
  • Најближој полицијској управи/станици
  • Министарству државне управе и локалне самоуправе, Бирчанинова 6, Београд

имејл: operativnagrupa@mduls.gov.rs 

Министарство континуирано прати стање у области остваривања права на упис у матичну књигу рођених и у сарадњи са другим релевантним институцијама наставља активности на решавању преосталих случајева лица која ово право још увек нису остварила, а која се данас појављују као изузетак.

Свако ко има сазнања да неко лице није уписано у матичну књигу рођених може се обратити на имејл адресу: operativnagrupa@mduls.gov.rs 

 

Инструкција за поступање у случајевима рођења детета чији родитељи немају лична документа ради омогућавања уписа у МКР

Skip to content