Реформа управног поступања основ је за све друге промене како би од управе направили сервис који ће бити у служби грађана и привреде, оцењено је данас на конференцији „Боље услуге за грађане и привреду у ери дигитализације – шта доноси реформа управног поступања?”.
Скуп су организовали Министарство државне управе и локалне самоуправе и Пројекат немачко-српске развојне сарадње “Подршка реформи јавне управе у Србији”, који спроводи ГИЗ.
Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић истакао је да је први корак ка креирању управе по мери свих нас, управо био доношење Закона о општем управном поступку, који је омогућио да државни органи сами прибављају и размењују податке о којима се води службена евиденција, а не да их траже од грађана.
„Престали смо да захтевамо од грађана да буду наши курири, шетају од институције до институције, чекајући у реду по неколико сати, бацајући паре на непотребне трошкове. До данас смо већ 1.400.000 пута разменили податке преко еЗУП-а без да смо исте тражили од наших грађана“, рекао је Ружић.
Он је истакао да је потребно веће информисање грађана о предностима које је ЗУП донео. Подсетио је да је потписано 188 административних поступака на локалу у циљу уједначавања праксе како би се избегле разлике у поступању управе у градовима и општинама у Србији. као и веће мотивисање општина и градова да одговоре на потребе грађана.
Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб рекао је да Немачка остаје посвећена подршци Србији на њеном путу ка ЕУ и додао да је реформа јавне управе једна од основних реформи на европском путу Србије.
„Реформа јавне управе остаје високо позиционирана у плану развојне сарадње Немачке и Србије“, додао је он.
Вођа пројекта “Подршка реформи јавне управе у Србији” Александра Хилбиг рекла је да циљ данашње конференције да подржи дебату о томе шта је потребно и шта се може учинити у погледу приближавања услуга које јавна управа пружа грађанима, како би те услуге за њих биле приступачније и једноставније.
На панелима су представници органа државне управе, правосуђа, удружења грађана, академске заједнице и стручњаци из иностранства говорили о променама које се дешавају у области унапређења услуга за грађане и привреду, изазовима са којима се грађани и привреда суочавају у комуникацији са администрацијом и кључним предусловима за добре резултате.
Истакнуто је да је реформа управног поступања започета 2016. како би се обезбедила већа правна сигурност грађана и привредника, односно, циљ је да не буде изненађења у поступцима, већ да се постигне очекивано, истоветно понашање свих у управи.
Оцењено је да је циљ реформе уставног поступања да се проблеми грађана решавају спровођењем закона.
Као пример, истакнуто је да раније за родитељски додатак било потребно доставити седам докумената, а да данас захваљујући Закону о управном поступку, управа постаје сервис грађана и тражи само један документ.
Нови Закон о општем управном поступку, који је у пуној примени од јуна 2017. године, један је од стубова за успостављање модерне и ефикасне јавне управе кроз оптимизацију, стандардизацију и дигитализацију административних процедура.