Поводом свечаног почетка овогодишњег СИГМА мерења напретка оствареног у спровођењу реформе јавне управе у Србији, а у оквиру процеса европских интеграција, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство за европске интеграције и Мисија СИГМА одржали су јуче уводни (kick off) састанак на високом нивоу. Циљ састанка је упознавање институција Републике Србије са мисијом СИГМА и представљање ревидираних принципа јавне управе које је СИГМА усвојила у новембру 2023. године.
На почетку састанка присутнима су се обратили министарка за европске интеграције проф. др Тања Мишчевић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе у сектору за Добру управу Радослав Вујовић, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева и шеф програма СИГМА Грегор Вирант.
Министарка за европске интеграције проф. др Тања Мишчевић навела је да реформисати државну управу и локалну самоуправу значи убрзати крвоток једне државе. „То је веома тежак и изазован посао од огромне важности и за наше грађане и за привреду. Тежак, јер за разлику од многих других области у којима се усклађујемо с оним што постоји у ЕУ, овде нема правних правила, већ постоје само правни принципи које државе чланице различито прихватају. Други велики изазов јесте чињеница да Србија има веома дугу традицију државне управе коју је развијала упоредо са својом државношћу. Пошто у ове реформе нисмо кренули од нуле, треба и да их пажљиво уклапамо са том нашом традицијом“, изјавила је министарка Мишчевић.
Говорећи о томе колики је значај реформе државне управо као услова у преговорима, министарка је нагласила да нам о томе говори и чињеница да је та реформа постала део првог кластера који називамо Основе, дакле један од носећих елемената преговарачког процеса. „Оно о чему највише треба да разговарамо и данас и убудуће јесу нови основни принципи усклађени са потребама 21. века, данашњом државном управом и наравно са искуствима нашег развоја до сада, као и развоја држава чланица“, рекла је министарка Мишчевић.
„Од самог почетка Европска унија је из својих фондова подржавала развој и унапређење државне управе и локалне самоуправе. Посебно нам је значајна секторска буџетска подршка Европске уније, која сада иде у нови циклус вредан 30 милиона евра и која подразумева врло јасне индикаторе за наставак даље реформе“, нагласила је министарка за европске интеграције и подвукла да се ступањем у чланство овај процес неће завршити, већ ће нас пратити и као чланицу Европске уније и зато је додатно веома важно да заједнички још много радимо на томе.
Обративши се у име министра државне управе и локалне самоуправе др Александра Мартиновића, помоћник министра Радослав Вујовић истакао је да Република Србија континуирано улаже значајне напоре у реформисање своје јавне управе и њено усклађивање са стандардима који преовлађују у Европској унији, али пре свега како би је учинила ефикаснијом, транспарентнијом, одговорнијом и „по мери својих грађана и грађанки“. Он је нагласио да је према налазима претходног СИГМА Извештаја из 2021. године највећи напредак идентификован у области Пружања услуга, али да се наша држава налази изнад регионалног просека и у областима Управљања јавним финансијама, Управљања људским ресурсима и Развоја и координације јавних политика, што, према његовим речима, потврђује посвећеност Републике Србије свеобухватној реформи јавне управе.
Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније у Републици Србији, изјавила је да је реформа јавне управе од суштинског значаја за јачање управљања на свим нивоима и представља један од темеља процеса проширења. „Заједно са владавином права, економијом и функционисањем демократских институција, реформа јавне управе је један од ‘основних’ елемената процеса приступања ЕУ. Иако се понекад може чинити да је реформа јавне управе некако потиснута од других основних принципа, она је у самом срцу процеса евроинтеграција, будући да квалитет институција и управљање чине основу за већу конкурентност, просперитет и друштвено благостање, и подупиру способност усклађивања са тековинама ЕУ на свим пољима“, изјавила је Халачева. Она је подсетила да, иако не постоји јединствен модел који се може преузети и применити на сваког будућег члана, принципи реформе јавне управе (ПАР), које је 2014. године развила СИГМА у тесној сарадњи са ЕУ, пружају драгоцене смернице за постизање здраве и непристрасне јавне управе. Халачева је истакла да Европска унија подржава административне реформе и подизање институционалних капацитета Србије од кад је ЕУ присутна у земљи, нагласивши да је Србија имала користи од највеће ЕУ подршке сектору за реформу јавне управе у региону (80 милиона евра), праћене текућом секторском буџетском подршком од 30 милиона евра.
Шеф програма СИГМА Грегор Вирант истакао je да ново издање Принципа јавне управе из 2023. године мање налаже правила, а више је засновано на пракси и резултатима. „Верујемо да ће резултати мониторинга, који ће бити спроведен током 2024. године, бити користан алат српској администрацији да идентификује предности и слабости, као и да одреди приоритетне области за побољшање“, рекао је Вирант.
СИГМА, заједничка иницијатива ОЕЦД и Европске уније, усвојила је у 2023. години ревидиране Принципе јавне управе и по њима ће се први пут спровести оцењивање за Републику Србију у 2024. години. Резултат оцењивања је Извештај о праћењу, који садржи оцене реформе јавне управе у шест најважнијих тематских области, као и препоруке за даље унапређење система јавне управе.
У недељи од 22. до 26. јануара планирано је одржавање посебних састанака по тематским областима, на којима ће представници Мисије СИГМА ближе представити методологију евалуације представницима институција Републике Србије.
Фото галерија – извор ЕУ Инфо Центар
