У Палати Србија данас је одржан 11. састанак Посебне радне групе за реформу јавне управе на ком је Србија изложила напредак у области реформе јавне управе, а Европска комисија представила своје ставове о појединачним питањима.
Делегацију Србије предводиле су, у техничком мандату, министарка државне управе и локалне самоуправе Јелена Жарић Ковачевић, као и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, док је у име Европске комисије делегацију предводио Жулијен Крампес, заменик шефа Одељења Б2 Генералног директората за проширење и источно суседство.
Жарић Ковачевић поручила је да реформа јавне управе у Србији није само техничко питање, већ суштински процес који одређује квалитет живота сваког појединца, те да је реч о брзини и квалитету услуга, смањењу бирократских процедура, поштовању закона, бољем управљању државним ресурсима и преданом раду у интересу грађана.
„Министарство државне управе и локалне самоуправе, институција у средишту реформе, усмерено је на модернизацију и прилагођавање рада државних органа потребама грађана и привреде. Наш циљ је јасан: јавна управа која је у служби грађана, а не грађани у служби бирократије“, истакла је Жарић Ковачевић у уводном излагању.
Министарка Мишчевић истакла је важност реформе јавне управе у процесу европске интеграције, која је и најважнија за организацију целокупног преговарачког процеса. “Без напретка у реформи јавне управе нема ни укупног напретка у преговорима”, рекла је министарка за европске интеграције и нагласила да је управо државна управа та која спроводи обавезе из усклађивања са правом ЕУ.
“Реформе се доказују резултатима, а један од начина да се оне убрзају јесте дигитализација свих платформи које нам служе да организујемо спровођење многобројних активности и праћење њиховог учинка”, изјавила је Мишчевић. Према речима министарке Мишчевић, један од доказа напретка је и преузимање управљачке одговорности свих нивоа управе.
Представници Србије су овом приликом поновили да је започет рад на изради новог Акционог плана за спровођење реформе јавне управе за период од 2025. до 20230. године, као и пратећих програма и то у областима јавних финансија, регулаторне реформе и реформе система локалне самоуправе, те да се овај процес одвија у оквиру пројекта комплементарне подршке Секторског реформског уговора, и да је реч о врло захтевној фази новог планирања.
На састанку, посебно су обрађене теме за сваку појединачну област административне реформе. Делегација Србије захвалила се на континуираној подршшци и помоћи коју ЕУ пружа нашој земљи у свим напорима у напредовању и приближавању ка моделу европског административног простора.
Уз јасне поруке да је неопходно наставити са реформом, размотрени су и оперативни закључци који би требало да укажу у ком правцу би Србија требала да се креће у наредном периоду.
Посебна група за реформу јавне управе представља специјално надзорно тело у праћењу спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању са основним задатком мониторинга имплементације Стратегије реформе јавне управе и њеног акционог плана.
