Суштинско питање реформе и модернизације државне управе је употреба информационо-комуникационих технологија, односно е-управе, због подизања ефикасности, јавности рада, смањења корупције, повећања задовољства грађана и привреде услугама које јавна управа пружа. На овај начин ћемо бити спремни за четврту индустријску револуцију, изјавио је државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) Жељко Ожеговић.
Ожеговић је на међународном семинару „Будимо корак испред сајбер напада“ нагласио да се однос државе према грађанима и привреди мења и да би један од стубова реформе јавне управе и један од основних инструмената за квалитет промена у будућности била е-управа. Он је додао и да је значајан „ветар у леђа“ квалитативним променама и недавно усвајање кровног Закона о општем управном поступку који уз увођење нових института и обавезу размене података из службених евиденција, доноси и казнене одредбе које би требало да обезбеде бољу и доследнију примену Закона. На тај начин, додао је државни секретар, кроз примену Закона, грађани и привреда ће остварити значајне уштеде у новцу и времену.
„МДУЛС је препознало потребу и тренутак и започело процес израде Закона о еУправи који ће надоместити све мањкавости система и омогућити да еУправа постане стварни и незаменљиви сегмент живота свих грађана Србије. Заједно са Дирекцијом за еУправу, органа у саставу Министарства, оно је пописало све прописе које је неопходно дорадити и томе посветило посебну пажњу у Стратегији развоја еУправе 2015-2018 која је усвојена на влади крајем 2015. године.“, рекао је Ожеговић.
Говорећи о Јединственом порталу еУправе као централном месту електронских услуга јавне управе за грађане и привреду, Ожеговић је истакао да је Портал доступан јавности већ пуних шест година и да се од тада континуирано одржава и унапређује. Он је додао да своје услуге на Порталу објављује 144 органа државне управе и локалне самоуправе, а да су међу најкоришћенијима замена возачке дозволе, заказивање термина за регистрацију возила, вађење извода из матичне књиге рођених и уверења о држављанству, као и недавно уведена услуга онлајн уписа деце у предшколске установе.
„Сва ова достигнућа и бенефити носе одређене ризике. Дигитална безбедност постаје захтев времена. Државне институције морају да раде на инвентивности и модернизацији, али је баш због тога неопходно боље управљање дигиталним ризицима“, нагласио је Ожеговић и закључио да се уз одговарајући законодавни оквир и националну стратегију за дигиталну безбедност земљу може учинити сигурнијом и конкурентнијом.