Подршка грађана сузбијању сиве економије највећа је у последње три године и достигла је рекордних 94 процента док 60% сматра да је држава одлучна да се избори са тим проблемом, показало је ново НАЛЕД-ово истраживање ставова грађана о сивој економији, које је у фебруару спровео Ипсос стратеџик маркетинг.
Да је обим сиве зоне смањен у последњих годину дана сматра готово половина испитаника и врло добро препознају да су Пореска управа и друге инспекције одговорне за сузбијање сиве економије, али проблем остаје неповерење у систем откривања и санкционисања рада мимо прописа. Чак две трећине грађана оцењује да држава не кажњава адекватно пословање у сивом.
– Активности које смо покренули у децембру 2014. када смо стартовали са израдом Националног програма за сузбијање сиве економије данас дају ефекте и показали смо зашто је важно радити системски и у партнерству с привредом и грађанима. Закон о инспекцијском надзору бележи одличне резултате јер имамо скок од 15% новорегистрованих фирми, као и смањење броја фирми које су се одјавиле и прешле у сиве токове за девет одсто – изјавила је на представљању истраживања министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић.
Приметно је да грађани недовољно препознају своју улогу у сузбијању сиве економије и 66% истиче да није спремно да пријави послодавца који запошљава на црно, из страха за радно место. Такође, 80% испитаника не би пријавило радњу или кафић где не добију фискални рачун јер им није потребан, не желе да улазе у расправу или сматрају да држава о томе треба да води рачуна.
Велики помак јесте пад броја грађана који никад не траже рачун, са 50 на 29%, док изазов остаје куповина на црно с обзиром на то да чак 20% грађана бар понекад купује акцизну робу (кафу резани дуван, алкохолна пића, цигарете и бензин) на нелегалним местима продаје.
– Привреда очекује унапређење инспекцијског надзора и бољу координацију инспекција, решавање проблема парафискалних намета и ефикаснији рад тужилаштва које је битан фактор у сузбијању сиве економије. Посебно је важна борба против нелегалне трговине и шверца акцизних производа јер се из акциза финансира готово 30% државног буџета – рекао је Драган Пенезић, менаџер за сарадњу с Владом компаније БАТ, чланице НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију.
С обзиром на то да смо тек на почетку године, добра вест је да чак 40% грађана зна да је 2017. проглашена за Годину борбе против сиве економије и очекује се да ће готово сваки други грађанин Србије учествовати у наградној игри „Узми рачун и победи“.
Да кампања и наградна игра дају одличне резултате показује и анализа Пореске управе према којој је промет евидентиран преко фискалних каса у јануару 2017. у односу на исти период прошле године код малих обвезника повећан готово 30% што је веома значајно имајући у виду да су купци код малих привредних субјеката претежно грађани и да је ту сива економија најзаступљенија.
Најзначајнији помак код малих обвезника забележен је у трговини на мало и поправци моторних возила где је промет већи 837,5 милиона динара или 41%. Значајно више су промет евидентирали и у секторима некретнина (59%), информисања и комуникација (41%), административним делатностима (28%), грађевинарству (21,5%), услугама смештаја и исхране (12%).
Ови резултати указују на велики утицај смањења сиве економије и пораста дисциплине у евидентирању промета и издавања фискалних рачуна што ПУ сматра директним ефектом кампање и наградне игре. Индиректни ефекат, али подједнако важан, јесте стварање амбијента у друштву који погодује спровођењу реформи из Националног програма за сузбијање сиве економије.
– Резултат који показује раст евидентирања промета преко фискалних каса не би био постигнут да грађани нису инсистирали на добијању рачуна. Ширење свести о значају добровољног поштовања прописа и едукација пореских обвезника, као и мотивација коју пружају активности попут наградне игре су кључни алати за подизање општег нивоа пореског морала – изјавила је директорка Пореске управе Драгана Марковић.
У наградној игри „Узми рачун и победи“ досад је послато 66 милиона фискалних рачуна и слипова минималне вредности 5,2 милијарде динара. Према проценама организатора, које у виду имају различите пореске стопе, учешће слипова и за основу узимају износ на рачунима од 100 динара, досад се на име ПДВ-а у републички буџет слило најмање 7,1 милиона евра.
За додатне информације:
Иван Радак, НАЛЕД – 063361250, i.radak@naled.rs
Милош Обрадовић, МДУЛС – 0648135008, mobradovic@mduls.gov.rs