Централни регистар становништва, који ће бити у функцији од септембра ове године, биће велики искорак на пољу преображаја државне управе у сервис грађана, изјавио је данас министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.
Он је на конференцији „Дигитална управа у Србији: међусекторска и интрасекторска сарадња“ рекао да ће Централни регистар обухватити податке грађана из 13 евиденција, попут матичних књига, књига држављана, личних карти, путних исправа, пребивалишта и боравишта, као и података о странцима.
То ће, како је објаснио, омогућити да процеси за државу буду бржи и ефикаснији, а грађанима ће то значити да више неће морати да прикупљају податке, да стоје у редовима, чекају на шалтерима…
Ружић је истакао да је доношењем Закона о општем управном поступку створен основ да се државна управа мења из корена и подсетио да је 2018. године донет Закон о еУправи, а годину касније Закон о централном регистру становништа, те да је сада на реду Програм развоја е-управе до 2022. године.
Како је рекао, мишљења су прикупљена, ради се на тексту и крајем фебруара очекује се да ће тај документ бити на влади.
„Тим програмом је предвиђено такође да се даље развијају е-сервиси и више користи е-управа у раду, да органи између себе боље комуницирају и да се више отварају подаци ка грађанима, као и да се ради на увођењу паметних градова у Србији“, објаснио је министар.
Ружић је указао да је увођење јединственог софверског решења за инспекције обезбедило и већи ниво ефикасности инспекцијског надзора.
„Захваљујући њему добијамо податке о привредним субјектима и предузећима, али и инспекцијским надзорима који су спроведени“, објаснио је министар истичући да се тако штеди време и не долази до преклапања послова инспекција.
„На једном месту доступни су сви подаци, имамо картотеку српске привреде, што је веома значајно“, рекао је министар.