„Ова Влада је дала себи најтежи од свих задатака: да проблеме не крије, већ да их решава“, започела је обраћање представницима медија потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички, поводом објављивања резултата анализе јавне управе. Истичући да је један од већих проблема који ограничава рад и развој Србије управо лоша организација јавне управе, Удовички је нагласила да први резултати мера фискалне консолидације охрабрују да се још јаче ухватимо у коштац са нагомиланим проблемима нефункционалне државне управе.
„Грађани добро знају шта значи штедети и живети у складу са могућностима, време је да и држава то уради“, поручила је Удовички и додала да модерна јавна управа мора бити оптимизована у складу са потребама и могућностима државе и друштва, рационално организована уз праведан систем плата и одговарајућу структуру запослених“. Све то мора да прати ефикаснији, професионалнији процес управљања јавном управом, ослоњен на савремене информационе и комуникационе технологије.
Како је навела, Министарство је дошло до поузданих, али не и тачних података јер Србија нема поуздан Регистар запослених. Међу изнетим подацима, Удовички је навела да је у децембру 2014. године број запослених у јавној управи износио 493,505 људи, али да јавна управа није велика као што се перцепира у јавности, већ да је већи проблем у лошој структури.
У Србији ради 7 запослених у државном сектору на 100 становника. У новим чланицама ЕУ, просек је 8 запослених на 100 становника. Дакле, у овој димензији проблема рационализације, ми добро стојимо иако морамо да водимо рачуна о опадајућем демографском тренду. Међутим, лошије стојимо када је у питању запосленост становништва и продуктивна споспобност друштва – у поређењу са истим државама ми би требали да имамо 10-15 % мање запослених јер су нам бар за толико могућности слабије.
„Неки од проблема лоше структуре проистичу из тога што негде преквалификовани радници, чије компетенције повлаче релативно више плате, раде на пословима које би подједнако добро могли да ураде и запослени са нижим квалификацијама па тако и са нижим платама. Затим, имамо превелик број руководилаца у односу на број извршилаца, па чак и екстремне ситуације у којима је неко самом себи шеф. Томе сада долази крај“, рекла је потпредседница Владе.
Управо структуром запослених и рада, Министарство ће се бавити у наредном периоду током фазе оптимизације, која ће се базирати на функционалним анализама, пописима и анализама свих послова које се врше.
Одговарајући на питање новинара колики је вишак запослених у процесу рационализације, Удовички је прецизирала да је реч 4.600 запослених у ресорима извршне власти и 4.478 у локалној самоуправи која обједињује управу и установе које су део државног сектора, али и локална јавна предузећа.
„То је процена у овом тренутку, али не и тачан број. До доношења Закона о максималном броју запослених у јавном сектору и одлуке Владе радићемо на томе да што боље идентификујемо вишак запослених“, рекла је Удовички. Овај закон је на јавној расправи, која траје до 4. јуна.
Анализе су показале да имамо простора за смањење запослености у јавном сектору уз истовремено унапређења нивоа и квалитета услуга који јавни сектор пружа грађанима и привреди, казала је она. „То неће бити ни брзо, ни лако! Нема чаробног штапића, нема магичних речи. Једино упоран рад и јасна визија довешће до жељеног стања“.
Зато радимо на два колосека, објаснила је Удовички. Прво и одмах – смањивање вишка запослених и максимална штедња без нарушавања капацитета организационих јединица које морају да пруже добру услугу грађанима и привреди. Затим ће уследити реорганизација државне управе и јавних служби. Негде ће доћи до укидања неких организационих облика, негде до спајања, а сигурно и до повећања псотојећих или формирања нових јединица. „Наиме, није ово први покушај да се јавни сектор уреди, али је раније поједностављен приступ и линеарно размишљање довело до нелогичности“, истакла је потпредседница.
„Дакле, уштеда трошкова зарада није сама себи циљ, као ни отпуштања вишка запослених који евидентно постоје! Ради се о чврстом опредељењу ове Владе да јавна средства буду искоришћења са максималним могућим позитивним ефектима. Хоћемо модерну државну која пружа праве услуге на прави начин“, закључила је потпредседница Владе.