У последње три године градови и општине су на име одштета за уједе паса луталица, према проценама НАЛЕД-а, исплатили више од милијарду динара што је велико оптерећење за локалне буџете, а посебан проблем представљају злоупотребе у виду лажних пријава, саопштено је на округлом столу „Одштетни захтеви – ефекти на буџет и спречавање злоупотреба“, који су у Палати Србија организовали Министарство државне управе и локалне самоуправе и НАЛЕД, иницијатори решавања овог проблема.
Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак истакао је да је прошле године формирана радна група која би ускоро требало да дође до целовитог системског решења за поступање надлежних органа у процесуирању одштетних захтева, збрињавање паса луталица, али и како би они који злоупотребљавају законски оквир били адекватно санкционисани.
Како је речено на скупу, пракса градова и општина показала је да иза лажних одштетних захтева често стоје организоване групе у којима се појављују не само исте „жртве“ већ и исти адвокати. Такође, проблем постоји и у судској пракси јер се пресуде неретко доносе само на основу исказа жртве, као и у поступању лекара јер потврђују уједе иако нису увек компетентни за тај посао (лекари домова здравља) или нису обавили све потребне провере.
Градски менаџер Београда Горан Весић оценио је да би требало пооштрити казнену политику према власницима који љубимце пуштају на улицу јер је то један узрока проблема, посебно имајући у виду податак да они чине 80% популације напуштених паса.
„Значајан помак донело би формирање регистра одштетних захтева за целу Србију како би се на једноставан начин открило ко се неуобичајено често појављује као жртва паса луталица. Потребна је и обука правобранилаца, креирање смерница комисијама које у општинама одлучују о захтевима за одштету како да поступају, као и уједначење судске и медицинске праксе“, рекао је стручни сарадник НАЛЕД-а Симо Вуковић.
Током прошле године само Београд и Нови Сад исплатили су готово 40 милиона динара одштета за уједе. У главном граду у просеку буде поднето око 1.000 пријава годишње који се реше вансудски (са просечном одштетом од око 20.000 динара), а на суду заврши више од 300. Док се у Београду број парница благо смањује, у Новом Саду расте – од 350 у 2013. до 2.004 у 2016. Како су трошкови судских поступака велики и могу да буду и већи од одштете, у општини Кањижа нашли су решење. На округлом столу представљен је модел према којем је општинска управа закључила уговор с осигуравајућом кућом којој плаћа премију, а осигурање потом проверава оправданост захтева што је значајно смањило расходе локалног буџета, који сада могу да буду уложени у адекватно збрињавање луталица и друге потребе.