Инспектори, уз рад на терену под свим временским условима, недостатак људства и незадовољавајући материјални положај, имају још једну тешку препреку у послу са којом треба да изађу на крај. То је агресивно понашање странака и других грађана према инспекторима.
Закони о инспекцијском надзору и управном поступку успостављају правила савременог инспекцијског надзора и стављају превентивно и саветодавно деловање инспектора у први план, па тако са своје стране смањују тензију између контролисаних и оних који контролишу, која је пратилац надзора. Инспектори су дужни да се професионално и учтиво, али и достојанствено и одлучно понашају у провери спровођења закона. Међутим, низак ниво професионалне и личне културе и агресивни модел понашања одређених појединаца доводи до вербалних и физичких напада на инспекторе, што је постала учестала недопустива појава.
Драгоман Пауновић, председник Мреже инспектора Србије (МИНС) – струковног удружења инспектора, указује да су вређање, претње и физички напади нешто с чиме се готово сваки инспектор сусрео у свом раду.
– Бројни су примери спречавања инспектора у обављању надзора и напада на инспектора: од озбиљних претњи инспектору и члановима његове породице, преко закључавања у објектима и лишавања слободе кретања или избацивања инспектора из објекта и недопуштања да се спроведе поступак, нахушкавања паса, покушаја гажења возилом, прогањања, па до наношења лаких и тешких телесних повреда и пребијања инспектора од стране удружене групе насилника. Имамо бруталан пример колеге инспектора рада из Новог Сада, кога је, док је био на радном задатку, напала група од пет лица, оборила на земљу и, док је био на земљи, тукла рукама и ногама. Инспектор је тада задобио преломе костију. Инспектори у оваквим ситуацијама трпе и страх високог интензитета, па све то поново, уз осећај незаштићености и усамљености, пролазе и у поступцима пред полицијом и јавним тужилаштвом, па онда пред судом, ако случај, неретко после дужег времена, добије судски епилог – објашњава Пауновић.
Он додаје и да инспектори указују да се неретко у поступцима пред надлежним органима појављују лажни сведоци, који неистинито говоре о томе како је инспектор провоцирао насилника или како је хтео да на незаконит начин прикупи доказе или да повреди лична права лица под надзором.
Како би се повећала кривичноправна заштита инспектора, Министарство државне управе и локалне самоуправе, МИНС и НАЛЕД иницирали су ка Министарству правде да се, у склопу најављених измена и допуна Кривичног законика, повећа кривичноправна заштита инспектора. Драгоман Пауновић истиче да би инспектори, према природи и ризицима посла, самосталности и одговорности коју имају, требало да уживају појачану кривичноправну заштиту као што је то предвиђено за службена лица која обављају послове јавне или државне безбедности и чувања јавног реда и мира. Пауновић додаје и да учиниоци ових дела као оруђе користе и лажно пријављивање и оптуживање инспектора и подношење тужби за накнаду штете против инспектора. Због таквих злоупотреба, МИНС предлаже да се у случају вођења оваквих поступака против инспектора, које покреће приватни тужилац у вези са обављањем послова и радних задатака инспектора, орган у чијем је саставу инспекција предујми трошкове инспектора у том поступку, укЉучујући и трошкове заступања.
Закон о инспекцијском надзору дефинише да је инспектор овлашћено службено лице које ужива кривичноправну заститу, да му полиција пружа помоћ, посебно када се очекује отпор, и прописује прекршај онемогућавања инспекцијског надзора. Кривични законик прописује кривична дела против службених лица, укључујући и инспекторе. Инспектори нам истичу и да њихови учиниоци неретко не трпе казнене последице свог противправног, насилничког понашања. Због тога смо учинили иницијативу ка Министарству правде да се повећа кривичноправна заштита инспектора и стане на пут оваквим појавама – каже Зоран Касаловић, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе и заменик председника Координационе комисије за инспекцијски надзор.
Милан Стефановић, саветник НАЛЕД-а за инспекцијски надзор и правна питања, каже да је потребно да појачану кривичноправну заштиту инспектора у закону прати и доследна тужилачка и судска пракса, како би се слово закона спровело у дело.
– У том циљу, било би значајно када би Републички јавни тужилац издао Опште обавезно упутство свим јавним тужиоцима да се код кривичних дела против инспектора, као службених лица, неће примењивати начело опортунитета, тако што у тим предметима јавни тужиоци неће одлагати кривично гоњење са наредбом испуњења одређених обавеза, на пример уплате одређеног износа у друштвено корисне сврхе, па се, последично, неће одбацивати кривичне пријаве по овом основу. Код кривичних дела против инспектора, када за то постоје законски услови, водио би се редован кривични поступак, а судска пракса би требало да успостави строжу казнену политику за учиниоце ових кривичних дела. Тако би их, а и потенцијалне друге учиниоце, превентивно одвратила од тога да понове или учине такво дело. Тиме се подиже углед државних органа и професије инспектора и, уопште, ниво владавине права – наводи Стефановић.