Потпредседница владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички учествовала је на стручном скупу посвећеном финансијској дисциплини, где је поручила да је за одрживе резултате у тој области неопходно суочавање са проблемом недовршене економске транзиције у Србији.
„Све су то велики изазови и за сада до резултата се долази политичким напорима“, констатовала је Удовички.
Према њеним речима, очигледан је проблем пројекција нереалног буџета и улазака у обавезе за које је извесно да не могу да буду плаћене.
„Питање је, међутим, како и на који начин дефинисати особу, односно функцију одговорну за финансијску дисциплину у ситуацији какав је наш систем тренутно“, рекла је Удовички на скупу „Финансијска дисциплина у трошењу јавних средстава (и регулисању приватих трансакција): где/колико недостаје и како је успоставити?“.
Она је указала да се током процеса постављања буџетских ограничења дошло до сазнања да ни институције нису јасно дефинисане. Тек након што се то утврди, може се видети како се буџетска ограничења поштују, додала је.
„После 16 година напора да се спроведу реформе кроз финансијске механизме – што није уродило плодом, додељен је задатак МДУЛС-у да пребројимо запослене и били смо свесни да је и тај напор ограниченог капацитета. Из тог разлога донет је Закон о начину одређивања максималног броја запослених, који је у извесној мери компензација за непостојање праве финансијске дисциплине“, рекла је Удовички.
Према њеним речима, посебан угао проблема тиче се локалних самоуправа, где се та недовољна дефинисаност буџетских ограничења огледа у недовољном разграничењу директних и индиректних буџетских корисника.
Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић рекао је да је у 2015. години први пут спроведена финансијска ревизија свих, у складу са Законом о ДРИ, обавезних субјеката ревизије, укључујући и три политичке странке и да су се уочене неправилности у пословању најчешће односиле на примену Закона о буџетском систему и Закона о јавним набавкама.
Ревизори су установили неправилности у вези са планирањем и извршењем буџета и финанијских планова, запошљавањем већег броја лица од дозвољеног, исплату виших плата од прописаних, навео је Сретеновић и додао да је од оснивања ДРИ до данас донето више од 5.000 препорука.
Професор Економског факултета Милојко Арсић објаснио је да је финансијска дисциплина феномен који се односи на све учеснике у привредном животу и подразумева сервисирање свих обавеза које имају, док недисциплина настаје када се креирају планови који нису одрживи.
Као пример је навео да су просечни рокови плаћања у Србији од 120 до 140 дана, а у земљама ЕУ око 40 дана.
Арсић је такође нагласио да нема ниједне земље која је успела да трајно успостави финансијску дисциплину и да је у Србији дуготрајно социјалистичко наслеђе и крах привреде 90-их година узрок велике финансијске недисциплине.
Висока толеранција за неплаћење обавеза, чињеница да су јавност и политичари били на страни дужника и чести репрограми пореских дугова су део разлога што обавезе нису биле измириване, као и толерисање сиве економије, истакао је Арсић и нагласио да су један од језгара финансијске недисциплине јавна предузећа.
Професор Правног факулета Бранко Радуловић рекао је, између осталог, да су мале јединице локалне самоуправе неефикасније у односу на градове и да је пожељено да се уради нешто што би помогло развоју тих општина, попут њиховог спајања или припајања.