Potpredsednica vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički učestvovala je na stručnom skupu posvećenom finansijskoj disciplini, gde je poručila da je za održive rezultate u toj oblasti neophodno suočavanje sa problemom nedovršene ekonomske tranzicije u Srbiji.
„Sve su to veliki izazovi i za sada do rezultata se dolazi političkim naporima“, konstatovala je Udovički.
Prema njenim rečima, očigledan je problem projekcija nerealnog budžeta i ulazaka u obaveze za koje je izvesno da ne mogu da budu plaćene.
„Pitanje je, međutim, kako i na koji način definisati osobu, odnosno funkciju odgovornu za finansijsku disciplinu u situaciji kakav je naš sistem trenutno“, rekla je Udovički na skupu „Finansijska disciplina u trošenju javnih sredstava (i regulisanju privatih transakcija): gde/koliko nedostaje i kako je uspostaviti?“.
Ona je ukazala da se tokom procesa postavljanja budžetskih ograničenja došlo do saznanja da ni institucije nisu jasno definisane. Tek nakon što se to utvrdi, može se videti kako se budžetska ograničenja poštuju, dodala je.
„Posle 16 godina napora da se sprovedu reforme kroz finansijske mehanizme – što nije urodilo plodom, dodeljen je zadatak MDULS-u da prebrojimo zaposlene i bili smo svesni da je i taj napor ograničenog kapaciteta. Iz tog razloga donet je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih, koji je u izvesnoj meri kompenzacija za nepostojanje prave finansijske discipline“, rekla je Udovički.
Prema njenim rečima, poseban ugao problema tiče se lokalnih samouprava, gde se ta nedovoljna definisanost budžetskih ograničenja ogleda u nedovoljnom razgraničenju direktnih i indirektnih budžetskih korisnika.
Predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović rekao je da je u 2015. godini prvi put sprovedena finansijska revizija svih, u skladu sa Zakonom o DRI, obaveznih subjekata revizije, uključujući i tri političke stranke i da su se uočene nepravilnosti u poslovanju najčešće odnosile na primenu Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama.
Revizori su ustanovili nepravilnosti u vezi sa planiranjem i izvršenjem budžeta i finanijskih planova, zapošljavanjem većeg broja lica od dozvoljenog, isplatu viših plata od propisanih, naveo je Sretenović i dodao da je od osnivanja DRI do danas doneto više od 5.000 preporuka.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objasnio je da je finansijska disciplina fenomen koji se odnosi na sve učesnike u privrednom životu i podrazumeva servisiranje svih obaveza koje imaju, dok nedisciplina nastaje kada se kreiraju planovi koji nisu održivi.
Kao primer je naveo da su prosečni rokovi plaćanja u Srbiji od 120 do 140 dana, a u zemljama EU oko 40 dana.
Arsić je takođe naglasio da nema nijedne zemlje koja je uspela da trajno uspostavi finansijsku disciplinu i da je u Srbiji dugotrajno socijalističko nasleđe i krah privrede 90-ih godina uzrok velike finansijske nediscipline.
Visoka tolerancija za neplaćenje obaveza, činjenica da su javnost i političari bili na strani dužnika i česti reprogrami poreskih dugova su deo razloga što obaveze nisu bile izmirivane, kao i tolerisanje sive ekonomije, istakao je Arsić i naglasio da su jedan od jezgara finansijske nediscipline javna preduzeća.
Profesor Pravnog fakuleta Branko Radulović rekao je, između ostalog, da su male jedinice lokalne samouprave neefikasnije u odnosu na gradove i da je poželjeno da se uradi nešto što bi pomoglo razvoju tih opština, poput njihovog spajanja ili pripajanja.