Реформа јавне управе је потребна, јер је прескупа у односу на БДП и потребне су јефтиније услуге, поручила је потпредседница владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Kори довички на Конференцији Подстицај за најбоље финансијске директоре „Планирање за раст“.
Удовички је, отварајући скуп у хотелу „Метропол“, навела да потреба за реформом јавне управе долази и из, како је нагласила, веома захтевног процеса приступања ЕУ.
„Од Србије се очекује да буде у стању да доведе своју привреду и систем заштите права, демократије, на ниво европских земаља и да буде спремна да функционише у европском административном простору“, указала је Удовички и нагласила да је ова влада затекла стратегију реформе јавне управе коју је затим конкретизовала кроз Акциони план, а који је потом омогућио да се заврше преговори са ЕУ и Светском банком. Када је реч о ЕУ, ради се о секторско-буџетској подршци од 80 милиона евра у наредне три године, неопходних за велики преократ, додала је она.
Удовички је и овога пута указала на четири стуба која чине суштину реформе јавне управе – шта се ради, како се ради, ко ради и питање финансирања. Говорећи о „првом стубу“, Удовички је рекла да је спроведена анализа показала да број запослених у јавној управи у односу на величину становништва није велики. Србија има седам запослених у јавној управи на 100 становника, док земље које су недавно ушле у ЕУ имају 8,1 запослених, а друге земље и више, прецизирала је министарка државне управе и локалне самоуправе.
„Немамо огромне вишкове запослених, то није тачно, имамо мањи број од других земаља, али имамо иста очекивања о типу услуга које морају да нам се пруже. Зато смањивање тог броја мора да се ради пажљиво, скалпелом, а не секиром“, подвукла је Удовички и истакла да је здравство најнеефикаснији сектор, да Србија на зараде у здравству троши два пута више од нових чланица ЕУ, а разлог томе је што су оне приватизовале много већи део здравства.
„По укупним трошковима здравства спадамо у земље које највише издвајају из БДП-а, које највише троше, а резултати су нам слабији“, подвукла је Удовички и додала да Србија има више запослених у здравству, али приближно исти број лекара као друге земље, што говори да је проблем немедицинско особље и мало регистрованих приватних лекара.
Говорећи о „другом стубу“, Удовички је истакла да је потребна промена система одлучивања и планирања и да свака одлука, која би се, на пример, односила на здравствени систем, мора да се спроводи кроз више влада, јер било би трагично да почне са једном, а онда да дође до потпуног заокрета.
„Без дијалога државе и грађана, односно привреде, не може да буде бољег привредног амбијента, који је услов за привредни раст и веће поверење“, закључила је Удовички.