Reforma javne uprave je potrebna, jer je preskupa u odnosu na BDP i potrebne su jeftinije usluge, poručila je potpredsednica vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori dovički na Konferenciji Podsticaj za najbolje finansijske direktore „Planiranje za rast“.
Udovički je, otvarajući skup u hotelu „Metropol“, navela da potreba za reformom javne uprave dolazi i iz, kako je naglasila, veoma zahtevnog procesa pristupanja EU.
„Od Srbije se očekuje da bude u stanju da dovede svoju privredu i sistem zaštite prava, demokratije, na nivo evropskih zemalja i da bude spremna da funkcioniše u evropskom administrativnom prostoru“, ukazala je Udovički i naglasila da je ova vlada zatekla strategiju reforme javne uprave koju je zatim konkretizovala kroz Akcioni plan, a koji je potom omogućio da se završe pregovori sa EU i Svetskom bankom. Kada je reč o EU, radi se o sektorsko-budžetskoj podršci od 80 miliona evra u naredne tri godine, neophodnih za veliki preokrat, dodala je ona.
Udovički je i ovoga puta ukazala na četiri stuba koja čine suštinu reforme javne uprave – šta se radi, kako se radi, ko radi i pitanje finansiranja. Govoreći o „prvom stubu“, Udovički je rekla da je sprovedena analiza pokazala da broj zaposlenih u javnoj upravi u odnosu na veličinu stanovništva nije veliki. Srbija ima sedam zaposlenih u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok zemlje koje su nedavno ušle u EU imaju 8,1 zaposlenih, a druge zemlje i više, precizirala je ministarka državne uprave i lokalne samouprave.
„Nemamo ogromne viškove zaposlenih, to nije tačno, imamo manji broj od drugih zemalja, ali imamo ista očekivanja o tipu usluga koje moraju da nam se pruže. Zato smanjivanje tog broja mora da se radi pažljivo, skalpelom, a ne sekirom“, podvukla je Udovički i istakla da je zdravstvo najneefikasniji sektor, da Srbija na zarade u zdravstvu troši dva puta više od novih članica EU, a razlog tome je što su one privatizovale mnogo veći deo zdravstva.
„Po ukupnim troškovima zdravstva spadamo u zemlje koje najviše izdvajaju iz BDP-a, koje najviše troše, a rezultati su nam slabiji“, podvukla je Udovički i dodala da Srbija ima više zaposlenih u zdravstvu, ali približno isti broj lekara kao druge zemlje, što govori da je problem nemedicinsko osoblje i malo registrovanih privatnih lekara.
Govoreći o „drugom stubu“, Udovički je istakla da je potrebna promena sistema odlučivanja i planiranja i da svaka odluka, koja bi se, na primer, odnosila na zdravstveni sistem, mora da se sprovodi kroz više vlada, jer bilo bi tragično da počne sa jednom, a onda da dođe do potpunog zaokreta.
„Bez dijaloga države i građana, odnosno privrede, ne može da bude boljeg privrednog ambijenta, koji je uslov za privredni rast i veće poverenje“, zaključila je Udovički.