Министарство за државну управу и локалну самоуправу у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО) развило је 188 модела административних поступака у девет области на локалном нивоу, што значи да ће процедуре у општинама и градовима бити исте, а министар Бранко Ружић је истакао да је реч о револуционарном пројекту.
“Желео бих да изразим задовољство због једног револуционарног пројекта који се први пут у Србији дешава, а све у функцији уређивања система”, рекао је Ружић на конференцији за новинаре у Влади Србије и истакао да су модели административних поступака и њихова стандардизација најширој јавности дали одговоре на питање шта раде локалне самоуправе, коме треба да се обрате и шта им је потребно да би остварили своја права.
Према његовим речима, стандардизовани поступци обезбеђују законитост у раду, убрзање поступка, одлучивање о захтевима грађана, као и до уједначавања права грађана и привреде у свим локалним самоуправама, а тим се добија правна сигурност. Осим тога примена модела обезбеђује већу транспарентност у раду управе, смањење ризика или потенцијалног ризика од корупције и индивидуализацију одговорности.
“Модели административних поступака јесу и предуслов за електронску размену и прибављање података по службеној дужности између локалних и државних органа”, рекао је Ружић и додао да ће се наставити са ажурирањем, а да се свих 188 модела могу наћи на сајту министарства за државну управу и локалну самоуправу и сајту СКГО.
Ђорђе Станичић из СКГО је навео да ће процедуре бити исте у свакој локалној самоуправи која преузме моделе, а то значи да ће се користити исти правни основи, да ће исти рокови важити и да ће бити потребна иста документа. Када је реч о роковима, у моделима су они, каже Станичић, омеђени законом, али су и дати препоручени рокови који су краћи од предвиђених.
Представница СКГО Јелена Михајловић Танасијевић истакла је да примена административних поступака треба да допринесе већој ефикасности градова и општина и бољим услугама за грађане и привреду.
“У поступцима склапања брака, остваривања права на дечји додатак, па и постављања киоска или израда студија процене утицаја на животну средину – сваком документу који покрива те области, ми смо детаљно описали шта је правни основ, ко покреће захтев, шта је потребно од докумената, шта се прибавља по службеној дужности, колико то траје и колико то кошта”, рекла је она, наводећи да то интересује грађане.