Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) razvilo je 188 modela administrativnih postupaka u devet oblasti na lokalnom nivou, što znači da će procedure u opštinama i gradovima biti iste, a ministar Branko Ružić je istakao da je reč o revolucionarnom projektu.
“Želeo bih da izrazim zadovoljstvo zbog jednog revolucionarnog projekta koji se prvi put u Srbiji dešava, a sve u funkciji uređivanja sistema”, rekao je Ružić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije i istakao da su modeli administrativnih postupaka i njihova standardizacija najširoj javnosti dali odgovore na pitanje šta rade lokalne samouprave, kome treba da se obrate i šta im je potrebno da bi ostvarili svoja prava.
Prema njegovim rečima, standardizovani postupci obezbeđuju zakonitost u radu, ubrzanje postupka, odlučivanje o zahtevima građana, kao i do ujednačavanja prava građana i privrede u svim lokalnim samoupravama, a tim se dobija pravna sigurnost. Osim toga primena modela obezbeđuje veću transparentnost u radu uprave, smanjenje rizika ili potencijalnog rizika od korupcije i individualizaciju odgovornosti.
“Modeli administrativnih postupaka jesu i preduslov za elektronsku razmenu i pribavljanje podataka po službenoj dužnosti između lokalnih i državnih organa”, rekao je Ružić i dodao da će se nastaviti sa ažuriranjem, a da se svih 188 modela mogu naći na sajtu ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i sajtu SKGO.
Đorđe Staničić iz SKGO je naveo da će procedure biti iste u svakoj lokalnoj samoupravi koja preuzme modele, a to znači da će se koristiti isti pravni osnovi, da će isti rokovi važiti i da će biti potrebna ista dokumenta. Kada je reč o rokovima, u modelima su oni, kaže Staničić, omeđeni zakonom, ali su i dati preporučeni rokovi koji su kraći od predviđenih.
Predstavnica SKGO Jelena Mihajlović Tanasijević istakla je da primena administrativnih postupaka treba da doprinese većoj efikasnosti gradova i opština i boljim uslugama za građane i privredu.
“U postupcima sklapanja braka, ostvarivanja prava na dečji dodatak, pa i postavljanja kioska ili izrada studija procene uticaja na životnu sredinu – svakom dokumentu koji pokriva te oblasti, mi smo detaljno opisali šta je pravni osnov, ko pokreće zahtev, šta je potrebno od dokumenata, šta se pribavlja po službenoj dužnosti, koliko to traje i koliko to košta”, rekla je ona, navodeći da to interesuje građane.