ПОЈАШЊЕЊЕ О БРОЈУ НОВОЗАПОСЛЕНИХ

Број радних места на неодређено и одређено време у директним и индиректним корисницима консолидованог буџета смањио се у нето износу за око 11.500, у периоду од јануара 2014. до јуна 2015. године. Број радних места на неодређено је смањен за око 16.000, док је број радних места на одређено време увећан за око 4.500.  Укључујући и јавна комунална предузећа, основана од стране локалних самоуправа, која су обухваћена Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, број запослених на неодређено и одређено је смањен за скоро 15.500.  Процена промене броја радних места је поуздана и у сагласности је са свим расположивим индикаторима на основу којих се може проценити број запослених – међугодишњом променом расхода за зараде, подацима о запослености достављеним од стране самих министарстава, подацима о запослености Регистра запослених, изабраних, постављених и ангажованих лица (Регистар запослених) који води Управа за трезор Министарства финансија и Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО), као и подацима о формалној запослености у правним лицима које прикупља и објављује Републички завод за статистику.

Међугодишње смањење расхода за зараде од 11.4% указује да се број запослених у буџетском сектору државе смањио за 2.5%, док је преостало смањење последица смањења зарада у јавном сектору за 10% (укупно смањење мање је од 10%, јер смањењем зарада нису били обухваћени сви запослени). Смањење запослености за 2.5% еквивалентно је смањењу броја запослених за 11.500. Расходи за зараде су један од најпоузданијих индикатора кретања броја запослених. Процена до које је Министарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) дошло, анализирајући кретање расхода за зараде, у великој мери се поклапа и са анализом Фискалног савета, објављеном у месечном извештају за месец август.

Анализа података Регистра запослених, а затим упаривање са подацима ЦРОСО-а, такође наводи на закључак да је број запослених на неодређено и одређено време смањен за 11.500 од почетка 2014. године. Подаци Регистра запсолених и ЦРОСО-а омогућавају и детаљнију анализу структуре смањења, према свим директним и индиректним корисницима буџета. Број запослених на неодређено време мањи је у свим ресорима, како централног, тако и локалног нивоа државе. Смањење броја запослених на неодређено детерминисано је пре свега природним одливом, а због забране запошљавања у јавном сектору, велика већина тих радних места није опет попуњена – дозвољено је запослити једну особу тек када се број запослених смањи за пет, под условом да корисник располаже средствима за додатно запошљавање. Подаци Регистра запослених и ЦРОСО-а у највећој мери су у сагласности са подацима о стању и кретању броја запослених, које су преостали ресори достављали МДУЛС-у, као координатору процеса рационализације сектора државе.

Подаци о формалној запослености у правним лицима, које прикупља и објављује Републички завод за статистику (РЗС), на основу Полугодишњих истраживања о броју и зарадама запослених, указује да је број запослених у секторима у којима се доминантно држава појављује као послодавац (Државна управа и обавезно социјално осигурање, Образовање, Здравствена и социјална заштита) смањен у марту ове године у односу на март претходне године за близу 2%. У обзир треба узети да подаци РЗС-а нису у потпуности упоредиви са претходно представљеним подацима из Регистра запослених и ЦРОСО-а, јер са једне стране не покривају цео сектор опште државе, док са друге стране у секторе који су доминантно под контролом државе, ипак укључују и приватни сектор.

Међусобно подударање више независних извора података који приказују кретање броја запослених омогућава поприлично поуздану процену смањења броја запослених од почетка 2014. године. Такође, сви наведени подаци указују да процена кретања запослености на основу података које РЗС прикупља кроз Анкету о радној снази (АРС), а коју је користила Европска комисија при састављању CCEQ извештаја (http://ec.europa.eu/economy_finance/publications/eetp/pdf/tp004_en.pdf), није тачна, нити поуздана у домену сектора опште државе. Број запослених у доминантно државним секторима (Државна управа и обавезно социјално осигурање, Образовање, Здравствена и социјална заштита) није могао бити увећан за 61.000 од почетка 2014. године, како показују подаци из АРС. Разлог овоме је то што подаци из АРС за 2014. још увек нису ревидирани, а то је уобичајена и неопходна пракса у статистици, с обзиром да се методологија често мења, што је и овде случај. Да подаци за 2014. годину још увек нису ревидирани указују и неконзистентне и драстичне промене броја запослених из квартала у квартал, тј. велика волатилност броја запослених. Примера ради, број запослених у сектору Државне управе је, према подацима из АРС, у последњем кварталу 2014. смањен за скоро 15.000, да би у наредна два квартала порастао за 13.000. Сличан тренд присутан је и у сектору образовања, где је број запослених у првом кварталу текуће године смањен за 6.000, да би у другом кварталу био увећан за чак 20.000. Поред тога, да је број запослених у доминантно државним секторима од почетка 2014. стварно порастао за 61.000, расходи за зараде по основу повећања броја запослених били би увећани на годишњем нивоу за минимум 45 милијарди динара, односно за око 1.15 процентних поена БДП-а, што би у потпуности неутралисало ефекат смањења зарада за 10% (а као што је представљено, расходи за зараде су смањени и више, 11.4% на међугодишњем нивоу) и угрозило један од стубова темељаца договора са ММФ-ом.