Централни регистар становништва

Шта је Централни регистар становништва?

 

Централни регистар становништва је јединствена и централизована електронска база података о становништву Републике Србије, коју води Министарство државне управе и локалне самоуправе (у даљем тексту: Министарство) на основу података садржаних у службеним евиденцијама државних органа, уз техничку подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу (у даљем тексту: Канцеларија).

У Централном регистру становништва налазе се подаци грађана из 13 различитих евиденција, које воде различите институције (Регистра матичних књига, евиденције о држављанству, евиденције о матичним бројевима грађана, евиденције пребивалишта, боравишта и привременог боравка у  иностранству, евиденције о личним картама, евиденције о путним исправама, Централног регистра обавезног социјалног осигурања, евиденције пореских обвезника, као и евиденције о различитим категоријама странаца, евиденције о тражиоцима азила,  евиденције о избеглим лицима из бивших југословенских република и Адресног регистра).

Приступ Централном регистру становништва омогућава да у вођењу различитих поступака, податке потребне за одлучивање (нпр. датум и место рођења, брачни статус, податак о пребивалишту, чињеница да ли грађанин поседује важећу личну карту, пасош и др.), службеници прибављају из ове службене евиденције, што доприноси ефикаснијем поступању и бржем и лакшем остваривању права грађана.

 

 

Ко има право преузимања података из Централног регистра становништва?

 

Право преузимања података из Централног регистра становништва имају државни органи и организације, установе, јавна предузећа и имаоци јавних овлашћења, у циљу ефикасног, ажурног и поузданог добијања података о грађанима, а у сврху обављања послова из своје надлежности.

 

 

Начин подношења захтева за непосредно преузимање података из Централног регистра становништва:

 

Захтев за непосредно преузимање података из Централног регистра становништва може се упутити поштом на адресу Министарства државне управе и локалне самоуправе, Бирчанинова 6, Београд.

Захтев треба да садржи: назив и седиште органа, податке потребне за вођење поступка, предмет управне ствари, правни основ за приступање подацима, као и контакт податке овлашћеног лица у органу (име и презиме, телефон и имејл) и ПИБ органа.

Након подношења уредног захтева Министарство прибавља мишљење Канцеларије да орган испуњава техничке услове за повезивање са Централним регистром становништва.

По прибављеном мишљењу Канцеларије о испуњености техничких услова за повезивање са Централним регистром становништва, Министарство обавештава орган који је поднео захтев за приступ Централном регистру становништва да је дужан да у року од 8 дана од пријема обавештења Министарству достави акт о одређивању администратора и његовог заменика.

Након достављања обавештења о одређивању администратора и његовог заменика, Министарство доноси решење којим се орган уписује у Листу пријемних органа за непосредно преузимање података из Централног регистра становништва, која се објављује на интернет страници Министарства и на Порталу еУправе.

 

Преузмите:

Модел захтева

Листа пријемних органа

Решење којим се утврђује листа пријемних органа

 

Напомена: Уколико дође до промене података (назива органа, седишта, администратора, заменика администратора и др.), потребно да о томе без одлагања писмено обавестите Министарство државне управе и локалне самоуправе.

Skip to content