Централни регистар становништва је електронска службена евиденција о становништву Републике Србије, коју води Министарство државне управе и локалне самоуправе уз техничку подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.
Централни регистар становништва функционише као изведени регистар и у њему се налазе последњи преузети подаци који се свакодневно ажурирају на основу податка из других службених евиденција – 13 различитих службених евиденција које воде други органи.
1. Евиденције о матичним бројевима грађана
2. Евиденције о држављанству
3. Регистра матичних књига
4. Евиденције пребивалишта, боравишта и привременог боравка у иностранству
5. Евиденције о личним картама
6. Евиденције о путним исправама
7. Централног регистра обавезног социјалног осигурања
8. Евиденције пореских обвезника
9. Евиденције о странцима – странцима којима је одобрен привремени боравак, странцима којима је одобрено стално настањење, евиденције о издатим личним картама за странце, привременим личним картама за странце и странцима којима су издате путне исправе за странце
10. Евиденције о тражиоцима азила, странцима којима је одобрено уточиште, странцима којима је одобрена супсидијарна заштита, странцима којима је одобрена привремена заштита, евиденције о издатим личним картама за тражиоце азила, странце којима је одобрен азил или привремена заштита, као и евиденције о издатим путним исправама за странце којима је одобрен азил.
11. Евиденције о странцима који немају дозволу за стално настањење или привремени боравак у Републици Србији, а имају стечену имовину или права и обавезе по основу пензијског и инвалидског осигурања или својство пореског обвезника
12. Евиденције о избеглим лицима из бивших југословенских република
13. Адресног регистра
Државни органи коју у складу са законом воде напред наведене службене евиденције су изворни органи у смислу Закона о Централном регистру становништва.
Право преузимања података из Централног регистра становништва имају државни органи и организације, установе, јавна предузећа и имаоци јавних овлашћења, у циљу ефикасног, ажурног и поузданог добијања података о грађанима, а у сврху обављања послова из своје надлежности.
Захтев за непосредно преузимање података из Централног регистра становништва потенцијални пријемни орган може упутити поштом на адресу Министарства државне управе и локалне самоуправе, Бирчанинова 6, Београд.
Захтев треба да садржи: назив и седиште органа, податке потребне за вођење поступка, предмет управне ствари, правни основ за приступање подацима, као и контакт податке овлашћеног лица у органу (име и презиме, телефон и имејл) и ПИБ органа
Преузмите: Модел захтева
Након подношења уредног захтева Министарство државне управе и локалне самоуправе прибавља мишљење Канцеларије за информационе технологије и електронске услуге да ли орган испуњава техничке услове за повезивање са Централним регистром становништва.
По прибављеном мишљењу Канцеларије о испуњености техничких услова за повезивање са Централним регистром становништва, Министарство државне управе и локалне самоуправе обавештава орган који је поднео захтев за приступ Централном регистру становништва да је дужан да у року од 8 дана од пријема обавештења Министарству достави акт о одређивању администратора и његовог заменика.
Након достављања обавештења о одређивању администратора и његовог заменика, Министарство државне управе и локалне самоуправе доноси решење којим се орган уписује у Листу пријемних органа за непосредно преузимање података из Централног регистра становништва, која се објављује на интернет страници Министарства и на Порталу еУправе.
Сваки грађанин може путем Портала Еуправа да изврши увид у податке који се о њему воде у Централном регистру, да изврши проверу њихове тачност и у случају да уочи грешку подноси захтев за њихову исправку.
Приступ подацима из Централног регистра становништва врши се преко Портала еУправа
https://euprava.gov.rs/centralniregistar/pocetna?
Да бисте могли да приступите подацима, потребно је да будете пријављени као грађанин (физичко лице), и то коришћењем квалификованог електронског сертификата или путем мобилне апликације ConsentID.
Приликом увида у податке, у случају да је уочена грешка у одређеном податку омогућено је да се одмах поднесе захтев за проверу тачности.
За све податке који се налазе у службеним евиденцијама, па и у Централном регистру становништва важи претпоставка тачности, док се у законом прописаном поступку не докаже супротно.
Подношењем захтева за проверу тачности података, покреће се одговарајући поступак код надлежног органа који води одређену службену евиденцију, и сваки грађанин ће пријемом обавештења у електронско сандуче бити обавештен о статусу свог захтева.
1. Покретање поступка од стране грађана
Грађанин који уочи да су подаци о њему у Централном регистру становништва нетачни, непотпуни или неажурни, може да поднесе захтев за исправку података непосредно Министарству државне управе и локалне самоуправе на електронску адресу:
Министарство затим тај захтев прослеђује изворном органу који је податак уписао, ради спровођења провере и евентуалне исправке у складу са законом.
2. Покретање поступка од стране органа
Државни орган, орган локалне самоуправе или други овлашћени субјект (пријемни орган) који у вршењу својих послова уочи да се податак из његове евиденције не слаже са подацима у Централном регистру, дужан је да без одлагања обавести Министарство на електронску адресу:
Министарство потом обавештење прослеђује изворном органу ради провере тачности података и предузимања потребних мера.
3. Обавештавање о резултатима провере
По завршеној провери и евентуалној измени података, изворни орган доставља обавештење Министарству државне управе и локалне самоуправе о предузетим мерама, након тога Министарство обавештава грађанина који је поднео захтев или пријемни орган који је пријавио неслагање података.
Обрада податка о личности који се воде у Централном регистру становништва врши се у складу са законом који уређује заштиту података о личности.
Подаци о личности користе се у сврху утврђену Законом о Централном регистру становиштва, и то:
У Централном регистру обрађују се подаци о становништву са сврхом:
– ефикасног вођења управних и других поступака органа;
– ефикасног управљања евиденцијама у електронском облику у којима се, између осталог, воде и подаци о становништву Републике Србије;
– праћења стања, припреме извештаја и анализе података потребних за обављање послова из делокруга изворног или пријемног органа.
Централни регистар становништва обезбеђује највиши ниво безбедности податка, а у складу са прописима којима се уређује електронска управа и информациона безбедност и заштита података о личности.
Уколико дође до промене података (назива органа, седишта, администратора, заменика администратора и др.), потребно да о томе без одлагања писмено обавестите Министарство државне управе и локалне самоуправе.
Успостављањем Централног регистра становништава први пут се подаци од значаја за остваривање права грађана налазе у оквиру једне јединствене електронске базе података, јер је задовољан грађанин мерило добре управе!