На данашњи дан 1923. године почео је да се примењује Закон о чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда, који је на јединственим основама уредио правила државнослужбеничког система у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а која су важила и за територију данашње Републике Србије.
Закон чији институти и данас чине оквир нашег службеничког система, у једанаест глава и 252 члана уредио је ко може бити државни службеник, ступање у државну службу, кретање у служби, оцењивање, плате и остале принадлежности државних службеника, престанак дужности, дисциплинску одговороност, пензије, али и читав низ других права и дужности државних службеника.
Иако је овај закон прописивао одређене изузетке, правило је било да ниједан чиновник није могао постати сталан ако није положио стручни испит и провео три године као привремени чиновник.
Такође, сваки државни чиновник, при ступању на дужност, полагао је заклетву пред старешином органа, а своју дужност, како је Закон налагао, био је дужан да врши савесно, марљиво, непристрасно и несебично, уз поштовање јавног интереса.