“У овој години издато је 30 одсто мање папирних извода у односу на претходну годину. То значи да су грађани мање стајали у редовима пред шалтерима и плаћали таксе на папирне изводе. Држава је то чинила за њих” рекла је помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Марина Дражић.
Евиденције о грађанима, матичне књиге се дигитализују, односно пребацују у електронски облик да би и подаци из њих могли да се размењују између институција и служби, објаснила је она и додала да је овај посао скоро па завршен јер је 98 одсто података из матичних књига пребачено у електронски облик. “До краја годне очекујемо да овај посао буде завршен у потпуности, између осталог и због тога што ће матичари од 1. јануара 2019. године имати обавезу да раде директно у Регистру матичних књига”, рекла је Дражићева.
Помоћница је истакла да се са МУП-ом ради на томе да се и Књига држављана прикључи овим електронским евиденцијама што ће за грађане значити да и уверења о држављанству могу добити било где у Србији, без обзира на место где је чињеница држављанства уписана.
“Круна свега овога што радимо биће Централни регистар становиништва. На том задатку смо заједно са Канцеларјом за ИТ и Кабинетом председнице Владе. Биће то једна свеобухватна евиденција, са свим подацима о грађанима који се сада налазе у различитим регистрима. Органи и службе ће моћи по службеној дужности да прибављају податке за услуге које пружаују грађанима и свака промена у некој од евиденција биће аутоматски ажурирана у Централном регистру становништа”, најавила је помоћница. На тај начин грађани неће прилагати бројну документацију да би остварили неко своје право у поступку, већ ће органи по службеној дужности, на брз и економичан начин, прибављати све потребне податке из Централног регистра становништва.