Суштина реформи у држави је да је учинимо истинским сервисом грађана и привреде, каже Кори Удовички, потпредседница Владе Републике Србије и министарка државне управе и локалне самоуправе.
„Понекад боље него што сам очекивала.“, кратко одговара Кори Удовички, потпредседница Владе Републике Србије и министарка државне управе и локалне самоуправе, на питање како њен космополитизам функционише у балканским условима. И површан поглед на њену биографију открива пуно занимљивих детаља – рођена је у Боливији, њен отац је био шпански борац, а ујак бивши председник Боливије. Њена сестра Ленка Удовички је познати драмски редитељ у Хрватској, удата за Радета Шербеџију. Удовички је докторирала на Јејлу, радила у ММФ-у, била асистент УНДП-а и директор регионалног Развојног програма УН за Европу и земље бившег СССР, оснивач Центра за напредне економске студије… Сада јој је у рукама врућ кромпир у виду реформе јавне управе.
Госпођо Удовички, део сте Владе Републике Србије која је суочена са великим проблемима, као што је јавни дуг, буџетски дефицит, незапосленост…, са друге стране ту је процес евроинтеграције. Која је данашња слика Србије и да ли се из овога може извући добитна комбинација? Шта треба предузети Влада, а и цело друштво да се тако нешто догоди?
Србија је данас земља која чини све да покаже како својим грађанима, тако и свету да је спремна да се суочи са озбиљним изазовима. Имамо консензус о тешким мерама које смо преузели са намером да их и спроведемо. Управо захваљујући искреним и чврстим намерама свих чланова Владе, непрестаном раду, грађани Србије могу да разумеју зашто сада морамо да се стрпимо, поднесемо одређене жртве како бисмо својој деци предали у наслеђе здравију Србију.
Остварили смо и прве резултате ових мера: повећали углед у окружењу и свету, сачинили јасан план да Србију учинимо атрактивном дестинацијом за инвестиције, суочили се са наслеђем предузећа у реструктурирању и неликвидних великих система које спремамо за тржиште и профитно корпоративно пословање, поставили приоритете великих инвестиционих пројеката и као најважније, постигли политичку стабилност и висок степен опште стабилности.
На челу сте Министарства државне администрације и локалне самоуправе у којима, како сте рекли више пута у јавности, предстоје суштинске реформе. Та се реч не само у Србији, него и код нас у Македонији, а и шире, тумачи као отпуштање са посла, губитак права и тд. Која је суштина реформи јавне администрације које ће Србија предузети у наредном периоду и колико ће људи остати без посла?
Суштина реформе је да покренемо и променимо Србију како бисмо државу учинили правим сервисом грађана и привреде. Систем јавне администрације у неким сегментима још увек функционише по превазиђеним принципима из прошлости, па се однос државних службеника са једне стране и грађана и привредника са друге стране често доживљава као непријатељски. То коначно и до краја морамо да напустимо. У том циљу донет је пакет закона који се тиче унапређења јавно-службеничког система, а то нас ових дана очекује и за ниже нивое власти, АП, градове, општине. Циљ је пуна професионализација и деполитизација јавне администрације, у којој већ сада имамо неке од најбољих људи у овој земљи, те да се у систему стално унапређују квалитет и одговорност, а искорени корупција.
Закон о инспекцијском надзору је у завршној процедури Владе и модерно ће хармонизовати и координирати рад инспекцијских служби и у великој мери ојачати борбу против сиве економије. Кључни за ово пролеће је Закон о платама, на коме се увелико ради уз подршку свих министарстава, па и самих запослених, који очекују да ће се у јавној управи, па чак и у читавом јавном сектору тачно дефинисати зараде у складу са послом који се обавља, тако да нема више истих послова а различитих зарада и нетранспарентних додатака.
Реформа подразумева и оцену сврсисходности одређених јединица јавне управе и да знамо шта је свакој организацији у држави циљ и шта је сваком службенику задатак. О смањењу броја запослених ћемо говорити када направимо претходну анализу, јер прво морамо да видимо где можемо да уштедимо без да неког отпустимо и како да смањењем броја запослених не нарушимо делотворност система јавне управе.
Крајем октобра ове године били сте у Скопљу на годишњем састанку министра за јавну администрацију (РеСпа) где је договорена заједничка сарадња. Јавна администрација је болна тачка и у Македонији. Како створити мали и ефикасан државни апарат који ће бити сервис грађана, а не место где ће се запошљавати партијски активисти? Постоји ли нека чаробна формула?
Можда не постоји чаробна формула, али постоје правила да се кроз јасну поделу послова, омогућавање оцењивања сваког појединца у систему, даље усавршавање службеника, али и јасном одговорношћу направи ефикасан систем. Са друге стране, усавршавањем конкурсних процедура, на којима интензивно радимо, стварамо систем који ће производити квалитетне и квалификоване кадрове и тако минимизирати могућност партијског запошљавања.
Додала бих да Регионална школа за државну управу може у значајној мери да подстакне регионалну сарадњу у области јавне управе кроз промовисање заједничког учења, размену искустава, трансфер знања и умрежавање.
Пре неколико година посетили сте Македонију и као високи функционер УНДП. Како оцењујете економску ситуацију у Македонији и њене перспективе, које су њене предности (ако их има) и које замке треба избегавати?
Македонија је постигла знатан економски напредак, а за инвеститоре је, осим тога, јако важно да је Влада у потпуности посвећења стварању добре пословне климе. Упоредо са тим, треба да наставите да тежите наставку улагања у капиталну инфраструктуру. Економска сарадња је одличан начин за продубљивање односа и повећање узајамног поверења, те се радујемо пројектима у регионалном контексту. Од значаја је и међусобна подршка у оквиру међународних организација, даља хармонизација прописа и политика у пуној билатералној сарадњи.
Која су по вама, три највећа приоритета за Србију и Македонију наредне 2015 године?
Кључни приоритет је економски раст и повећање запослености као последица економског раста и развоја. У том циљу је неопходно успоставити механизме за развијање регионалне сарадње и кооперације у области заједничких инфраструктурних и привредних пројеката.
У жељи да привуку што више страних инвеститора земље из региона се просто утркују ко ће дати више повластица. Није ли такав приступ контрапродуктиван и својеврсна нелојална конкуренција, односно да ли је цена која се плаћа превисока? Да ли је могућ регионални приступ на овом плану?
Када би неко урадио праву суштинску анализу ефеката овако привучених инвестиција, па и портфолија самих инвеститора који су дошли у земље региона, бојим се да резултати не би били очекивани. Један број инвеститора који је дошао у регион је, пре свега, усмерен на куповину тржишта, куповину ресурса или на долазак и останак на тржишту све док се не исцрпе подстицаји, а онда настаје сеоба у неку другу дестинацију која „даје више“. Верујем да ће доћи време када ће се озбиљно преиспитати политика привлачења инвеститора, јер све мање има новца за овакве подстицаје, да ће се градити нова заједничка политика привлачења инвестиција која поред националне, има и регионалну компоненту, то би била политика подстицања инвеститора који долазе, улажу у развој и остају.
Ових је дана у Београду одржан Трећи састанак између Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе. Које је све пројекте уговорила Србија поред брзе пруге Београд-Будимпешта? Какво је значење овог и других инфрастуктурних пројеката и дали верујете да ће се пруга продужити на југ, преко Македоније до Атине у Грчкој. Шта ће то значити за регион?
Регионална сарадња је један од главних спољнополитичких приоритета Србије, што смо показали организацијом овог самита, који представља допринос јачању регионалне сарадње. Од огромне важности је чињеница да смо на четири дана угостили кинеског премијера и да смо имали важне сусрете са преко 5.000 чланова привредних и државних делагација Кине и 16 земаља ЦИЕ о горућим темама из области пољопривреде, индустрије, туризма, интернет технологије, транспорта и инфраструктуре. Осим најзначајнијег пројекта, пруге Београд – Будимпешта, Србија ће после више од 25 година почети у 2015. да гради нову термоелектрану Костолац БЗ, захваљујући уговору потписаном са кинеским партнерима, а предвиђено је и проширење капацитета површинског копа Дрмно за производњу 12 милиона тона угља годишње. Потписан је велики број споразума из разних области од важности за Србију, а што се саме пруге тиче, имајући у виду геостратешки положај Србије, Македоније и Грчке, сматрам да није потребно посебно наглашавати колики би економски утицај на регион имало потенцијално продужење трасе на југ.
Колико ова сарадња са Кином може наљутити Брисел и Вашингтон, а можда и Москву која очигледно жели бити присутна на Балкану и може ли се то негативно одразити на процес евроинтеграције?
Циљ Владе Србије је да нашу земљу учинимо мостом који повезује Исток и Запад, развијањем инфраструктуре, железничког и авиосаобраћаја. То је био и циљ недавно одржаног самита, а овај регион могао би кроз економски раст и развој да постане локомотива која покреће Европу, која је у стагнацији. Србија свакако остаје посвећена процесима европских интеграција али и одржавању успешних дипломатских и економских односа са свим „великим играчима“.
Јужни ток – колико је Србија изгубила од отказивања овог важног пројекта и како гледате на најновији развој догађаја повезаних са Јужним током да се гасовод ипак гради, али преко Грчке и Македоније? Да ли је то реално и изводљиво?
Нема сумње да је отказивање пројекта Јужни ток лоша вест за Србију, њену енергетску стабилност и привреду уопште. Због тога у наредном периоду морамо размотрити своју политику на пољу енергетике и планирати даље кораке по том питању. Јасно је да морамо обезбедити енергетску заштиту земље, а питање изградње алтернативних гасовода који не пролазе кроз Србију сада више није питање само за нас, већ и за остале земље укључене у потенцијалне пројекте.
Цео интервју на македонском језику можете прочитати на линку – http://www.utrinski.mk/default.asp?ItemID=BEC4977AF588B647B2AB243F26AC220F