„Укупни досадашњи биланс Буџетског фонда је такав да је укупно 3,05 милијарди динара уложено у реализацију више од 425, већином инфраструктурних, пројеката у општинама и градовима широм Србије. У току је нови позив за расподелу око 55,3 милиона динара. Први пут имамо два јавна позива за Буџетски фонд у једној години. Министарство ће, у оквиру расподеле средстава из Програма подршке развоју и функционисању система локалне самоуправе, и у будуће наставити да помаже остваривање потреба јединица локалне самоуправе и унапређење пројеката на локалу и већ почетком наредне године расписујемо нови позив“, рекао је на Конститутивној седници новоизабраног Председништва Клуба градова и општина са повољним пословним окружењем државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Ђорђе Дабић.
Он је нагласио да Министарство сваке године кроз Буџетски фонд унапређује инфраструктуру у локалним самоуправама, а све у циљу пружања финансијске помоћи јединици локалне самоуправе, у пуном или делимичном износу недостајућих средстава, за реализацију нових или завршетак започетих пројеката који се финансирају из буџета јединице локалне самоуправе, а од посебног су значаја за јединице локалне самоуправе, локални економски развој, инвестиције и запошљавање у јединици локалне самоуправе.
Говорећи о новом Акционом плану за спровођење реформе система локалне самоуправе, навео је да ће овај документ допринети побољшању правног и организационог оквира, професионализацији, ефикасности и модернизацији функционисања локалне самоуправе.
Како је рекао, министарство посебно инсистира на модерним алатима, увођењу електронске управе и дигиталне Писарнице, како у органима државне управе тако и на локалном нивоу.
„Модернизација је важан аспект локалног економског развоја и потребно је да се све јединице локалне самоуправе максимално укључе у систем модерног канцеларијског пословања“, закључио је државни секретар, и додао, да је битно и умрежавање локалних самоуправа кроз механизам међуопштинске сарадње.
„Оно што се добија међуопштинском сарадњом је могућност да се превазиђу ситуације у којима се налазе многе, поготово мање општине, које немају довољно капацитета да врше неке изворне или поверене послове, попут комуналних или инспекцијских. Оне сада могу заједно, уз договор, да удруже средства и људе и организују заједничке службе које ће радити у корист грађана“, објаснио је Дабић.
autor Tamara Mladenović
