У Крагујевцу је данас обележен Дан матичара Србије – 9. мај, који је окупио око 250 матичара из целе Србије, а свечаности је присуствовала и Снежана Пауновић, министарка државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС), која је том приликом најавила нови Закон о матичним књигама.
„Министарство на чијем сам челу већ дуже време ради на припреми новог Закона о матичним књигама, који би требало да настави процес дигитализације система и регистар матичних књига доведе до перфекције, што наравно неће значити да ћемо остати без матичара, него да ћемо олакшати њихов живот. Не могу са сигурношћу да кажем када ће се закон наћи пред посланицима у Скупштини Србије, али сам сигурна да га нећемо дуго чекати“, најавила је Пауновић.
Министарка је додала да су матичари важан део целог система државе Србије, као чувари књига венчаних, рођених, умрлих.
„Важно је да имамо свест о овом важном сегменту сваке локалне самоуправе, да олакшамо, пре свега, рад матичара, чији су лични дохоци, нажалост, релативно мали и на томе треба радити. Не сматрам да су адекватно плаћени, не мислим да држава према њима није имала слуха, него су просто нека времена диктирала приоритете. Данас имамо једну стабилнију ситуацију и чини ми се да је пред нама време у коме ћемо озбиљно порадити и у делу побољшања животног стандарда матичара, које морамо да чувамо“, поручила је она.
Дуга је традиција матичарских послова у Србији, имајући у виду да је још у првој половини 19. века у нашој земљи уведена обавеза вођења матичних књига.
У прво време, матичне књиге водили су свештеници, а од 1835. године, када је у Крагујевцу донет први Устав Србије, познат као Сретењски, држава почиње да уводи своја правила у ову област и да је правно уређује.
Интересантно је да је кнез Милош Обреновић, у то време, донео уредбу којом је прописано да црквене матичне књиге могу да штампају само државне типографије (штампарије), што је бар у нормативном смислу указивало на њихово посебно место и значај у систему државне управе која је тада тек била у повоју.
Слична правила одржала су се до данас, када изводе из матичних књига једино може да израђује и штампа Завод за израду новчаница Народне банке Србије.
У савременом добу, централни систем за електронску обраду, складиштење података и чување другог примерка матичних књига, који је успоставило Министарство државне управе и локалне самоуправе, први је продукциони централизовани регистар о грађанима Републике Србије и задовољава све техничке, информатичке и безбедносне стандарде у овој области.
У оквиру система, развијена је централна апликација за унос података из матичних књига, које се воде у јединицама локалне самоуправе у Централни систем, и израђена је мрежна инфраструктура и повезивање матичних подручја градова и општина у јединствен информациони систем.
