U Kragujevcu je danas obeležen Dan matičara Srbije – 9. maj, koji je okupio oko 250 matičara iz cele Srbije, a svečanosti je prisustvovala i Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), koja je tom prilikom najavila novi Zakon o matičnim knjigama.
„Ministarstvo na čijem sam čelu već duže vreme radi na pripremi novog Zakona o matičnim knjigama, koji bi trebalo da nastavi proces digitalizacije sistema i registar matičnih knjiga dovede do perfekcije, što naravno neće značiti da ćemo ostati bez matičara, nego da ćemo olakšati njihov život. Ne mogu sa sigurnošću da kažem kada će se zakon naći pred poslanicima u Skupštini Srbije, ali sam sigurna da ga nećemo dugo čekati“, najavila je Paunović.
Ministarka je dodala da su matičari važan deo celog sistema države Srbije, kao čuvari knjiga venčanih, rođenih, umrlih.
„Važno je da imamo svest o ovom važnom segmentu svake lokalne samouprave, da olakšamo, pre svega, rad matičara, čiji su lični dohoci, nažalost, relativno mali i na tome treba raditi. Ne smatram da su adekvatno plaćeni, ne mislim da država prema njima nije imala sluha, nego su prosto neka vremena diktirala prioritete. Danas imamo jednu stabilniju situaciju i čini mi se da je pred nama vreme u kome ćemo ozbiljno poraditi i u delu poboljšanja životnog standarda matičara, koje moramo da čuvamo“, poručila je ona.
Duga je tradicija matičarskih poslova u Srbiji, imajući u vidu da je još u prvoj polovini 19. veka u našoj zemlji uvedena obaveza vođenja matičnih knjiga.
U prvo vreme, matične knjige vodili su sveštenici, a od 1835. godine, kada je u Kragujevcu donet prvi Ustav Srbije, poznat kao Sretenjski, država počinje da uvodi svoja pravila u ovu oblast i da je pravno uređuje.
Interesantno je da je knez Miloš Obrenović, u to vreme, doneo uredbu kojom je propisano da crkvene matične knjige mogu da štampaju samo državne tipografije (štamparije), što je bar u normativnom smislu ukazivalo na njihovo posebno mesto i značaj u sistemu državne uprave koja je tada tek bila u povoju.
Slična pravila održala su se do danas, kada izvode iz matičnih knjiga jedino može da izrađuje i štampa Zavod za izradu novčanica Narodne banke Srbije.
U savremenom dobu, centralni sistem za elektronsku obradu, skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, koji je uspostavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, prvi je produkcioni centralizovani registar o građanima Republike Srbije i zadovoljava sve tehničke, informatičke i bezbednosne standarde u ovoj oblasti.
U okviru sistema, razvijena je centralna aplikacija za unos podataka iz matičnih knjiga, koje se vode u jedinicama lokalne samouprave u Centralni sistem, i izrađena je mrežna infrastruktura i povezivanje matičnih područja gradova i opština u jedinstven informacioni sistem.
