Правосуђе мора да се реформише са визијом

У Палати Србија данас је одржан стручни скуп „Правосуђе за будућност – реформа у служби пружања јавних услуга по мери грађана“ са којег је потпредседница владе Кори Удовички  поручила да реформа правосуђа није дала очекиване резултате иако је  коштала много, али да без обзира на то, оно мора да се реформише, и то са визијом.

„Први импулс у одлуци да се крене у реорганизацију јавне управе у најширем смислу речи, у коју укључујемо и правосуђе иако оно ту формално не спада, било је очекивање од нас да кренемо са аспекта смањења трошкова, а из буџета се чинило да правосуђе највише одскаче“, рекла је Удовички.

 

Према њеним речима, досадашње две реформе правосуђа нису дале очекиване резултате, иако је у њих уложено много ресурса. Овог пута, сагледано је где су заиста вишкови и да ли и где има неефикасног рада. „Дошли смо до закључка да је проблем у БДП-у. Држава је и даље превелика. У поређењу са земљама Европе, имамо много мањи број запослених у јавној управи по становнику, али нам је БДП низак“, нагласила је Удовички, која је и министарка државне управе и локалне самоуправе.

Уверена да не треба смањивати број запослених у здравству, просвети, правосуђу, централној и локалној власти „преко колена“, Удовички је додала да је неопходно утврдити где су приоритети и то је нешто о чему ће се разговарати у наредном средњорочном периоду, али и нагласила да „не сме да се размишља само негативно“.

 

После расправе у којој је доминирала тема да ли је правосудни систем пре свега пружалац услуге грађанима или вршилац власти,  Удовички је нагласила да недостаје више дијалога којим се долази до притиска, а тако и до консензуса, што је пракса у скоро свим развијеним уређеним друштвима, којима и Србија тежи. Она је уверена да проблем са изградњом новог уређења лежи и у томе што сви чекају на доношење закона, посебно одређени сектори.

Током стручне расправе, наглашено је да правда није јефтина, да је највећи проблем новац, кога ће у реформи правосуђа бити све мање, али да је и у таквим условима неопходно да се издвоје средства за иновације.

 

Наглашено је, такође, да је наставни план на Правом факултету исти у последњих 25 година, а да се у развијеним земљама начин решавања спорова драматично променио. У том контексту истакнуто је да се у Сједињеним Америчким Државама ван суда реши више од 80 одсто случајева, за разлику од Србије, где се у 95 одсто случајева иде на рочиште или на главни претрес.

На скупу је духовито истакнуто и да је нови Закон о општем управом постпуку „донет због Кафкиног процеса“ и да ће у значајној мери олакшати сналажење грађана у управним стварима, поготово када у општинама заживи јединствено управно место.

Помоћник министра правде Чедомир Бацковић саопштио је на крају закључке, међу којима је потреба да се појача међуресорна сарадња органа државне управе, да за правосуђе можемо рећи да је “сервис за вршење власти“, да је неопходна боља расподела ресурса према утврђеним критеријумима и нивоима, да је потребно обезбедити инклузивно доношење закона, ИКТ повезивање институција, уједначавање судксе праксе, и функционално и постепено спроводити реформу и промене.