Пуна примена Закона о инспекцијском надзору за боље пословање и већу безбедност грађана

Закон о инспекцијском надзору (ЗоИН), чија пуна примена почиње од суботе 30. априла 2016. године, поставља другачији однос државе и привреде, инспектора и привредника, усредређен на превентивно деловање. Од инспекција се сада очекује да пружају више стручне и саветодавне подршке, као и да изричу превентивне мере како до незаконитости и штете не би дошло. При проналажењу неправилности у великом броју случаја се очекује да субјекат има рок да је отклони, а не да одмах буде кажњен.

Досадашњи однос  инспекцијских служби према привредницима био је углавном репресивног карактера, будући да су инспекције углавном деловале реактивно, након уочене незаконитости или штетног догађаја или очекујући да их пронађу. Сада је њихов циљ да их спрече.

Од суботе, 30. априла 2016. године, захваљујући пуној примени ЗоИН можете очекивати да:

  • сваки редован (планиран) надзор подразумева обавезну употребу контролних листа, која ће дати увид у стварно стање ризика и законитости пословања, као и основ за планирање будућих надзора. Привредници ће моћи сами себе да преконтролишу и правовремено отклоне недостатке помоћу контролне листе која се објављује на интернет страници инспекција. Ако инспекција не сачини контролне листе из своје области надзора или их не примењује у редовном надзору и не објави их, руководиоцу инспекције прети новчана казна од 120.000 до 150.000 динара. Управни инспекторат Министарства државне управе и локалне самоуправе кренуће у надзор с почетком пуне примене Закона како би се утврдило стање да ли су све инспекције објавиле своје контролне листе. Ово је јасан корак ка уређенијем и поштенијем поступању инспектора, као и развијању сарадње и већег поверења између привредника и инспекцијских служби.
  • све инспекције врше надзоре по претходно усвојеном плану, који се заснива на утврђеном стању у области надзора и на систематично припремљеној процени ризика. План надзора је новина за многе, али не за све, инспекције. Надзор се, углавном до сада, заснивао на „спољним импулсима“, тј. пријавама грађана и привреде. Сада план мора да садржи учесталост и обухват вршења надзора по областима и сваком од степена ризика, планиране мере превентивног деловања, активности за спречавање деловања нерегистрованих субјеката, период вршења надзора итд.
  • инспектори почињу надзор са налогом. Он сад бива обавезан за све инспекције и садржи предмет и планирано трајање надзора. Изузетак је ванредан надзор, у случају хитних мера, када је надзор могућ и без налога, а по пријави грађана. У том случају, привредник има право улагања примедби на записник који сачини инспектор на лицу места.

Министарство државне управе и локалне самоуправе је предложило Влади овај закон и реч је о пропису који први пут на целовит начин уводи ред у рад инспектора, у великој мери доприноси смањењу сиве економије, штити привреднике који послују легално, а још строже контролише оне који угрожавају безбедност и здравље наших грађана. У прилог томе иде податак да од августа прошле године, када су нерегистровани субјекти постали предмет надзора свих 33 инспекција Србије, у поређењу са истим периодом 2014-2015. године, број регистрованих предузетника у просеку повећан за око 15.5%. Овај закон највише је био потребан нашим привредницима, који су и иницирали његово доношење.

УСАИД Пројекат  за боље услове пословања (УСАИД БЕП) пружио је немерљиву стручну и техничку подршку при изради и имплементацији Закона. Захваљујући овој сарадњи, 330 инспектора – инструктора прошло је обуке за тренере за поступање по новом закону. Похвална је и чињеница да су неке инспекције, попут тржишне, туристичке и санитарне, привеле крају „други круг“ обука и пренеле стечено знање својим колегама. У току је и обука 1.200 инспектора градова и општина, коју спроводи Стална конференција градова и општина (СКГО), уз финансијску подршку ОЕБС-а и стручну подршку УСАИД БЕП-а.

Једино системским и стратешким мерама можемо повећати поверење грађана у институције и инспекторе и побољшати привредни амбијент.