Министар Бранко Ружић је на ванредној седници Народне скупштине Републике Србије представио девет предлога закона из надлежности МДУЛС рекавши да они представљају наставак напорада се реформише управа у ефикаснији, професионалнији и модернији сервис свих грађана Србије.
Он је нагласио да се предлажу решења која доприносе бољем раду јединица локалне самоуправе, већој партиципацији грађана у доношењу политика, ефикаснијем раду службеника, унапређенијим условима за остварење права и положаја припадника националних мањина и даљој реформи система плата са циљем праведнијег награђивања запослених у јавној управи.
Mинистар је рекао да измене Закона доносе промене у начину одређивања надлежности ЈЛС, у раду скупштине, општинског већа и управе, унапређују механизам непосредног учешћа грађана у обављању послова локалне самоуправе, реформишу функционисање месних заједница и јачају међуопштинску сарадњу.
Најзначајнија измена односи се на спровођење јавне расправе у поступку припреме одлуке о буџету у делу планирања инвестиција. као и да се број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе фиксира на 5% од укупног броја грађана са бирачким правом. Oн је додао да ће се, у случају усвајања закона, број помоћника председника општине односно градоначелника смањити у односу на број становника.
Будући да су матичне књиге полазна основа за остваривање бројних права и да представљају извор података који су потребни у поступцима пред другим органима, изменама Закона о матичним књигама предлажемо унапређење Регистра матичних књига тако да ће се све матичне књиге водити у електронском облику, уз задржавање папирног облика, чиме се омогућава максимална сигурност, као и тачност и поузданост система вођења матичних књига. „Матичне књиге које воде дипломатско-конзуларна представништва биће саставни део Регистра, а издавање извода из матичних књига у овим представништвима ће омогућити нашој дијаспори да једноставније дође до својих докумената, за разлику од претходног периода када су чекали и по неколико месеци да прибаве за себе ове јавне исправе“, појаснио је Ружић и истакао да се омогућава и добровољни упис националне припадности у матичну књигу рођених и евидентирање промене пола у матичну књигу рођених, на основу потврде здравствене установе.
Пред посланицима су и измене и допуне Закона о јавним агенцијама и предлог Закона о платама у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала РС, АП или ЈЛС. По речима минстра, циљ је да се одговарајућим прописима успостави усклађен систем радних односа и плата запослених у целом јавном сектору како би се на јединствен начин уредили радни односи и плате у јавним службама, државним органима, органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и јавним агенцијама. Друге новине су увођење обавезног изборног поступка и селекције кандидата при запошљавању кроз јавни конкурс будући да се на запослене у агенцијама примењивао Закон о раду, те конкурс није био обавезан и прецизније и детаљније дефинисање услова и критеријума за именовање чланова управног одбора и директора јавних агенција и в.д. стања.
У циљу јачања стручности, промењени су услови за именовање лица у управни одбор и на место директора, тако да на та места може бити именовано лице које има и најмање девет година радног искуства на пословима из области рада јавне агенције, или пет код јавних агенција које оснива локална смоуправа. А у циљу спречавања сукоба интереса, ограничен је мандат чланова управног одбора и директора на пет година и одређено да може поново бити именован још највише два пута. Прописано је да лице које се именује за директора јавне агенције не може бити члан органа политичке странке.
Чињеница да су 13% грађана Србије представници националних мањина је једно од највећих драгоцености наше земље, рекао је министар и додао да стога предлажемо и сет системских закона из области мањинских права, чијим се изменама и допунама остварује значајан напредак у остваривању људских и мањинских права припадника националних мањина. Они ће донети могућност исписивања топонима у насељеним местима у ЈЛС, у којима проценат припадника одрeђене националне мањине у укупном броју становника на територији насељеног места достиже 15%према резултатима последњег пописа становништва исписују и на језику дотичне националне мањине, као и да народни посланик који припада националној мањини чији број у укупном становништву Републике Србије достиже најмање 2% према последњем попису становништва има право да се обраћа Народној скупштини на свом језику, као и да ће Народна скупштина обезбедити услове за остваривање овог права.
Предлогом закона о изменама и допунама закона о националним саветима прецизније се уређују питања коришћења и располагања имовином националних савета, овлашћења и дужности председника националног савета и извршног одбора националног савета.