Потпредседница Владе Републике Србије и министарка државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички обратила се на данашњој првој конститутивној седници Међуресорне радне групе за спровођење Агенде Уједињених нација о одрживом развоју до 2030. године рекавши да је најважнији задатак да се покрене овај процес што пре, а који би требало да настави и следећа влада.
Похваливши досадашњу активну улогу наше земље у формулисању Агенде УН о одрживом развоју до 2030. године, Удовички је истакла да се од радне групе очекује усвајање визије одрживог развоја и дефинисање секторских политика усмерених на остваривање специјалних циљева.
„Не треба глобалне циљеве да узимамо „здраво за готово“ – аутоматски нити нужно тачне формулације из сваког од циљева, већ је потребно да их прилагодимо специфичностима нашег друштва“, рекла је она и додала да је неопходно да се такође обезбеди и механизам праћења реализације ових циљева кроз приоритете Србије.
Потпредседница владе је нагласила да се приоритетни циљеви морају координисати и спроводити у сагласности са свиме што управа ради, како би политике биле успешно спроведене и у складу са реформом јавне управе.
Стални координатор УН у Србији Ирена Војачкова Солорано честитала је Србији формирање радне групе којим је званично започет процес дефинисања и национализације циљева одрживог развоја за Србију у складу са Агендом УН.
„Ово је велики успех за Владу Републике Србије. Преузети овако инспиративан и захтеван задатак и бити једна од првих земаља која је започела овај процес је свакако за похвалу. Сигурна сам да ће Србија наставити са својом активном улогом у овом процесу на националном нивоу и у њега укључити како невладин сектор, академску и стручну заједницу, тако и медије и коорпоративни сектор“, рекла је Солорано. Истакавши да је овај процес у потпуности компатибилан са процесом приступања ЕУ, Солорано је нагласила да не треба постављати нове приоритете владе у овим областима, већ конкретизовати постојеће.
У дискусији је истакнуто да је неопходно избећи непотребно гомилање стратегија, као и да је потребно да постоји једна кровна, посебно имајући у виду системски проблем стратешког планирања, као и да ће се корисити сва већ постојећа документа за реализацију и праћење стратешких циљева одрживог развоја.