Потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички говорила је у интервјуу за “Brussels Times ” о могућем почетку преговора и отварању поглавља за чланство у ЕУ, као и о детаљима у вези реформе јавне управе у Србији. Аутор интервјуа је Моз Апелблат, некадашњи званичник Европске Комисије који је био задужен за координацију политика реформе јавне управе у земљама кандидатима за чланство у ЕУ.
Изразивши наду да ће у септембру Савет министара препоручити отварање поглавља, Удовички је нагласила да је Србија у потпуности спремна.
На питање Апелблата да ли је остварен напредак у поглављима упркос њиховом неотварању, доказ да земље кандидати спроводе реформе у сопственом интересу, Удовички је одговорила да би Влада Србије све ово радила, чак и ако не би било део процеса приступања.
„“Европеизација“ Србије је важна за нас. Ми желимо да пратимо европски модел. Ми смо Европљани и осећамо се делом Европе. Потребна нам је стабилна, демократска, институционална структура коју ЕУ представља. Наша влада жели модерну, професионалну и рационалну државу у којој грађани поносно живе и раде, а млади нас не остављају у потрази за бољим животом негде другде“, рекла је она.
„Рад на реформи јавне управе заиста је узео маха тек са формирањем ове владе пре више од годину дана. Пре тога је дошло до извесног напретка у регулаторној реформи, али не у погледу побољшања капацитета администрације ради пружања услуга и развоја анализа политика“, рекла је Удовички о напретку реформе јавне управе.
„Имамо посебну радну групу за реформу јавне управе у оквиру које разматрамо питања са Комисијом на начин који подсећа на расправе о поглављима. Кључ је био усвајање Акционог плана који нам омогућава боље праћење резултата реформе јавне управе. Предстојећа секторска буџетска подршка реформи јавне управе ће такође бити од помоћи“, рекла је Удовички.
Апелблат се интересовао за планове за реформу локалних самоуправа.
„Као и остале земље бивше Југославије, Србија је имала веома висок ниво административне децентрализације, али је током 90-тих година постала веома централизована. Финансијска одговорност није увек била јасно дефинисана, нити подела надлежности између централних и локалних власти. Један од примера је здравствена заштита. Примарне здравствене установе су номинално под локалном надлежношћу, али плате се исплаћују из фонда за здравствено осигурање, који не функционише заиста као фонд, већ више као огранак централне власти. Према томе, када је нејасно ко је одговоран, то производи мање одговорно понашање, а комплексне процесе доношења одлука доводи у безизлазну ситуацију“, одговорила је Удовички.
Она је нагласила да је решавање овог питања комплексна ствар и да су неопходне промене у оба правца, посебно по питању веће одговорности на свим нивоима. „Следеће године можемо очекивати интензиван рад на стратегији децентрализације“, додала је она.
Подсећајући да је потребно посвећено и стручно особље како би се управљало системом, Удовички је рекла да сада систем оцењивања учинка не функционише. „Потребан нам је једноставнији систем како би се осигурао професионалнији и приступ заснован на заслугама у погледу запошљавања, обуке и унапређења”, закључила је Удовички.
Комплетан интервју можете прочитати на линку – http://bit.ly/1U6qLRY