Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički govorila je u intervjuu za “Brussels Times ” o mogućem početku pregovora i otvaranju poglavlja za članstvo u EU, kao i o detaljima u vezi reforme javne uprave u Srbiji. Autor intervjua je Moz Apelblat, nekadašnji zvaničnik Evropske Komisije koji je bio zadužen za koordinaciju politika reforme javne uprave u zemljama kandidatima za članstvo u EU.
Izrazivši nadu da će u septembru Savet ministara preporučiti otvaranje poglavlja, Udovički je naglasila da je Srbija u potpunosti spremna.
Na pitanje Apelblata da li je ostvaren napredak u poglavljima uprkos njihovom neotvaranju, dokaz da zemlje kandidati sprovode reforme u sopstvenom interesu, Udovički je odgovorila da bi Vlada Srbije sve ovo radila, čak i ako ne bi bilo deo procesa pristupanja.
„“Evropeizacija“ Srbije je važna za nas. Mi želimo da pratimo evropski model. Mi smo Evropljani i osećamo se delom Evrope. Potrebna nam je stabilna, demokratska, institucionalna struktura koju EU predstavlja. Naša vlada želi modernu, profesionalnu i racionalnu državu u kojoj građani ponosno žive i rade, a mladi nas ne ostavljaju u potrazi za boljim životom negde drugde“, rekla je ona.
„Rad na reformi javne uprave zaista je uzeo maha tek sa formiranjem ove vlade pre više od godinu dana. Pre toga je došlo do izvesnog napretka u regulatornoj reformi, ali ne u pogledu poboljšanja kapaciteta administracije radi pružanja usluga i razvoja analiza politika“, rekla je Udovički o napretku reforme javne uprave.
„Imamo posebnu radnu grupu za reformu javne uprave u okviru koje razmatramo pitanja sa Komisijom na način koji podseća na rasprave o poglavljima. Ključ je bio usvajanje Akcionog plana koji nam omogućava bolje praćenje rezultata reforme javne uprave. Predstojeća sektorska budžetska podrška reformi javne uprave će takođe biti od pomoći“, rekla je Udovički.
Apelblat se interesovao za planove za reformu lokalnih samouprava.
„Kao i ostale zemlje bivše Jugoslavije, Srbija je imala veoma visok nivo administrativne decentralizacije, ali je tokom 90-tih godina postala veoma centralizovana. Finansijska odgovornost nije uvek bila jasno definisana, niti podela nadležnosti između centralnih i lokalnih vlasti. Jedan od primera je zdravstvena zaštita. Primarne zdravstvene ustanove su nominalno pod lokalnom nadležnošću, ali plate se isplaćuju iz fonda za zdravstveno osiguranje, koji ne funkcioniše zaista kao fond, već više kao ogranak centralne vlasti. Prema tome, kada je nejasno ko je odgovoran, to proizvodi manje odgovorno ponašanje, a kompleksne procese donošenja odluka dovodi u bezizlaznu situaciju“, odgovorila je Udovički.
Ona je naglasila da je rešavanje ovog pitanja kompleksna stvar i da su neophodne promene u oba pravca, posebno po pitanju veće odgovornosti na svim nivoima. „Sledeće godine možemo očekivati intenzivan rad na strategiji decentralizacije“, dodala je ona.
Podsećajući da je potrebno posvećeno i stručno osoblje kako bi se upravljalo sistemom, Udovički je rekla da sada sistem ocenjivanja učinka ne funkcioniše. „Potreban nam je jednostavniji sistem kako bi se osigurao profesionalniji i pristup zasnovan na zaslugama u pogledu zapošljavanja, obuke i unapređenja”, zaključila je Udovički.
Kompletan intervju možete pročitati na linku – http://bit.ly/1U6qLRY