Потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички обратила се учесницима стручног скупа „Државна управа за будућност – реформе у служби пружања јавних услуга по мери грађана“, који је данас одржан у Палати Србија.
„Желимо професионалну и ефикасну државну управу, али морамо бити свесни да још увек нисмо достигли тај ниво“, нагласила је Удовички и додала да ћемо квалитетну управу добити кроз реформе а истовремено ћемо заштитити и побољшати њен интегритет и ефикасност.
Удовички је истакла да се „превасходно морамо запитати каква нам је државна управа потребна, каква је њена унутрашња организација, које су нам функције потребне, а које нису“ и подвукла да нам управа није прегломазна у поређењу са просеком на регионалном нивоу.
„Иако знам да има више критика него похвала на његов рачун, задовољна сам Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавној управи, јер је овде изузетно значајна компонента анализа ресурса – ко ради који посао и колико ефикасно“, рекла је потпредседница и додала да је концепт планирања политика нужност, уз усклађивање стратегија и планова.
Поводом доношења Закона о општем управном поступку, министарка је навела да би овај пропис требало да обезбеди да запослени у државној управи више користе просуђивање и тумачење, да се раздвоји логично и јасно од тривијалног.
„Грађани и привредници су наши неопходни партнери и држава треба управо њима да буде на услузи“, казала је Удовички и закључила да се мора више улагати у обуке запослених, али истовремено и појачати провере знања и способности.
У наставку скупа су представници Светске банке одржали презентацију о организацији државне управе у Србији. У овом делу скупа је наглашена неопходност боље контроле појединих организационих облика и квалитетније планирање политика, будући да се релативно мали број запослених тиме бави. Такође, истакнуто је да је однос запослених у основним и пратећим делатностима 70% према 30% и да се кроз бољу организацију посла мора тежити односу 80% према 20%. Апострофирано је и да у државним органима постоје бројна преклапања функција и надлежности, што често доводи до конфузије шта би ко требало ради.
Бивши министар јавне управе Словеније, Грегор Вирант, је у наставку представио примере добре праксе модернизације државне управе у Словенији и поменуо да садашња ситуација у Србији у многоме подсећа на Словенију из 2001. и 2002. године, уз сличне проблеме и ситуације. Он је напоменуо да је у Словенији реформа система плата трајала 5-7 година средином 2000-их, као и да је кроз процес рационализације број запослених у последњих десет година смањен за око 20%.
Вирант је као једну од најбитнијих компоненти РЈУ навео процес оптимизације процеса и отклањања административних терета. Он је додао да не само Србија, већ и све друге земље са сличним проблемима, могу поправити квалитет услуга кроз поједностављивање процедура чинећи их бржим, краћим и јефтинијим.
Словеначко искуство, наставио је Вирант, огледало се у два приступа: превентивном, који подразумева да доношење нових прописа не уводи нове и компликоване процедуре и ретроактивном, који предвиђа „чишћење“ и поједностављивање већ постојећих прописа.
На крају, препоруке су да процедуре треба посматрати из угла корисника, као и да је за успех изузетно значајна добра координација између институција. Такође, наглашено је да је потребан системски приступ раду, јача мотивација запослених, повећање ефикасности државне управе кроз развој еУправе и боља комуникација са грађанима у смислу поправљања имиџа државне управе.