Након скоро пет година рада Министарства државне управе и локалне самоуправе на законским решењима којима се унапређују одговорност и транспарентост рада државне управе, али и јача независност институција Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, данас су у Народној скупшини усвојени Закон о Заштитнику грађана и Закон о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Оба закона у себи садрже бројне предлоге, препоруке и ставове грађана, заинтересованих организација цивилног друштва, експерата ОЕЦД/ЕУ СИГМА, али и самих институција Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који су активно учествовали у изради ових законских решења.
Министарство се приликом рада на законима руководило Венецијанским принципима заштите и унапређења институције омбудсмана, Конвенцијом Савета Европе о приступу званичним документима – Tromso конвенцијом, Начелима јавне управе Европске комисије, као и примедбама и предлозима који су се појавили у досадашњој пракси.
Оба закона доносе бројне новине, између осталих, самосталност Заштитника грађана у погледу постављања заменика и уређивања стручне службе, а посебна новина је и то што ће се и Заштитник и Повереник бирати након јавног позива, који ће расписивати председник Народне скупштине, на мандате од осам година, без могућности реизбора.
Закон о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, поред других новина, промовише објављивање информација на проактивној основи, проширује круг лица и органа власти на које се закон односи и спречава злоупотребе права кроз подношење прекршајних пријава без претходног подношења жалби Поверенику.